Истог тренутка када сам видео да је БК ТВ поднела захтев да јој се врати макар оно што је пресудио Врховни суд, нудио сам опкладу да неће проћи ни седам дана а неко ће се наћи да крене у напад на Богољуба Карића а не на БКТБ. Јер, ова телевизија тражи само оно што је имала и пре 10 година – националну фрекфенцију.
И би тако!
Нисам очекивао да ће то бити „Српски телеграф“, јер их оно „српски“/ ако је ставрно тако / макар морално обавезивало да прокомантаришу садашње стање на нашем ТВ небу. Сем јавног сервиса, на које највеће примедбе има управо председник државе, ако се изузме Пинк и донекле „Хепи“, све остало од гледанијих телевизија је делимично или потпуно у рукама страног капитала или макар оних из „цивилног друштва“,који опстају захваљујући апанажи из западног света.
Дакле, сумња је „основана“. Неко је бацио око на националну фрекфенцију и скоро са сигурношћу рачунао да ће је добити, а када се појавила БКТВ која, објективно гледано, тражи само да се изврши пресуда Врховног суда, иако ме многи убеђују да је и пролонгирање било свесно да би пресуда формално застарила, био сам убеђен да ће утакмица бити фер и отворена.
Ништа од тога.
Случајно или не, на „Српском телеграфу“ је макар да анализира професионалност и моралност – и писца и аналитичара текста који се појавио под крупним насловом „АЛАВИ ТАЈКУН ХОЋЕ И НАЦИОНАЛНУ ТВ“???!
Пре свега, откуд је Богољуб Карић тајкун? Зар није створио Мобтел заједно са државом (51:49) а Динкћ, као моћник „демократске транзиције“, продао га за 1,5 милијарди евра, што са доприносима и порезима збирно износи 1,8 милијради евра, за колико су оштећени власници. И, што је најчудније – ни до дана данашњег се не зна где су и у чији џеп легле те паре!
И да је био, а није, Богољуб се данас не може називати тајкуном. За разлику од других богатих и успешних бизнисмена, он је имао у Србији и банку, и осигурање, и Астра симит, и приватни Универзитет. И све створио са својом браћом на ледини. Ништа није приватизовао, ништа од друшвених предузећа није купова ни три пута по триста, а не по три евра, али је створио империју приватног власнишва, не дугујући држави ни цент. И само претња одрубљивања главе, могла је да га отера у политичко изгнаство дуже од деценије!
Није побегао, већ је као човек који је на парламентраним изборима 2004. године до ногу потукао Коштуничиног претендента за место шефа државе и као трећи, иза Николића и Тадића, сакупио петину гласова.
Тиме је доказао супротно тврдњи Иштвана Кајића, да није непознати и незналица у политици, а ни контраверзни бизнисмен, јер је правио чуда у градитељсту у Белорусији, мењајући изглед Минска. Да му није Лукашенко род? Или партнер? Не. Али Лукашенко цени да су Карићи дали не мали допринос, јер су изградили око 4,7 милиона квадрата стамбеног и пословног простора. „Град у граду“, како кажу Белоруси.
И то је Богољубу Карићу, управо ове године донело од репрезентативне америчке инстиуције пизнања да се нашао у 100 најуспешнијих фирми у свету! Нађите макар једног из Србије који је био и 201, па да га са већим задовољством и поносом рођена земља позове да то исто учини и у њој, зар не ?
Смешно је уопште једном локалном /да не вређам човека за кога први пут чујем/ аналитичару медија и публицисти уопше објашњавати да вероватно никада није гледао програм БКТВ ако тврди да ће Карић поновити „амбивалентну уређивачку политику“ у којој се неће знати „да ли су за или против“,/не каже се чак ни наговештајем чега и коме/, јер је он, по мени, само скривена маска неког или нечег другог, да би се „Српски телефграф“ или писац текста сакрили иза туђе тврдње. Тај метод скривене храбрости само открива да данас медији немају људе попут Милојевића или Радојичића, Глумца или Виторовића, који су и у она другачија времена били храбри да кажу и убеде читаоца у исправност својих тврдњи, док нас данас и телевизије заглупљују тиме да иста екипа „лиценцираних аналитичара“ једва сигне да обиђу све ТВ у граду.
Бусањем у груди још нико није сакупио позитивне поене. Још мање када било који „таблоид“ данас веруије да непровереним тврдњама може да замагли истину. Јер, у истом тексту већ сада се покушава да наметне мишљење да Богоиљуб Карић тражи фрекфенцију за своју промоцију, ма постоје необориви докази да ни на председничким изборима када је био трећи, није сопствену ТВ користио за себе, јер је по свим статистикама и истраживањима имао мањи „простор на својој ТВ“ од Николића и Тадића.
И после свега, изазовно је не определити се насалов који сам ставио. Јер, Карићи јесу успешни и богати. И то није спорно. Спорно је да већ две године нуде својој Србији 2 милиона квадрата новог грађевинског простора по цени стамбеног од 500 долара. Држава хоће да гради за војску и полицију по 550 евра.
Затим, Богољуб као лидер ПСС- БК је од 2012. године у коалицији са СНС и ниједном није имао више од 2 одборника у београдској и исто толико посланика у републичкој скупштини.
На другима је да истражују колико је чијег капитала у садашњим телевизијама, па и штампаним медијима, а не српског или бар српских успешних људи из света.
Зашто? Ето, добре теме за „Српски телеграф“!
Мирко Стаменковић, новинар
