Krajem maja ove godine, Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave je organizovao okrugli sto na temu: „Javna rasprava o Nacrtu zakona o izmenama i dopunama Zakona o političkim strankama.“
Na izuzetno posećenom Okruglom stolu učešće u raspravi su uzeli brojni učesnici, po pravilu pravnici i funkcioneri iz političkih partija, od kojih je jedan deo osporio opravdanost pojedinih predloga u Nacrtu Zakona o izmenama i dopunama zakona o političkim strankma (u daljem tekstu „Nacrt zakona“).
Jedni predlozi u Nacrtu zakona su dati zbog toga što je uočeno da u dužem periodu postoji „zloupotreba“ stranaka nacionalnih manjina u državnim izborima, te je potrebno precizirati definiciju tih političkih stranaka. Naime, političke partije registrovane kao političke partije nacionalnih manjina na svojim listama kandiduju lica koja ne pripadaju toj manjini. Imajući u vidu pogodnosti političkih stranaka nacionalne manjine u odnosu na neophodan broj overenih potpisa podrške i niži prag kod prelaska cenzusa, kandidati koji žele prohodnost do odborničkih, a naročito poslaničkih mesta to obezbeđuju „kupovinom“ prohodnog mesta na izbornim listama nacionalnih manjina.
Nacrtom zakona se propisuje da politička stranka nacionalne manjine mora da u svom nazivu ima jasnu odrednicu nacionalne manjine čije interese pretstavlja i zastupa. U raspravi je izneto mišljenje da bi znanje jezika te nacionalne manjine doprinelo smanjenju zloupotreba, a sa druge strane su iznošene primedbe da je po Ustavu nacionalnost lično opredeljenje koje se ne može osporiti niti proveriti i da preciziranje naziva političke partije neće odvratiti pojedince od namere da uđu u parlament.
Drugo pitanje koje je zadržalo veću pažnju prisutnih je odredba u Nacrtu zakona, koja propisuje uslove spajanja političkih stranaka u novu političku stranku. Evidentno je da političke stranke, a i razne grupacije sa aktuelnim političarima koriste određene registrovane stranke kojima prilaze sa istomišljenicima, organizuju izbore i preuzimaju te stranke.
Da bi se ubuduće predupredilo spajanje stranaka na „lak“ način, predlogom izmena u Nacrtu Zakona je predviđeno da se kod spajanja podnosi, osim potrebnih dokumenata i overeni potpisi najmanje 10.000 punoletnih i poslovno sposobnih građana. U praksi se pokazalo da je prikupljanje i overavanje podrške građana kod lokalnih i parlamentarnih izbora za izborne liste težak posao, te je isticano da je to dovoljno za proveru jačine stranke i da je previše tražiti da se ona dokazuje i kod svog osnivanja.
Veoma važna izmena Zakona je član 15. Nacrta Zakona kojim se vrši izmena člana 35. Zakona o političkim strankama. Naime izmene predviđaju da se politička stranka briše iz Registra ukoliko ne obavlja aktivnosti u skladu sa Zakonom, Statutom i ne učestvuje u periodu dužem od osam godina na izborima, kao i ako se njeno najviše telo ne sastaje u rokovima dvostruko dužim od rokova koji su predviđeni Statutom ili ako nakon isteka mandata organa, novi organi nisu izabrani. U ovim slučajevima, Ministarstvo po službenoj dužnosti pokreće postupak za brisanje političke stranke iz registra.
S tim u vezi se postavlja pitanje koji organ Ministarstva bi vršio kontrolu rada političke partije, odnosno kako bi se utvrdilo da li organi stranke funkcionišu. Iako je izneto mišljenje da bi to trebao da bude sud, on to nije.
Članom 3. Zakona o upravnoj inspekciji je propisano da nadzor nad primenom zakona i drugih propisa upravna inspekcija vrši i kod političkih stranaka i udruženja. Ovaj zakon je donet još 2011. godine, ali kontrola rada političkih stranaka nije bila u programu upravne inspekcije.
Ovom odredbom se političke stranke i njeni lideri primoravau da ubuduće organizuju rad organa i njihovo odlučivanje o pitanjima iz njihove nadležnosti, a to stvara uslove da stranka radi regularno i da se obezbeđuje demokratičnost i transparentnost u radu.
Ostale promene se odnose na novi način osnivanja političke stranke koji podrazumeva predhodno osnivanje inicijativnog odbora i donošenje inicijative o osnivanju političke stranke, a koja inicijativa sadrži naziv i osnovna načela i ciljeve osnivanja stranke. Druge propisane uslove (overene izjave, izrada statuta, akata i dr.) obezbeđuje u roku od godine dana kada najkasnije mora sazvati skupštinu i izabrati organe. Ima preciziranja i promena kod određivanja naziva političke partije, kod postupka upisa promena podataka političke stranke upisanih u registar Ministarstva, oslobađanje dostavljanja podataka o biračkom pravu, postupka kod donošenja rešenja o upisu i dr.
dr Zlata Lončar Ćetković, predsednik odbora za zakonodavstvo, pravosuđe i lokalnu samoupravu Pokret SNAGA SRBIJE-BK
