– Предлажем да нова Скупштина усвоји закон о насељавању Србије и прихвати све добронамерне људе који хоће да живе и раде заједно са нама – каже Карић
Сваки дан носи нову трагедију. Србија то најбоље зна, али није наше да се мешамо у велику политику, јер када се туку слонови, настрада трава. И кад год смо турали нос међу слонове, били смо изгажени, сматра Богољуб Карић. Сада смо паметнији и чувамо нашу земљу и наш мир, захваљујући мудрој политици председника Вучића.
Према његовим речима, наше је да покажемо какав смо народ – да имамо највеће срце и душу. Деведесетих година прихватили смо у своје куће, на своја имања, у своје станове скоро милион Срба из Хрватске, Босне и са Косова и Метохије, а међу њима је било и људи других вера и националности из бивше Југославије који су овде пронашли будућност и спокој за своје породице.
– Гледам ових дана како се велике европске земље понашају према избеглицама из Украјине. Ти људи морају да плаћају визе, деле им се некакве квоте – колико ће њих где и колико дуго да бораве, броје им се кришке хлеба, стављају их у монтажне контејнере.
– И Руси и Украјинци су наши пријатељи. У Украјини сам основао компанију деведесетих година са тадашњим председником Леонидом Кучмом. Својим очима сам видео да тамо живи диван и вредан народ, па се питам и истовремено дајем идеју: зашто Србија не би широм отворила своје капије за њих и понудила им гостопримство, срце и душу. Имамо на стотине хиљада хектара необрађене земље, имамо напуштене сеоске куће, многи делови Србије су празни.
Како каже, зашто у Србији они не би пронашли своју нову земљу? Током мигрантске кризе, милиони људи са Блиског истока и Африке су прошли кроз Србију и једно време неки су се задржавали овде, а да их нико није попреко погледао. Ми знамо шта су патња, бол и избеглиштво. Док су многе земље Европске уније дизале ограде и враћале их назад, док их је тукла полиција. Србија је за читаву Европу била пример како се понаша хумано и домаћински према људима који беже од рата и траже нову срећу.
– Србија је данас као Америка педесетих или Канада седамдесетих година прошлог века. Сваки човек нам вреди као грумен злата. Захваљујући динамичном развоју који је покренуо председник Вучић, Србији је потребна радна снага, потребни су нам становници да попуне испражњена села и вароши. Данас Србији требају милиони нових радника. По мојој рачуници, Србији треба 20 милиона становника да би достигла 30.000 евра по глави становника, као најбогатије европске земље. Оне су сада наша мера, пошто смо економски већ престигли регион.
– Не заустављамо се, него грабимо даље и зато предлажем да се угледамо на Канаду и Америку које су примале свежу крв, читаве породице са децом и нудиле им живот у далеким пространствима или у великим градовима и инудстријским центрима. На досељеницима из целог света, Канада, Данска, Шведска и Финска су заснивале свој џиновски развој.
Подсећа, да нису стављали ланце и катанце на своје границе, него су их широм отварале за људе не гледајући одакле долазе. Било им је важно да у новој земљи желе да живе мирно, да раде и да граде. Тако су спојени њихови интереси са интересима земаља које су их примале и давале им шансу.
Србија је данас у таквој позицији са својом прелепом земљом, са својим селима и великим градовима. Ми можемо да понудимо избеглицама из Украјине све – од аграра до свемирске технологије. Могу да се баве пољопривредом или ај-ти технологијом! Омогућимо им да раде у нашим компанијама и помозимо им да оснивају своје.
Да не говорим о томе да на градилиштима нема више наших великих, непревазиђених мајстора из Црне Траве. Где су нестали? Углавном су по Немачкој, док на нашим скелама и путевима раде Турци, а ни Индусима није далеко Србија. Долазе овамо, на други крај света, да раде и зараде за своје порородице.
Ако моћна Немачка нема ни најмању дилему о томе да ли треба да покупи све најбоље из Европе – од лекара до молера – зашто бисмо ми имали било какве ограде или препреке у својим главама. Визионари те ограде, те стереотипе руше и гледају много шире и виде много даље.
– Видим Србију са откључаним капијама за све људе добре воље који ће своју будућност поделити са нашом. А време испред нас је епоха огромног напретка и економског раста Србије, у којој ће се производити и шрафови и најмодернији компјутери у технолошким парковима и ај-ти компанијама које ничу као печурке. Србија је земља прогреса, градилишта, кранова и плодне земље која чека да јој неко приђе и залије је.
– Учимо се и на примерима Норвешке, Шведске, Данске и Ирске. Усисавају радну снагу из читаве Источне Европе. Хрватска се данас готово испразнила, не могу чудом да се начуде, а у Србији се норвешки језик учи као некада енглески.
Како ке, задржаћемо нашу децу, да буду поред нас у старости и принесу нам чашу воде, само ако им понудимо сличне плате и услове за лични напредак. Ако Украјинци данас лутају ка Европи, покажимо им да им је Србија нова кућа. Све више Руса такође долази у Србију, отварају компаније, јер нас препознају као братску земљу. Украјинци су, као и Руси, наша браћа. Србија је велика не по територији, већ по огромној души. Зато предлажем да нова Скупштина усвоји закон о насељавању Србије и прихвати све добронамерне људе који хоће да живе и раде заједно са нама. Данас нема ко да убере воћку или Богољубову салату.
– Моја стара узречица је – Све сто могу Јапанци, могу и Пећанци. Ту мудрост сам научио у Токију, где сам учио карате и њихову фиолозофију и приступ животу. Снага није у песници и ударцу, већ у самодисциплини и мудрости. Наударали смо се толико песницама у прошлости, да нас много више боли наша глава, него туђе. Време је да будемо мудри, време је да имамо визију! – наводи Карић.
