На шестој седници чланови Одбора за приведу, регионални развој, трговину, туризам и енергетику размотрили су Годишњи извештај о раду Агенције за енергетику за 2019. годину.
Седници је председавао председник Одбора Верољуб Арсић, а присуствовали су и чланови и заменици чланова Одбора Наташа Љубојевић, Зоран Томић, Ивана Поповић, Ана Белоица, Снежана Пауновић, Војислав Вујић, др Алксандра Томић, Драгомир Карић, Бранимир Јовановић, Ненад Крстић, Адријана Пуповац, Цесна Стамболић и Снежана Петровић.
Председник Одбора Верољуб Арсић, на почетку седнице, истакао је да у складу са Законом о енергетици Извештај о раду садржи податке о раду Агенције у поменутој години, финансијском пословању и о стању у енергетском сектору Републике Србије, у оквиру надлежности Агенције.
Годишњи извештај Одбору је образложио Дејан Поповић, председник Савета Агенције, који је на почетку излагања објаснио овлашћења и начин пословања саме Агенције, те истакао да се Агенција бави регулацијом свих цена из области енергетике, односно гарантованог снабдевања електричном енергијом и гасом за домаћинства, ценом приступа за пренос електричне енергије, транспорт гаса, дистрибуцију електричне енергије и гаса, као и за транспорт нафте и нафтних деривата.
Поповић је навео да је сигурност снабдевања електричном енергијом, природним гасом и дериватима нафте у 2019. години била задовољавајућа и додао да је укупна потрошња електричне енергије била на приближном нивоу као и у 2018. години. Председник Савета истакао је да је смањена потрошња у домаћинствима за 0,6 одсто, док је повећана у индустрији, што указује на позитиван тренд у раду, у области индустрије. Председник је навео да је Србија увезла нето 367 гигават часова (GWh) више него што је извезла, а на слободном тржишту продато је 49,2 електричне енергије, што је више него 2018. године. Стратегијом развоја енергетике за период до 2025. године, прогнозиран је раст потрошње електричне енергије мање од 1 одсто просечно годишње, што 2018. године није остварено. Што се тиче достизања 27 одсто учешћа производње из обновљених извора, током 2019. године прикључене су ветроелектране инсталисане снаге 134 мегават (MW), тако да је на крају године укупна инсталисана снага ветроелектрана прикључених на преносну мрежу износила 373 МW, док је на дистрибутивну мрежу било прикључено 311 малих хидроелектрана укупне инсталисане снаге 201 MW.
У представљању Извештаја председник је истакао да Савет Агенције послује Решењем о изузећу новог интерконектора за привредни гас који је прошле године пуштен у рад, и један је од најзначајних пројеката у Србији у области енергетике у последњих 30 година. Њиме се транспортује природни гас кроз Републику Србију, који је повезан на бугарски и мађарски национални транспортни систем.
Председник Савета указао је и на низак степен гасификације домаћинстава, око 10 одсто од укупног броја, што значи да постоји потенцијал за већи раст у овом сектору, а подразумева развој гасне инфраструктуре. За даљи развој гасног тржишта, од велике је важности да се убрза и набавка и уградња одговарајуће мерне опреме.
Поповић је навео и да је ПJ ЕMС АД у 2019. години наставио активности у циљу развоја система и јачања прекограничних капацитета и учешће у координисаним аукцијама прекограничних капацитета. Такође, Савет Агенције за енергетику Републике Србије, приликом давања сагласности на регулисане цене, инсистира на рационализацији у пословању енергетских предузећа и признавању само оправданих трошкова. Један од највећих трошкова су високи губици електричне енергије у дистрибутивној мрежи, које Агенција редовно признаје у мањем износу од остварених, а у складу са планом смањивања губитака. У 2019. години је дошло до смањења губитака у дистрибутивној мрежи, који су у односу на губитке у 2018. години смањени за 0,45 одсто и износе 11,75 одсто електричне енергије преузете у дистрибутивни систем, што је и даље веома висока вредност у односу на технички оправдан.
Председник Савета Агенције изнео је и Извештај о финансијском пословању Агенције и исткао да приходи највећим делом доспевају из накнада за трошкове издавања лиценци, прихода од регулаторне накнаде, рефундација и донација. У 2019. години је приход од накнада за трошкове издавања лиценци значајно мањи у односу на планирани и то за 35 одсто, као и према оствареном приходу претходне 2018. године за 29 одсто номинално. Разлог томе је смањење броја поднетих захтева за издавање лиценци и измена постојећих решења у 2019. години.
Након образложења уследила је дискусија, а чланови Одбора усвојили су Предлог закључка којим прихватају Годишњи извештај о раду Агенције за енергетику за 2019. годину.
