У Средње- банатском округу председница Извршног одбора Главног одбора Покрета СНАГА СРБИЈЕ-БК Перса Мињевић, члан Председништва Мирко Стаменковић и чланови Извршног одбора др Злата Лончар Ћетковић и Марко Биљић, одржали су састанак са Извршним одсбором Градског одбора у Зрењанину, а у Житишту је формиран привремени орган, који ће убрзо организовати и изборе за општински одбор.
Разговарано је и са председником опшинског одбора у Новом Бечеју Живојином Шљапићем. У том граду многи покушавају да зауставе некадашњи утицај ПСС- БК, који је очигледан по после деценијског прогона лидера Богољуба Карића. Логично је да свака странка покушава да буде привлачнији, увећа чланство и својим идејама допринесе развоју средине у којој живи, али неке странке би да и на други начин, а не кроз јавно надметање идеја и прагматичних економских покушаја оживљавања привреде, уклоне конкуренцију.
У Зрењанину је јасно посатвљен циљ да се у свакој месној заједници пре лета оформе одбори ПСС- БК и тиме у граду о омасови организација. На прошлим локалним изборима чланство је тражило да се самостално иде, али тадашње руководство није показало способност да то реализује и изабран је садашњи, битно измењен, Градски одбор.
Житиште је некад имало узорни оштински одбор који се осипао како је привреда, а поготово живанарски комбинат, пропадао од кога су остале само зграде. Матијевић је преузео неколико највећих фарми пилића, једна фирима из Чачка има мању кланицу. И само Житиште, али и околна села, лагано одумиру!.
Формиран је привремени одбор на челу са Небојшом Тувићем. Указано је на велике могућности да се очувају живинарске фарме. И као за многе друге ствари, поготово за нове мере везане за аграр – успех и будућност зависи од нас. Од државе која мора да обогати свој начин помагања селу да преживи, да га, заправо, оживи и да село постане наш велики адут у извозу. Дакле, битно другачији однос према селу, према заштити од оних који би да купе наше плодне оранице и да се на крају не заврши све са оном народном – чије овце, његова и ливада!
Реч је, како су многи изнели, о потреби и могућности да се укупан потенцијал села стави у службу оног што Богољуб Карић зове „породични бизнис“. А то значи – звало се то задруга или другачије, свеједно – битно је да и друштвене промене на селу морају да буду усклађене са савременим кретањима и друштвеним системом који у овом веку има своје законитости које су битно другачије од времена класичних задруга. Пре свега, у орагнизовању оних који се баве приватним бизнисом у аграру.