Bogoljub J. Karić ne ume da miruje. Prošlog petka se u Beogradu susreo sa omladincima iz Srbije, a juče sa funkcionerima iz beogradskih opština.
Kolebao se oko veličine sale u kojoj će da razgovara sa njima,a onda se oprdelio za prostor u Fondaciji BK. Kakve stolice, kakvo sedenje. Nagrnuli mladi, napunili salu, napunili i hodnike i stepenište, a Bogoljub da bi ga mladi videlu, popeo se na jednu fotelju i tako su razgovarali.
A kada je pitao ima li neko ko je poslednjih dana učlanio bar 50 novih, jedna visoka devojka se probila iz gomile i držala u ruka pristupnice daleko izna sto. I mirno rekla – tek sam počela?!
U tim pristupnicama svako je video da sam povratak Bogoljuba menja rad PSS, njegovu snagu, ali i menja politički odnos snaga u Srbiji. SNS je dobio partnera sa kojim će i praktično i politički da ubrza menjanje i prakse i maštu u ekonomskom i političkom menjanju Srbije, što bi neki, ne samo spolja, već i iznutra zaustavili po svaku cenu.
Jer, kada je Bogoljub zakazao sastanak sa čelnim ljudima PSS samo iz beogradskih opština, juče je bila pretesna prostorija Fondacije i, šta bi drugo – nego su se popeli na jednu veliku tersu, zapravo ravan krov unutrašnjeg dela zgrade na Terazijama i dva sata se dvesta predstavnika beogradskih opštiana nadmetalo u idejama na koji način se pripremiti za lokalne izbore.
Bogoljubu je, reče neko, salta pokretačka snaga, a sada, kada je reč o gradovima, menjanje Alfa univerzitet, otvaranje naučniih inkubatori i da se ubrzaju radovi na početku gradnje Tesla grada u Beogradu sa 2 miliona kvadrata prostora i bar 50.000 novouposlenih u pratećoj industriji, jer građevinarstvi praktično apsorbuje skoro 90 odsto ostalih uindustrijskih ili zanatskih proizvoda.
I ono od čega Bogoljub ne odustaje. Bilo je svima jasno da stoji iza Aleksandra Vučića, jer od 2012. Godine PSS-BK je u koaliciji sa SNS-om. Za njega nije bilo klebanja i nedoumice. On deli mišljenje sa onima koji ne nude „bajke i udoban život bez rada“, a posebno je uveren da u ovom periodu Srbija mora i može da se izvuče iz močvare u koju je gurnuta ako to čini i „porodičnim biznisom“, ako i seljak koji je ubrzano počeo da napušta sela, bude poštovan i podjednako podržan kao bogati Anjeli kada je otvarao „Zastavu“, koja je nekad i bez podrše italijanskog giganta proizvodila i prodavao preko 200.000 automobila, a „21 maj“ iz Beograda i izvozio im motore za neke tipove automobila!
Ideja je bila jednostavna – naš prirodni resurs se mora iskoristiti. Zemlja mora da ostane srpsko vlasništvo, urušeni kombinati poput PKB se obnoviti, ali i sačuvati selo ne kao ostaci nekadašnjeg, već kao proizvodni kapacitet koji i u zapošnjavanju, a još više u rastu nacionalnog dohotka više vredi od bilo koje turske tekstilne fabrike, pa zašto onda ne bi država investirala u „zapošljavanje seljaka u „porodičnom biznisu“ sa po pet ili deset hiljada evra, kao što čini sa sa stranim investitorima?!
