U Republici Srbiji je značajno zastupljena rasprava o primeni odredba dva izmenjena člana Krivičnog zakonika, usvojena od Narodne skupštine 24. decembra 2012. godine, s tim da ove izmene stupaju na snagu 15. aprila 2013. godine. Radi se o primeni člana 359. i 234. Krivičnog zakonika.
Pred sudovima u Republici Srbiji se vodilo i vodi više hiljada postupaka protiv okrivljenih, a zbog navodno izvršenog krivičnog dela „Zloupotreba službenog položaja“ iz člana 359 Krivičnog zakonika kako je definisan pre izmena decembra 2012.godine. Među okrivljenima su kao odgovorna lica bili i vlasnici, odnosno većinski vlasnici kompanija u kojima su navodno izvršena krivična dela zloupotrebe službenog položaja i za koja su kao izvršioci okrivljeni sami vlasnici kompanija.
U privrednim krugovima se ovi postupci definišu kao odmazda političkih elita na vlasti prema vlasnicima kompanija koja nisu izlazila u susret toj eliti i ispunjavala njihove zahteve, naravno većinom finansijske prirode. Dakle, smatra se da uvek ima pravnih mogućnosti da se u policijsko-sudskim postupcima vlast osveti svima koji dobrovoljno ne prihvate davanje reketa. Kako su ti slučajevi u sudskoj praksi bili učestali, stvarala se klima zastrašivanja, a samim tim i obezbeđivala poslušnost privrednika i biznismena (koji su bili na udaru).
Shvatajući da ne mogu da krivično odgovaraju za poslovanje sopstvenih kompanija, pravni zastupnici okrivljenih vlasnika kompanija su kao poslednju instancu iskoristili Evropsku Uniju za zaštitu svojih prava i otklanjanju primene pomenute odredbe člana 359. Krivičnog zakonika.
U susret kritikama pravne, domaće i međunarodne javnosti, Narodna skupština je decembra 2012. godine usvojila, pored ostalih i izmene člana 359.Krivičnog zakona tako da je ovim članom predviđena samo odgovornost službenog lica, a ne i odgovornog lica. Brisanjem pojma odgovornog lica u pomenutom članu i izmenom značenja pojma službenog lica za zloupotrebu službenog položaja više ne odgovaraju vlasnici i direktori privatnih firmi, odnosno odgovorno lice u preduzeću. Ali, istovremeno je uveden novi član 234. “Zloupotreba položaja odgovornog lica”, po kojem je predviđena odgovornost “odgovornog lica” u kompanijama i omogućila tužilaštvu i sudovima da i dalje procesuiraju postupke.
U prilog tome je i formulacija u članu 112. Krivičnog zakonika gde je definisano šta se podrazumeva pod odgovornim licem.
U susret kritikama pravne, domaće i međunarodne javnosti, Narodna skupština je decembra 2012. godine usvojila, pored ostalih i izmene člana 359.Krivičnog zakona tako da je ovim članom predviđena samo odgovornost službenog lica, a ne i odgovornog lica. Brisanjem pojma odgovornog lica u pomenutom članu i izmenom značenja pojma službenog lica za zloupotrebu službenog položaja više ne odgovaraju vlasnici i direktori privatnih firmi, odnosno odgovorno lice u preduzeću. Ali, istovremeno je uveden novi član 234. “Zloupotreba položaja odgovornog lica”, po kojem je predviđena odgovornost “odgovornog lica” u kompanijama i omogućila tužilaštvu i sudovima da i dalje procesuiraju postupke.
U prilog tome je i formulacija u članu 112. Krivičnog zakonika gde je definisano šta se podrazumeva pod odgovornim licem.
Evropski parlament je Rezolucijom od 18. aprila 2013.godine u Izveštaju o napretku Srbije u 2012. godini konstatovao “napore nove Vlade da reši pitanja zbog kojih je Evropski parlament izrazio zabrinutost i pozvao da se hitno izmeni član 359. Krivičnog zakonika, ali izražava zabrinutost zbog toga što su iste odredbe uključene i u član 234. istog zakonika; naglašava da odredbe novog člana 234. Krivičnog zakonika ne smeju da se primenjuju ni na vlasnike privatnih domaćih ili stranih kompanija, kao ni na odgovorna lica koja su na položaju u stranim kompanijama van Srbije i poziva organe vlasti da prekinu sve krivične postupke protiv tih lica.Ovo treba da se primenjuje i na reklasifikaciju od slučaja do slučaja.Potrebno je u što kraćem roku rešiti slučajeve nepravedno zamrznute imovine jer pogoršavaju stanje srpske privrede.”
Iako su odredbe i poruka Rezolucije Evropske unije jasna, javna tužilaštva su u Srbiji 15. aprila 2013. godine počela primenu izmena Krivičnog zakona tako da se i dalje u sudovima procesuiraju postupci protivno zahtevu Evropskog parlamenta. Naime Republički javni tužilac je svojim obaveznim uputstvom izneo stav da postoji kontinuitet između elemenata krivičnog dela zloupotrebe službenog položaja iz člana 359. i člana 234. u slučaju odgovornosti odgovornog lica, odnosno u slučajevima gde je okrivljeno odgovorno lice. Shodno takvom stavu javna tužilaštva su sve optužnice podignute protiv odgovornog lica po članu 359. do 24.12.2013., na osnovu istih činjenica i dokaza preinačili u optužbe po članu 234. KZ i predali nadležnim sudovima.
Ovakvom definicijom zakonodavac je proizveo obimnu raspravu među pravnicima, odnosno deo stručne javnosti smatra da ovim izmenama Krivičnog Zakonika nije ispoštovana Rezolucija Evropske unije. Posebno je izazvana polemika oko primene novog člana 234. na slučajeve krivičnih postupaka protiv vlasnika kompanija koji su okrivljeni po osnovu člana 359. definisanog pre usvajanja izmene tog člana (pre 24.12.2012. odnosno 15. aprila 2013.)
Pravni argumenti protiv retroaktivne primene 234. Krivičnog Zakonika
Glavni argument protiv izjednačavanja krivične odgovornosti prema uputstvu Javnog tužilaštva se odnose na tvrdnju da se radi o dva različita krivična dela i u odnosu na dozvoljenost retroaktivne primene zakona.
Krivično delo iz člana 234. je svrstano u poglavlje krivičnih dela protiv privrede i razlikuje se od krivičnog dela zloupotrebe službenog položaja iz člana 359. Krivičnog Zakonika, koje je spadalo i spada u grupu krivičnih dela protiv službene dužnosti. U definiciji ovih krivičnih dela takođe postoje razlike,a značajna razlika je u definiciji imovinske koristi koja je pribavljena “protivpravno” drugom pravnom ili fizičkom licu kod krivičnog dela “zloupotrebe položaja odgovornog lica”. Kod krivičnog dela “zloupotreba službenog položaja” nije predviđena protivpravnost imovinske koristi, već se ona definiše kao “kakva korist,, kakva šteta ili teža povreda prava drugog”. Pored toga u članu 112. Tačka 5. se uvodi pojam odgovornog lica sa drugačijim opisom u odnosu na opis pojma uz član 359 KZ.
Među okrivljenima su se po preinačenim optužbama našli i vlasnici i direktori privatnih kompanija, tako da se Srbija praktično oglušila o zahteve Evropske unije. Poslanica Narodne Skupštine i advokat Olgica Batić braneći stav da se procesuiranje odgovornosti vlasnika privatnih kompanija za krivično delo zloupotreba službenog položaja kosi sa zdravim razumom, tvrdi i da novo krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica predstavlja istu nelogičnost i direktno suprotstavljanje Rezoluciji Evropskog Parlamenta. Tvrdeći da je prekvalifikacija ranijih procesa neprihvatljiva, ona i šire komentariše pogubne posledice po srpsku privredu zbog zamrznutih sredstava kompanija i loše poruke stranim investitorima.
Ovom mišljenju se pridružio i i advokat Vladimir Beljanski koji tvrdi da strani investitori žele da budu sigurni da kada ulažu svoj kapital budu sigurni da njihovi direktori i vlasnici neće biti hapšeni.
Advokat Zdenko Tomanović je takođe kritikovao raniju definiciju i primenu krivičnog dela zloupotreba službenog položaja kao proizvod političkog usmerenja koji u sebi sadrži:“visok stepen nepredvidivosti i ne zna se tačno šta građani smeju, a šta ne smeju da rade, da ne bi došli pod udar tog krivičnog dela“. U praksi se dešava da direktor, članovi Upravnog odbora, akcionari i vlasnici privatnog preduzeća tvrde na nisu oštećeni i da nema štete za to privatno preduzeće, ali prema kriterijumu tužilaštva ili policije ta šteta ipak postoji. I on smatra da je izmenama Krivičnog Zakonika isto krivično delo zadržano u promenjenom obliku prilagođeno političkim potrebama i kao odmazda za političke neistomišljenike.
Drugi argument koji se ističe je da odredba člana 234 KZ, kao novo krivično delo ne može da se primenjuje retroaktivno na krivična dela učinjena pre 24. 12. 2013. godine.
Prema advokatu Slobodanu Šoškiću za konkretnu životnu situaciju to znači da nijedno lice kome se sada prekvalifikacijom krivičnog dela stavlja na teret krivično delo koje u vreme izvršene radnje nije bilo predviđeno kao krivično delo ne može odgovarati za krivično delo koje kao takvo nije bilo određeno u zakonu. Drugim rečima, ne može se oglasiti krivim za krivično delo niko za preduzetu radnju koja u to vreme nije bila predviđena kao krivično delo. Pri tome je nevažno što je u vreme preduzete radnje postojalo u Krivičnom zakoniku krivično delo zloupotreba službenog položaja, koje je slično krivično delo. Optuživati pojedince kao odgovorna lica u nekom pravnom licu za činjenja koja u vreme njihovog preduzimanja nisu bila predviđena zakonom kao krivična dela predstavlja najgrublje kršenje principa zakonitosti, inače univerzalnog načela krivičnog prava. Advokatu Šoškiću se načelno pridružio i advokat Vojin Biljić koji je posebno izneo mišljenje o proceduralnim propustima tužilaštva i sudova u postupanju po ovim predmetima, odnosno u slučajevima kada su tužioci bili dužni da traže obustavu postupka za krivično gonjenje po članu 359. i podnose nove optužbe za krivično delo iz člana 234 Krivičnog Zakonika.
Advokat Nebojša Avlijaš je u obraćanju Evropskom parlamentu osporavao stav tužilaštva o tome da se radi o istom biću krivičnog dela iz čl. 359. i novog člana 234. Krivičnog zakonika, a retroaktivnu primenu člana 234. smatra grubim kršenjem ljudskih prava.Mišljenja je da se novouvrdrno krivično delo iz člana 234. Može veoma široko primenjivati tako da u praksi i dalje pravosudni organimogu svojim odlukama da učine privrednike poslušnim.
Slučaj Bogoljuba Karića
U brojnim slučajevima u kojima tužilaštva nisu tražila obustavu postupka zbog promene Krivičnog zakona i zbog koje promene su okrivljeni bili optuženi za nepostojeće krivično delo je optužba protiv Bogoljuba Karića koji slučaj većina pomenutih advokata pominju u kontekstu grubog kršenja Rezolucije Evropskog parlamenta. Naime imenovani je 2006. godine okrivljen za krivično delo „zloupotreba službenog položaja“ iz člana 359. KZ, a optužnica do danas nije stupila na snagu iz procesnih razloga. Kako je izmenama KZ 2012. godine ovo krivično delo preinačeno i po njemu okrivljeni ne mogu biti lica koja nisu službena prema definiciji iz člana 112. Krivičnog Zakonika, tužilac je bio dužan tražiti od nadležnog suda da postupak po toj optužnici obustavi. To nije učinio ni sud koji vodi taj postupak. Na taj način je grubo povređen zakon, a ovakvo usaglašeno postupanje tužilaštva i sudije dokazuje da sud nije samostalan nego produžena ruka javnog tužilaštva.
U konkretnom slučaju ne može da se prekvalifikuje optužnica protiv Bogoljuba Karića, jer mu se stavlja na teret da je bio vlasnik strane kompanije na Kipru, koja je osnovala kompaniju u Rusiji, a koja je sa domaćim JP PTT saobraćaja Srbija osnovala zajedničku kompaniju Mobtel. Osim tog svojstva, nije opisana nijedna jedina radnja koju bi Bogoljub Karić preduzeo u vezi sa poslovanjem Mobtela. Inače, kompanija Mobtel je imala sve statutarne organe, sa zakonom i statutom predviđenim ovlašćenjima.Ti organi su donosili odluke za koje su bili ovlašćeni, a saglasnost na odluke su davali ravnopravno oba osnivača od kojih je u ime manjeg akcionara saglasnost davala Vlada Republike Srbije. Bogoljub Karić nije vršio nijednu funkcija upravljanja, rukovođenja ili nadzora u Mobtelu.
Prema tumačenju Milorada Panjevića, advokata Bogoljuba Karića, jedina zakonita odluka je da tužilaštvo odustane od krivičnog gonjenja, čime bi se automatski povukla poternica protiv Karića, koji je zemlju napustio 2006.
Nema osnova za krivično gonjenje Bogoljuba Karića jer je njemu stavljeno na teret da je vlasnik stranog preduzeća Jusiko na Kipru, koje je osnovalo preduzeće BK trejd u Moskvi, koje je osnovalo Mobtel, navodi Panjević, ističući da njegov branjenik nikada nije imao direktorske funkcije u pomenutim preduzećima.
Novim izmenama Krivičnog zakona, vlasnik firme više nije odgovorno lice samo po tvom svojstvu što je vlasnik, objašnjava Karićev advokat, podsećajući da su pojam vlasništva i pojam upravljanja sada razdvojeni.
I pored ovako jasnog činjenjičnog stanja, tužilac je prenebegao sve nužne procesne radnje i pogrešno određujući Bogoljuba Karića kao odgovornog lica izjednačio neposrednu odgovornost državnih organa i organa kompanije, kao i izvršne direktore sa vlasnikom, odnosno suvlasnikom osnivača kompanije.
Zaključak
Imajući sve navedeno u vidu smatramo hitno potrebnim:
1. Da se započne postupak revidiranja člana 234. Krivičnog Zakonika, odnosno njegovog ukidanja jer Zakonik u ostalom delu reguliše krivična dela zloupotrebe u privredi;
2. Da se započne skrining svih krivičnih postupaka u Republici Srbiji iz člana 234. Krivičnog zakonika kako je naložio Evropski Parlament;
3. Da Republičko javno tužilaštvo novim uputstvom naloži primenu člana 234. samo za predmete koja se odnose na krivična dela učinjena posle stupanja na snagu te odredbe.
Na taj način će pravni sistem u Republici Srbije biti upodobljen načelima međunarodnih standarda i ostvariće se funkcionisanje pravosudnih organa na ustavan i uređen način.
Autor: Zlata Lončar Ćetković
