Svaka stranka na političkoj sceni stupa oprezno i procenjuje mogući uspeh u samostalnom nastupu na izborima ili pravi koaliciju sa srodnim strankama radi zajedničkog nastupa. Ali i to nije pravilo. U poslednje vreme se biraju koalicioni partneri sasvim druge orijentacije i očekuje da će građani glasati za opciju stranke koju podržavaju nezavisno od toga što je u koaliciji sa strankom koja nije u domenu njegovog opredeljenja. Ustvari, više se računa da dobar ishod glasanja kao prost zbir mojih i tvojih glasova. Naravno da se u takvom opredelenju može pogrešiti i umesto zbira dobije broj glasova mnogo manji od očekivanih jer nisu svi glasači tolerantni u takvim aranžmanima.
U svakom slučaju, dobra koalicija vodi ka uspehu. Ukoliko programi koalicionih partnera imaju u važnim segmentima isti stav, a imaju i dobre lidere ima izvesnosti u uspeh na izborima. Naravno uvek se uzima u obzir početni rejting stranke (sigurni i kapilarni glasovi) i mogući glasovi koji će se ostvariti u izbornoj kampanji. Obično se kampanja usmerava prema nekoj ciljnoj grupi u kojoj još ima prostora za obećanja.
Ovde želim da pišem o značaju koalicionih sporazuma.
Imamo u Srbiji primere dobrih koalicija čiji se zajednički nastupi ostvaruju više od dvadeset godina. Ove koalicije su u vlasti neprekidno dve decenije i uspevaju da se održe tako što im sporazumi omogućuju ravnopravnost u vladanju, nastupu, finansiranju.
Poznato je i važno je da koalicioni sporazumi omogućavaju, zavisno od rezultata, formiranje odborničkih i poslaničkih grupa. Pored samostalnosti u obavljanju odborničkih i poslaničkih poslova, zapošljavanju nephodne stručne službe ili zapošljavanja uopšte, prednost, i to možda najvažnija je što se iz budžeta obezbeđuju sredstva za finansiranje stranke, pored onih sredtava koje dobija odbornik, odnosno poslanik lično.
Ali, koalicioni sporazumi o zajedničkom nastupu na izborima se zaključuju i između stranaka od kojih jedna ima jaču snagu i dominira u sporazumevanju. U takvim koalicijama slabija strana dobija jedno odborničko mesto, vrlo retko na dnu liste još jedno kao zamena u slučaju da odbornik dobije radno mesto nespojivo sa vršenjem odborničke dužnosti. Bilo je slučajeva da se slabija strana složi da umesto odborničkih mesta zatraži zaposlenje stranačkih kolega. Ovakav sporazum je poguban za stranku jer ona gubi jedinu pravu poziciju, da ima glas u radu skupštine i donošenju odluka što ima nekad veliki značaj. Kao odbornik on ima uvek veći uticaj da brine o svojoj stranci i učini za nju ponešto. U slučaju da naivno i dobrovoljno izgubi mogućnost da ima odbornika, ona, neretko, neće ostvariti zahteve iz koalicionog sporazuma, najčešće su to zaposlenja. Koalicioni partner zaboravi na ta obećanja i uvek istakne da za to nema uslova.
U poslednje vreme se prave navodno usmeni koalicioni sporazumi tako što se na odborničkoj, odnosno poslaničkoj listi jače stranke nalaze jedno ili više kandidata iz druge, po pravilu slabije stranke.
Ukoliko kandidati slabije stranke nisu poznata imena, ovi kandidati ostaju anonimni za vreme mandata, nisu prepoznatljivi po svojim nastupima, a sama stranka nema naročitu korist zbog takvog sporazuma.
Ovde se javlja i problem u finansiranju iz budžeta jer sva sredstva koja za poslaničke grupe, pa i odborničke nisu beznačajna idu na račun jačeg koalicionog partnera. Tako tokom mandata infrastruktura slabije stranke nema prihoda iz budžeta i samim tim njeno funkcionisanje slabi zbog nemogućnosti finansiranja prostora, kadrova i opreme za rad.
Kod koalicionih sporazuma koji su pravedni za obe strane, učestvuju u izborima i članovi stranaka koalicionih partnera kao članovi biračkih odbora. Na taj način i članovi stranaka imaju osećaj da su značajni u izborima i više i aktivnije sudeluju u kampanji. Ukoliko takav sporazum ne postoji, članovi stranaka čiji su kandidati na listama drugih stranaka ne učestvuju u radu izbornih organa i najčešće imaju osećaj da su ostali po strani.
Jedino rešenje za uspešan i samostalan nastup na izborima je spremnost članova i lidera da korisnom i patriotskom idejom požrtvovano i vredno ostvare politički uspeh kod svojih građana.
Odbor za zakonodavstvo, pravosuđe i lokalnu samoupravu
dr Zlata Lončar Ćetković
