Коментатор „Политике“ Озрен Милановић, у недељном издању је отворио тему коју сам схватио као подстрек властима да се и Богољуб Карић нађе на листи великих инвеститора у Србији. Да премијер и њему ускоро положи камен темељац на градилишту које ће макар делић допринети оном о чему Вучић стално говори- Мењајмо себе да бисмо мењали Србију!
По мени, напис „Богољуб се враћа кући“ управо пледира за тако нешто, јер се слаже са тврдњом Карића- „Ја сам потребан Србији“. И зашто не рећи- тај напис је храбар, јер из темеља мења атмосферу коју су створили они који су Србију гурнули у муљ економске пропасти, упорно потурали да је наводно Богољуб за све крив, јер је са менаџментом оштетио „Мобтел“ за 60 милиона евра. Каква ступидност. Држава је од тог „Мобтела“ на руке добила 1,831 милијарду евра, али је државна тајна где су те паре нестале.
Колега Милановић је први употребио термин „изгнаник“, а не одбегли, којим су други десет година покушавали да Богољуба претворе у већег криминалца од Динкића и Лабуса, који су уништили национално банкарство, а онда и све што нас је чинило средњеразвијеном земљом. И да не заборавим Ђелића, који је из Париза дошао и спавао у теткиној пролазној соби, јер није имао пара ни за трећеразредни хотел. Данас је мултимилионер.
Мислим да сам у праву када тврдим да нас колега Милановић између редова свесно подсећа на тај део минулог доба, не би ли дао шансу да се експлицитно укаже да Богољун карић тренутно само на простору некадашњег Совјетског Савеза зида преко пет милиона квадрата пословног и стамбеног простора, у шта је уложено преко 15 милијарди долара. и разбија мит о „попијеној кафи“ у Москви са председником Николићем, за шта се као за сламчицу хватају они који су у паници од саме помисли да ће се Богољуб поново наћи у Србији. А хоће!
Колега Милановић не мора да зна детаљ да је „Мобтел“ имао два члана Управног одбора из ЈП ПТТ Србије, и довољно је било да један од њих о било чему гласа против, и да та одлука не може да се донесе. Богољуб никада ни у једној од компанија БК групе није био у управном одбору, већ само акционар.
Верујем, ако „Политика“ настави са истинитим и неутралним праћењем збивања око Богољуба Карића, да ће и држава схватити да је он потребан Србији.
Извор: Политика, Мирко Стаменковић