Dan pobede nad fašizmom u Drugom svetskom ratu – 9. maj, obeležen je danas polaganjem venaca na Groblju oslobodilaca Beograda uz najviše vojne i državne počasti.
Vence su položili Aleksandar Vulin, ministar za rad, zapošljavanje i socijalna pitanja, koji je predvodio državnu delegaciju, Siniša Mali, gradonačelnik Beograda, Aleksandar Čepurin, amabasador Rusije u Srbiji, Vladimir Čušev, ambasador Belorusije u Srbiji, Eldar Hasanov, ambasador Azerbejdžana, Oleksandr Aleksandrovič, ambasador Ukrajine, Jeržan Žarilkalov, prvi sekretar ambasade Kazahstana u Srbiji, predstavnici Ministarstva odbrane i Vojske Srbije, SUBNOR-a Srbije, kao i predstavnici diplomatskog kora, udruženja i građani. U ime Pokreta SNAGA SRBIJE BK vence su položili Dragomir J. Karić, zamenik predsednika PSS-BK, narodni poslanik i počasni konzul Belorusije u Srbiji, Miloš Vučinić, predsednik Nadzornog odbora PSS-BK i Velibor Stević, predsednik Odbora za odbranu i bezbednost PSS-BK.
Vulin je istakao da Srbija može da bude ponosna na svoju prošlost i da zato može da veruje da će imati dobru budućnost, te da neće nikad dozvoliti da se istorija prekraja.
„Oživljavanje fašizma u Srbiji nikada neće proći, da li je to beatifikacija Alojzija Stepinca, da li je to vraćanhje ustaštva, pokušaj rehabilitacije Nedića ili Ljotića, u svakom slučaju, bez obzira, Srbija neće dozvoliti da se fašizam na bilo kom mestu na kugli zemaljskoj vrati. Srbija je ponosna na svoje junake i zato naša zemlja ima na koga da se osloni i da zato neće dozvoliti da bilo ko umanji njenu vrednosti, njenu ulogu u istoriji sveta – koju je zaslužila upornom borbom za slobodom“, naglasio je ministar.
Vulin podvlači da ova generacija ne sme nikada svojim životom da obruka život generacija pre nas, generacija koje su se izborile za svetsku slobodu, jer, kako podseća, Srbija i srpski narod uvek su bili na boljoj strani sveta i uvek su bili tamo gde je sloboda.
Ministar je ovom prilikom istakao da je vreme da čitav svet duboko pogne glavu pred srpskim žrtvama i da kaže jedno veliko „izvini“.
„Voker je dokaz da iza svakog velikog zločina stoji velika laž. Kao što je iza velikog zločina NATO bombardovanja Jugoslavije stajala velika laž, tako sada vidimo da sve ono što se govorilo o Srbiji, njenoj navodnoj krivici za NATO agresiju, zaista je velika laž. Vilijam Voker sada je to dokazao onima koji nisu znali i mislim da je vreme da čujemo jedno veliko i iskreno izvini, od čitavog sveta koji je na osnovu izveštaja Vilijama Vokera uspeo da dođe do zaključka da Srbiju treba bombardovati“, istakao je Vulin.
Reagujući na izjavu Vokera da ima projekat za „ujedinjenje Albanaca u Albaniji, na Kosovu ali i u dijaspori“, Vulin je rekao da je Srbija dovedena na stub srama, bombardovana zato što je Vilijam Voker lagao, zato što su oni koji su mu naložili da laže bili dovoljno moćni da njegovu laž pretvore u istinu i OEBS bi morao dobro da razmisli kakva je sada njegova reputacija.
„Vreme da se čuje i jedno veliko izvini i od naših građana koji su verovali i tvrdili da je baš taj Voker čovek koji govori istinu, a da čitava Srbija laže“, naglasio je ministar Vulin.
Gradonačelnik Beograda Siniša Mali posle polaganja venaca na groblju Oslobodilaca Beograda i upisivanja u knjigu žalosti, istakao je da se danas obeležava dan velike pobede nad zlom i mržnjom i da Srbi treba da budu ponosni i uzdignute glave, što imaju priliku da žive u svetu koji su im u amanet ostavili preci.
„Srbija se danas na drugi način bori za svoju slobodu, borimo se kroz jaku ekonomiju, nove fabrike, nova radna mesta, nove kilometre autoputeva, železnice, škole, nove bolnice. To je jedini način i da sačuvamo uspomenu na milione onih koji su svoje živote dali da mi danas živimo slobodno, a takođe da našoj deci i nama obezbedimo sigurnu budućnost“, rekao je Mali.
Devetog maja 1945. kapitulacijom nacističke Nemačke okončan je Drugi svetski rat u Evropi i od tada, 9. maj obeležava se kao Dan pobede. Bezuslovnu kapitulaciju Nemačke u Berlinu je nešto iza ponoći 8. maja 1945. potpisao feldmaršal Vilhelm Kajtel, u ime Sovjetskog Saveza potpisnik je bio maršal Georgij Žukov, a u ime zapadnih saveznika britanski vazduhoplovni general Artur Teder.
