Крајем маја ове године, Министарство државне управе и локалне самоуправе је организовао округли сто на тему: „Јавна расправа о Нацрту закона о изменама и допунама Закона о политичким странкама.“
На изузетно посећеном Округлом столу учешће у расправи су узели бројни учесници, по правилу правници и функционери из политичких партија, од којих је један део оспорио оправданост појединих предлога у Нацрту Закона о изменама и допунама закона о политичким странкма (у даљем тексту „Нацрт закона“).
Једни предлози у Нацрту закона су дати због тога што је уочено да у дужем периоду постоји „злоупотреба“ странака националних мањина у државним изборима, те је потребно прецизирати дефиницију тих политичких странака. Наиме, политичке партије регистроване као политичке партије националних мањина на својим листама кандидују лица која не припадају тој мањини. Имајући у виду погодности политичких странака националне мањине у односу на неопходан број оверених потписа подршке и нижи праг код преласка цензуса, кандидати који желе проходност до одборничких, а нарочито посланичких места то обезбеђују „куповином“ проходног места на изборним листама националних мањина.
Нацртом закона се прописује да политичка странка националне мањине мора да у свом називу има јасну одредницу националне мањине чије интересе претставља и заступа. У расправи је изнето мишљење да би знање језика те националне мањине допринело смањењу злоупотреба, а са друге стране су изношене примедбе да је по Уставу националност лично опредељење које се не може оспорити нити проверити и да прецизирање назива политичке партије неће одвратити појединце од намере да уђу у парламент.
Друго питање које је задржало већу пажњу присутних је одредба у Нацрту закона, која прописује услове спајања политичких странака у нову политичку странку. Евидентно је да политичке странке, а и разне групације са актуелним политичарима користе одређене регистроване странке којима прилазе са истомишљеницима, организују изборе и преузимају те странке.
Да би се убудуће предупредило спајање странака на „лак“ начин, предлогом измена у Нацрту Закона је предвиђено да се код спајања подноси, осим потребних докумената и оверени потписи најмање 10.000 пунолетних и пословно способних грађана. У пракси се показало да је прикупљање и оверавање подршке грађана код локалних и парламентарних избора за изборне листе тежак посао, те је истицано да је то довољно за проверу јачине странке и да је превише тражити да се она доказује и код свог оснивања.
Веома важна измена Закона је члан 15. Нацрта Закона којим се врши измена члана 35. Закона о политичким странкама. Наиме измене предвиђају да се политичка странка брише из Регистра уколико не обавља активности у складу са Законом, Статутом и не учествује у периоду дужем од осам година на изборима, као и ако се њено највише тело не састаје у роковима двоструко дужим од рокова који су предвиђени Статутом или ако након истека мандата органа, нови органи нису изабрани. У овим случајевима, Министарство по службеној дужности покреће поступак за брисање политичке странке из регистра.
С тим у вези се поставља питање који орган Министарства би вршио контролу рада политичке партије, односно како би се утврдило да ли органи странке функционишу. Иако је изнето мишљење да би то требао да буде суд, он то није.
Чланом 3. Закона о управној инспекцији је прописано да надзор над применом закона и других прописа управна инспекција врши и код политичких странака и удружења. Овај закон је донет још 2011. године, али контрола рада политичких странака није била у програму управне инспекције.
Овом одредбом се политичке странке и њени лидери приморавау да убудуће организују рад органа и њихово одлучивање о питањима из њихове надлежности, а то ствара услове да странка ради регуларно и да се обезбеђује демократичност и транспарентност у раду.
Остале промене се односе на нови начин оснивања политичке странке који подразумева предходно оснивање иницијативног одбора и доношење иницијативе о оснивању политичке странке, а која иницијатива садржи назив и основна начела и циљеве оснивања странке. Друге прописане услове (оверене изјаве, израда статута, аката и др.) обезбеђује у року од године дана када најкасније мора сазвати скупштину и изабрати органе. Има прецизирања и промена код одређивања назива политичке партије, код поступка уписа промена података политичке странке уписаних у регистар Министарства, ослобађање достављања података о бирачком праву, поступка код доношења решења о упису и др.
др Злата Лончар Ћетковић, председник одбора за законодавство, правосуђе и локалну самоуправу Покрет СНАГА СРБИЈЕ-БК