У Републици Србији је значајно заступљена расправа о примени одредба два измењена члана Кривичног законика, усвојена од Народне скупштине 24. децембра 2012. године, с тим да ове измене ступају на снагу 15. априла 2013. године. Ради се о примени члана 359. и 234. Кривичног законика.
Пред судовима у Републици Србији се водило и води више хиљада поступака против окривљених, а због наводно извршеног кривичног дела „Злоупотреба службеног положаја“ из члана 359 Кривичног законика како је дефинисан пре измена децембра 2012.године. Међу окривљенима су као одговорна лица били и власници, односно већински власници компанија у којима су наводно извршена кривична дела злоупотребе службеног положаја и за која су као извршиоци окривљени сами власници компанија.
У привредним круговима се ови поступци дефинишу као одмазда политичких елита на власти према власницима компанија која нису излазила у сусрет тој елити и испуњавала њихове захтеве, наравно већином финансијске природе. Дакле, сматра се да увек има правних могућности да се у полицијско-судским поступцима власт освети свима који добровољно не прихвате давање рекета. Како су ти случајеви у судској пракси били учестали, стварала се клима застрашивања, а самим тим и обезбеђивала послушност привредника и бизнисмена (који су били на удару).
Схватајући да не могу да кривично одговарају за пословање сопствених компанија, правни заступници окривљених власника компанија су као последњу инстанцу искористили Европску Унију за заштиту својих права и отклањању примене поменуте одредбе члана 359. Кривичног законика.
У сусрет критикама правне, домаће и међународне јавности, Народна скупштина је децембра 2012. године усвојила, поред осталих и измене члана 359.Кривичног закона тако да је овим чланом предвиђена само одговорност службеног лица, а не и одговорног лица. Брисањем појма одговорног лица у поменутом члану и изменом значења појма службеног лица за злоупотребу службеног положаја више не одговарају власници и директори приватних фирми, односно одговорно лице у предузећу. Али, истовремено је уведен нови члан 234. “Злоупотреба положаја одговорног лица”, по којем је предвиђена одговорност “одговорног лица” у компанијама и омогућила тужилаштву и судовима да и даље процесуирају поступке.
У прилог томе је и формулација у члану 112. Кривичног законика где је дефинисано шта се подразумева под одговорним лицем.
У сусрет критикама правне, домаће и међународне јавности, Народна скупштина је децембра 2012. године усвојила, поред осталих и измене члана 359.Кривичног закона тако да је овим чланом предвиђена само одговорност службеног лица, а не и одговорног лица. Брисањем појма одговорног лица у поменутом члану и изменом значења појма службеног лица за злоупотребу службеног положаја више не одговарају власници и директори приватних фирми, односно одговорно лице у предузећу. Али, истовремено је уведен нови члан 234. “Злоупотреба положаја одговорног лица”, по којем је предвиђена одговорност “одговорног лица” у компанијама и омогућила тужилаштву и судовима да и даље процесуирају поступке.
У прилог томе је и формулација у члану 112. Кривичног законика где је дефинисано шта се подразумева под одговорним лицем.
Европски парламент је Резолуцијом од 18. априла 2013.године у Извештају о напретку Србије у 2012. години констатовао “напоре нове Владе да реши питања због којих је Европски парламент изразио забринутост и позвао да се хитно измени члан 359. Кривичног законика, али изражава забринутост због тога што су исте одредбе укључене и у члан 234. истог законика; наглашава да одредбе новог члана 234. Кривичног законика не смеју да се примењују ни на власнике приватних домаћих или страних компанија, као ни на одговорна лица која су на положају у страним компанијама ван Србије и позива органе власти да прекину све кривичне поступке против тих лица.Ово треба да се примењује и на рекласификацију од случаја до случаја.Потребно је у што краћем року решити случајеве неправедно замрзнуте имовине јер погоршавају стање српске привреде.”
Иако су одредбе и порука Резолуције Европске уније јасна, јавна тужилаштва су у Србији 15. априла 2013. године почела примену измена Кривичног закона тако да се и даље у судовима процесуирају поступци противно захтеву Европског парламента. Наиме Републички јавни тужилац је својим обавезним упутством изнео став да постоји континуитет између елемената кривичног дела злоупотребе службеног положаја из члана 359. и члана 234. у случају одговорности одговорног лица, односно у случајевима где је окривљено одговорно лице. Сходно таквом ставу јавна тужилаштва су све оптужнице подигнуте против одговорног лица по члану 359. до 24.12.2013., на основу истих чињеница и доказа преиначили у оптужбе по члану 234. КЗ и предали надлежним судовима.
Оваквом дефиницијом законодавац је произвео обимну расправу међу правницима, односно део стручне јавности сматра да овим изменама Кривичног Законика није испоштована Резолуција Европске уније. Посебно је изазвана полемика око примене новог члана 234. на случајеве кривичних поступака против власника компанија који су окривљени по основу члана 359. дефинисаног пре усвајања измене тог члана (пре 24.12.2012. односно 15. априла 2013.)
Правни аргументи против ретроактивне примене 234. Кривичног Законика
Главни аргумент против изједначавања кривичне одговорности према упутству Јавног тужилаштва се односе на тврдњу да се ради о два различита кривична дела и у односу на дозвољеност ретроактивне примене закона.
Кривично дело из члана 234. је сврстано у поглавље кривичних дела против привреде и разликује се од кривичног дела злоупотребе службеног положаја из члана 359. Кривичног Законика, које је спадало и спада у групу кривичних дела против службене дужности. У дефиницији ових кривичних дела такође постоје разлике,а значајна разлика је у дефиницији имовинске користи која је прибављена “противправно” другом правном или физичком лицу код кривичног дела “злоупотребе положаја одговорног лица”. Код кривичног дела “злоупотреба службеног положаја” није предвиђена противправност имовинске користи, већ се она дефинише као “каква корист,, каква штета или тежа повреда права другог”. Поред тога у члану 112. Тачка 5. се уводи појам одговорног лица са другачијим описом у односу на опис појма уз члан 359 КЗ.
Међу окривљенима су се по преиначеним оптужбама нашли и власници и директори приватних компанија, тако да се Србија практично оглушила о захтеве Европске уније. Посланица Народне Скупштине и адвокат Олгица Батић бранећи став да се процесуирање одговорности власника приватних компанија за кривично дело злоупотреба службеног положаја коси са здравим разумом, тврди и да ново кривично дело злоупотреба положаја одговорног лица представља исту нелогичност и директно супротстављање Резолуцији Европског Парламента. Тврдећи да је преквалификација ранијих процеса неприхватљива, она и шире коментарише погубне последице по српску привреду због замрзнутих средстава компанија и лоше поруке страним инвеститорима.
Овом мишљењу се придружио и и адвокат Владимир Бељански који тврди да страни инвеститори желе да буду сигурни да када улажу свој капитал буду сигурни да њихови директори и власници неће бити хапшени.
Адвокат Зденко Томановић је такође критиковао ранију дефиницију и примену кривичног дела злоупотреба службеног положаја као производ политичког усмерења који у себи садржи:“висок степен непредвидивости и не зна се тачно шта грађани смеју, а шта не смеју да раде, да не би дошли под удар тог кривичног дела“. У пракси се дешава да директор, чланови Управног одбора, акционари и власници приватног предузећа тврде на нису оштећени и да нема штете за то приватно предузеће, али према критеријуму тужилаштва или полиције та штета ипак постоји. И он сматра да је изменама Кривичног Законика исто кривично дело задржано у промењеном облику прилагођено политичким потребама и као одмазда за политичке неистомишљенике.
Други аргумент који се истиче је да одредба члана 234 КЗ, као ново кривично дело не може да се примењује ретроактивно на кривична дела учињена пре 24. 12. 2013. године.
Према адвокату Слободану Шошкићу за конкретну животну ситуацију то значи да ниједно лице коме се сада преквалификацијом кривичног дела ставља на терет кривично дело које у време извршене радње није било предвиђено као кривично дело не може одговарати за кривично дело које као такво није било одређено у закону. Другим речима, не може се огласити кривим за кривично дело нико за предузету радњу која у то време није била предвиђена као кривично дело. При томе је неважно што је у време предузете радње постојало у Кривичном законику кривично дело злоупотреба службеног положаја, које је слично кривично дело. Оптуживати појединце као одговорна лица у неком правном лицу за чињења која у време њиховог предузимања нису била предвиђена законом као кривична дела представља најгрубље кршење принципа законитости, иначе универзалног начела кривичног права. Адвокату Шошкићу се начелно придружио и адвокат Војин Биљић који је посебно изнео мишљење о процедуралним пропустима тужилаштва и судова у поступању по овим предметима, односно у случајевима када су тужиоци били дужни да траже обуставу поступка за кривично гоњење по члану 359. и подносе нове оптужбе за кривично дело из члана 234 Кривичног Законика.
Адвокат Небојша Авлијаш је у обраћању Европском парламенту оспоравао став тужилаштва о томе да се ради о истом бићу кривичног дела из чл. 359. и новог члана 234. Кривичног законика, а ретроактивну примену члана 234. сматра грубим кршењем људских права.Мишљења је да се новоуврдрно кривично дело из члана 234. Може веома широко примењивати тако да у пракси и даље правосудни органимогу својим одлукама да учине привреднике послушним.
Случај Богољуба Карића
У бројним случајевима у којима тужилаштва нису тражила обуставу поступка због промене Кривичног закона и због које промене су окривљени били оптужени за непостојеће кривично дело је оптужба против Богољуба Карића који случај већина поменутих адвоката помињу у контексту грубог кршења Резолуције Европског парламента. Наиме именовани је 2006. године окривљен за кривично дело „злоупотреба службеног положаја“ из члана 359. КЗ, а оптужница до данас није ступила на снагу из процесних разлога. Како је изменама КЗ 2012. године ово кривично дело преиначено и по њему окривљени не могу бити лица која нису службена према дефиницији из члана 112. Кривичног Законика, тужилац је био дужан тражити од надлежног суда да поступак по тој оптужници обустави. То није учинио ни суд који води тај поступак. На тај начин је грубо повређен закон, а овакво усаглашено поступање тужилаштва и судије доказује да суд није самосталан него продужена рука јавног тужилаштва.
У конкретном случају не може да се преквалификује оптужница против Богољуба Карића, јер му се ставља на терет да је био власник стране компаније на Кипру, која је основала компанију у Русији, а која је са домаћим ЈП ПТТ саобраћаја Србија основала заједничку компанију Мобтел. Осим тог својства, није описана ниједна једина радња коју би Богољуб Карић предузео у вези са пословањем Мобтела. Иначе, компанија Мобтел је имала све статутарне органе, са законом и статутом предвиђеним овлашћењима.Ти органи су доносили одлуке за које су били овлашћени, а сагласност на одлуке су давали равноправно оба оснивача од којих је у име мањег акционара сагласност давала Влада Републике Србије. Богољуб Карић није вршио ниједну функција управљања, руковођења или надзора у Мобтелу.
Према тумачењу Милорада Пањевића, адвоката Богољуба Карића, једина законита одлука је да тужилаштво одустане од кривичног гоњења, чиме би се аутоматски повукла потерница против Карића, који је земљу напустио 2006.
Нема основа за кривично гоњење Богољуба Карића јер је њему стављено на терет да је власник страног предузећа Јусико на Кипру, које је основало предузеће БК трејд у Москви, које је основало Мобтел, наводи Пањевић, истичући да његов брањеник никада није имао директорске функције у поменутим предузећима.
Новим изменама Кривичног закона, власник фирме више није одговорно лице само по твом својству што је власник, објашњава Карићев адвокат, подсећајући да су појам власништва и појам управљања сада раздвојени.
И поред овако јасног чињењичног стања, тужилац је пренебегао све нужне процесне радње и погрешно одређујући Богољуба Карића као одговорног лица изједначио непосредну одговорност државних органа и органа компаније, као и извршне директоре са власником, односно сувласником оснивача компаније.
Закључак
Имајући све наведено у виду сматрамо хитно потребним:
1. Да се започне поступак ревидирања члана 234. Кривичног Законика, односно његовог укидања јер Законик у осталом делу регулише кривична дела злоупотребе у привреди;
2. Да се започне скрининг свих кривичних поступака у Републици Србији из члана 234. Кривичног законика како је наложио Европски Парламент;
3. Да Републичко јавно тужилаштво новим упутством наложи примену члана 234. само за предмете која се односе на кривична дела учињена после ступања на снагу те одредбе.
На тај начин ће правни систем у Републици Србије бити уподобљен начелима међународних стандарда и оствариће се функционисање правосудних органа на уставан и уређен начин.
Аутор: Злата Лончар Ћетковић
