Iz knjige intervjua Bogoljuba Karića „Snaga Srbije 2“
„Bili smo pioniri privatnog biznisa u SSSR-u i perestrojka pre perestrojke“
U knjizi Snaga Srbije 2 sabrani su intervjui Bogoljuba Karića iz najdelikatnijeg perioda njegove poslovne biografije, od svojevrsnog izgnanstva iz Srbije 2006. pa sve do 2021. Prazne godine u tom nizu ne znače da tada nije imao šta da kaže, već da se mislilo da posle oduzimanja Mobtela, BK televizije i drugih kompanija u Srbiji Bogoljub Karić više neće moći da se oporavi.
Pokazalo se, međutim, da čovek koji ima duboke korene i oslonac u porodici, može ne samo da uspe drugi put, već i da nadmaši sopstvene prethodne rezultate. Od detinjstva okrenut veri, Bogoljub Karić duhovni oslonac nalaze u Srpskoj pravoslavnoj crkvi, a kasnije on i drugi članovi njegove porodice uspostvljaju duboke veze i sa Ruskom pravoslavnom crkvom.
2013.
Dosledni u veri
Kad je Njegova svetost patrijarh German pre mnogo godina posetio naše fabrike u Peći na Kosovu, bio je veličanstveno dočekan. Četiri stotine zaposlenih, Srbi, Albanci, Muslimani… s velikim poštovanjem ljubili su ruku patrijarhu Germanu.
Isto tako je Njegova svetost patrijarh Pavle posetio našu centralu u Moskvi, Kanadi, Peći, Americi i celom svetu gde je boravio. To je prirodno, kada si Srbin, veruješ u Boga jedinoga i njemu se klanjaš.
Posebno želim da istaknem posetu Njegove svetosti patrijarha moskovskog i cele rusije Pimena, kao i Njegove svetosti patrijarha moskovskog i cele Rusije Alekseja, koji su dolazili ne samo u Srbiju, već i u Peć, Pećku patrijaršiju, u naš dom, kod naših roditelja Janićija i Danice. Za vreme bombardovanja Srbije 1999. naš otac, Janićije, dobio je orden ruske crkve lično od Njegove svetosti patrijarha Alekseja.
I Dragomir je takođe dobio mnoga odlikovanja od ruske crkve za sve što je učinio sa svojom porodicom i zaposlenima na obnavljanju brojnih manastira u Rusiji. Kao misionar u to komunističko vreme govorio je svim tadašnjim državnim funkcionerima Rusije i Ukrajine šta je vera i ubeđivao ih da se vrate svojoj crkvi.
2015.
Dosadilo mi je da ne radim
Otišao sam prvo u Francusku. Troje ljudi iz vlasti, visoki funkcioneri su mi rekli: imaš dve opcije, ili da te uhapse, ali ti iz zatvora izaći nećeš, ili da odeš. Mislio sam da me zastrašuju, da hoće da me oteraju, da lakše uzmu Mobtel. Ipak treba sačuvati glavu. Ima vremena za dokazivanje. Onda sam otišao u London, pa u Španiju, na Kubu, čisto ekskurzije radi. Bio sam i u Brazilu na karnevalu. E onda mi je to dosadilo, jer ja moram da radim. Dragomir me je pozvao k sebi, i tako sam otišo u Rusiju.
Kako sam upoznao Miloševića
Mi smo upoznali Miloševića kada smo dobili Sedmojulsku nagradu. Njemu se dopalo što porodična kompanija razvija svoj biznis, podržao nas je maksimalno. Tada smo otvorili pet fabrika na Kosovu, bilo je u planu 50. Njegov miljenik je bila samo Mira, niko više. Kad sam tada 1996. hteo da se kandidujem, priveli su me i saslušali. Blokirali su mi banku i osiguranja, počeli da skidaju repetitore. Tad mi je (brat) Dragomir rekao da nemam prava da ugrožavam porodicu, da biram između biznisa i politike. Rekao sam mu da je u pravu.
Pioniri biznisa u SSSR-u
Prvu hladnjaču u Sibiru smo mi napravili, jeste smešno, ali je tako. Na -60 stepeni! Takođe i banku, škole, bolnice… mi smo prva kompanija koja je to uspela. To je bilo čudo u to vreme; dozvolili su nam sve! Mi smo pioniri razvoja privatnog biznisa u SSSR-u i ja se time ponosim! Bili smo perestrojka pre perestrojke.
2016.
Sve smo gradili iz temelja
Danas naša kompanija gradi 4,7 miliona kvadrata samo u Minsku, dva miliona u Rusiji, Turkmenistanu, Kazahstanu. Mi smo danas kompanija koja ima ugovorene poslove u vrednosti od 13 milijardi dolara. Moj i Dragomirov cilj je da BK kompanija do 2020. godine zaokruži 20 milijardi ugovorenih poslova. Ako to svojim očima ne vidite, reći ćete: ovaj Bogoljub laže. Ali, sve što mi imamo je iz temelja građeno.
Ako uzmemo „Plave zvezde”, koje su prve počele da se bave muzikom na Kosovu i Metohiji 1966. godine. Od muzike smo u početku stekli skromno bogatstvo – svi smo napravili kuće, i braća i sestra u Peći, kupili smo po jedan stan u Beogradu, otvorili smo 1972. godine „Kosovo univerzum”, fabriku za proizvodnju delova za poljoprivredne mašine, pa smo posle napravili pet fabrika u Peći sa po 100 radnika. Najviše nam je koristilo kada je predsednik Tito posetio Peć i kad su mu predstavili našu porodicu, automatski su nam bila otvorena sva vrata.
- O nama su govorili da nam je sve napravio Milošević. A u stvari, nama je najviše pomogao Tito. Kad je Tito došao u Peć, moja braća su svirala, i te noći admiral Badurina mu je pričao o nama.
- Kad smo mi počinjali, nas su hteli da uhapse. Kažu: Ne može firma da vam se zove Braća Karić. Vi niste narodni heroji. To je bilo Titovo vreme. Ja im kažem: Mi ako damo svoje ime i prezime, mi ćemo da radimo najbolje što možemo da bismo očuvali to naše časno ime.
- Kad je Mihail Gorbačov dolazio u Jugoslaviju, predstavljeni smo mu kao prva kapitalistička kompanija u socijalističkoj Jugoslaviji. Bili smo perestrojka pre perestrojke.
