Свака странка на политичкој сцени ступа опрезно и процењује могући успех у самосталном наступу на изборима или прави коалицију са сродним странкама ради заједничког наступа. Али и то није правило. У последње време се бирају коалициони партнери сасвим друге оријентације и очекује да ће грађани гласати за опцију странке коју подржавају независно од тога што је у коалицији са странком која није у домену његовог опредељења. Уствари, више се рачуна да добар исход гласања као прост збир мојих и твојих гласова. Наравно да се у таквом определењу може погрешити и уместо збира добије број гласова много мањи од очекиваних јер нису сви гласачи толерантни у таквим аранжманима.
У сваком случају, добра коалиција води ка успеху. Уколико програми коалиционих партнера имају у важним сегментима исти став, а имају и добре лидере има извесности у успех на изборима. Наравно увек се узима у обзир почетни рејтинг странке (сигурни и капиларни гласови) и могући гласови који ће се остварити у изборној кампањи. Обично се кампања усмерава према некој циљној групи у којој још има простора за обећања.
Овде желим да пишем о значају коалиционих споразума.
Имамо у Србији примере добрих коалиција чији се заједнички наступи остварују више од двадесет година. Ове коалиције су у власти непрекидно две деценије и успевају да се одрже тако што им споразуми омогућују равноправност у владању, наступу, финансирању.
Познато је и важно је да коалициони споразуми омогућавају, зависно од резултата, формирање одборничких и посланичких група. Поред самосталности у обављању одборничких и посланичких послова, запошљавању непходне стручне службе или запошљавања уопште, предност, и то можда најважнија је што се из буџета обезбеђују средства за финансирање странке, поред оних средтава које добија одборник, односно посланик лично.
Али, коалициони споразуми о заједничком наступу на изборима се закључују и између странака од којих једна има јачу снагу и доминира у споразумевању. У таквим коалицијама слабија страна добија једно одборничко место, врло ретко на дну листе још једно као замена у случају да одборник добије радно место неспојиво са вршењем одборничке дужности. Било је случајева да се слабија страна сложи да уместо одборничких места затражи запослење страначких колега. Овакав споразум је погубан за странку јер она губи једину праву позицију, да има глас у раду скупштине и доношењу одлука што има некад велики значај. Као одборник он има увек већи утицај да брине о својој странци и учини за њу понешто. У случају да наивно и добровољно изгуби могућност да има одборника, она, неретко, неће остварити захтеве из коалиционог споразума, најчешће су то запослења. Коалициони партнер заборави на та обећања и увек истакне да за то нема услова.
У последње време се праве наводно усмени коалициони споразуми тако што се на одборничкој, односно посланичкој листи јаче странке налазе једно или више кандидата из друге, по правилу слабије странке.
Уколико кандидати слабије странке нису позната имена, ови кандидати остају анонимни за време мандата, нису препознатљиви по својим наступима, а сама странка нема нарочиту корист због таквог споразума.
Овде се јавља и проблем у финансирању из буџета јер сва средства која за посланичке групе, па и одборничке нису безначајна иду на рачун јачег коалиционог партнера. Тако током мандата инфраструктура слабије странке нема прихода из буџета и самим тим њено функционисање слаби због немогућности финансирања простора, кадрова и опреме за рад.
Код коалиционих споразума који су праведни за обе стране, учествују у изборима и чланови странака коалиционих партнера као чланови бирачких одбора. На тај начин и чланови странака имају осећај да су значајни у изборима и више и активније суделују у кампањи. Уколико такав споразум не постоји, чланови странака чији су кандидати на листама других странака не учествују у раду изборних органа и најчешће имају осећај да су остали по страни.
Једино решење за успешан и самосталан наступ на изборима је спремност чланова и лидера да корисном и патриотском идејом пожртвовано и вредно остваре политички успех код својих грађана.
Одбор за законодавство, правосуђе и локалну самоуправу
др Злата Лончар Ћетковић