Богољуб J. Карић не уме да мирује. Прошлог петка се у Београду сусрео са омладинцима из Србије, а јуче са функционерима из београдских општина.
Колебао се око величине сале у којој ће да разговара са њима,а онда се опрделио за простор у Фондацији БК. Какве столице, какво седење. Нагрнули млади, напунили салу, напунили и ходнике и степениште, а Богољуб да би га млади виделу, попео се на једну фотељу и тако су разговарали.
А када је питао има ли неко ко је последњих дана учланио бар 50 нових, једна висока девојка се пробила из гомиле и држала у рука приступнице далеко изна сто. И мирно рекла – тек сам почела?!
У тим приступницама свако је видео да сам повратак Богољуба мења рад ПСС, његову снагу, али и мења политички однос снага у Србији. СНС је добио партнера са којим ће и практично и политички да убрза мењање и праксе и машту у економском и политичком мењању Србије, што би неки, не само споља, већ и изнутра зауставили по сваку цену.
Јер, када је Богољуб заказао састанак са челним људима ПСС само из београдских општина, јуче је била претесна просторија Фондације и, шта би друго – него су се попели на једну велику терсу, заправо раван кров унутрашњег дела зграде на Теразијама и два сата се двеста представника београдских општиана надметало у идејама на који начин се припремити за локалне изборе.
Богољубу је, рече неко, салта покретачка снага, а сада, када је реч о градовима, мењање Алфа универзитет, отварање научниих инкубатори и да се убрзају радови на почетку градње Тесла града у Београду са 2 милиона квадрата простора и бар 50.000 новоупослених у пратећој индустрији, јер грађевинарстви практично апсорбује скоро 90 одсто осталих уиндустријских или занатских производа.
И оно од чега Богољуб не одустаје. Било је свима јасно да стоји иза Александра Вучића, јер од 2012. Године ПСС-БК је у коалицији са СНС-ом. За њега није било клебања и недоумице. Он дели мишљење са онима који не нуде „бајке и удобан живот без рада“, а посебно је уверен да у овом периоду Србија мора и може да се извуче из мочваре у коју је гурнута ако то чини и „породичним бизнисом“, ако и сељак који је убрзано почео да напушта села, буде поштован и подједнако подржан као богати Ањели када је отварао „Заставу“, која је некад и без подрше италијанског гиганта производила и продавао преко 200.000 аутомобила, а „21 мај“ из Београда и извозио им моторе за неке типове аутомобила!
Идеја је била једноставна – наш природни ресурс се мора искористити. Земља мора да остане српско власништво, урушени комбинати попут ПКБ се обновити, али и сачувати село не као остаци некадашњег, већ као производни капацитет који и у запошњавању, а још више у расту националног дохотка више вреди од било које турске текстилне фабрике, па зашто онда не би држава инвестирала у „запошљавање сељака у „породичном бизнису“ са по пет или десет хилјада евра, као што чини са са страним инвеститорима?!
