Politička stranka se formira radi obavljanja političke aktivnosti. Njena osnovna funkcija je da se priprema radi učešća na izborima sa ciljem da pobedi.
Da bi dao određenu ozbiljnost u obavljanju političke aktivnosti i državnim izborima, zakonodavac je propisao određene uslove koje mora da ispunjavaju građani koji žele da osnuju stranku i učestvuju na izborima.
Polazimo od toga da je grupa građana uspela da obezbedi najmanje 10.000 overenih izjava o učlanjenju u novu stranku i pripremila svoj statut, program i druge neophodne akte za upis političke partije kod nadležnoog ministarstva.
Posle upisa, politička stranka, u skladu sa svojim statutom bira svoje organe i počinje da radi u skladu sa svojim programom, aktima i zakonom.
Najvažniji zadatak političke stranke je da ojača svoju organizaciju po teritorijalnom principu sa namerom da pokrije svaku opštinu i mesnu zajednicu svojom organizacijom i članovima. Stalni priliv novih članova je dobar znak da ta partija ima prohodnost kod određene kategorije stanovništva sa svojim programom. Pravo je umeće u današnjim uslovima sačuvati članstvo na svom programu i uliti veru da će se taj program ostvariti. Vera u ostvarenje programa je ozbiljan motiv za učešće na predstojećim izborima.
Postoje različiti načini da se utvrdi mogući rezultat na izborima.
Svakako jedan od prvih merila je lakoća u obezbeđivanju broja zakonom predviđenih overenih potpisa građana koja podržavaju listu te partije bilo za lokalne ili parlamentarne izbore.
Ako teritorijalna organizacija (opštinski, odnosno gradski odbor) donese odluku da učestvuje samostalno na lokalnim izborima, ona je obavezna da dobro prouči zakon koji reguliše izbore i izbornu proceduru.
U startu opštinski odbor treba da izračuna koliko mu treba overenih potpisa građana koji podržavaju njegovu listu u odnosu na broj odbornika u toj opštini.
Ozbiljna stranka podnosi listu sa brojem kandidata koliko ima odbornika, iako se zna da samo prvi na listi mogu da očekuju i odborničko mesto ako se pređe cenzus. Nikako ne sme da se podnosi lista sa manje od 2/3 kandidata od ukupnog broja odbornika jer tada ta stranka ako podnese listu sa manjem brojem odbornika može unapred da računa da neće preći cenzus. Objašnjenje za ovu tvrdnju je ta da ta stranka po zakonu nema pravo na učešće u radu izborne komisije i što je još gore, nema pravo na članove proširenog sastava biračkih odbora koji kontrolišu glasanje na biračkom mestu.
Prema zakonu, svaki kandidat za odbornika mora da ima podršku najmanje 30 građana koja se daje pismeno na propisanom obrascu i overenu kod javnog beležnika. Ako opština ima 50 odbornika, potrebno je obezbediti najmanje 1500 potpisa. Pritom jedan građanin može da podrži samo jednog kandidata jedne stranke. Ako isti građanin potpiše za dve stranke važi potpis koji je ranije overio.
Kod predaje liste kandidata za narodne poslanike podnosi se najmanje 10.000 overenih potpisa podrške građana.
Kada stranka sa lakoćom savlada dobijanje podrške građana može da bude optimista u odnosu na mogućnost prelaska cenzusa.
Istovremeno, stranka priprema sastav biračkih odbora koji čine po pravilu članovi stranke koji nisu kandidati ili iz reda onih koji su dali pismenu i overenu podršku. To je značajan broj ljudi koji daju podršku i glasaju za listu te stranke. U datom primeru, ako ima 50 biračkih mesta (ona se posebno određuju nezavisno od broja odbornika) treba obezbediti 100 ljudi, sposobnih da prate pravilnost izbornih radnji na biračkom mestu. Za članove biračkih odbora se po pravilu organizuju posebne edukacije o obavljanju ovog odgovornog posla.
Poslove izbora obavlja izborni štab koji se formira po broju i strukturi da se pokriju svi poslovi oko izbora: pravni, medijski, finansijski, operativni, administrativni i naravno od struke za kampanju.
Pokazuje se da je korišćenje elektronskih medija odlučujuće za pridobijanje glasača i da uspešno zamenjuje mitinge, sistem „od vrata do vrata“, plakate. Reklame i spotovi koji promovišu stranku su relativno veliki izdatak za opštinske odbore, tako da se izborna kampanja sve više usmerava na tkz. „društvene mreže“. Dobro organizovan rad na društvenim mrežama može uspešno da blagovremeno i dokumentovano promoviše kandidata. Danas se učešćem stotina hiljada korisnika interneta meri neki događaj u Srbiji. Ovakva kampanja je danas dostupna skoro svima i treba je iskoristiti, odnosno teško je zamisliti uspeh bez uključivanja u ovu vrstu delovanja.
Na kraju treba ipak dodati. Pored svega navedenog ne možemo isključiti rad na terenu. Mnogi glasači su u udaljenim naseljima, mnogima se kandidati nisu nikad obratili, mnogi prvi put glasaju, a mnogi ne znaju za koga da glasaju. Tu nastupaju kandidati i operativci.
Kada vam spisak sigurnih i kapilarnih glasova premaši broj polovine izašlih na poslednjim izborima nadajte se prelasku cenzusa.
Srećno!
Odbor za zakonodavstvo, pravosuđe i lokalnu samoupravu
dr Zlata Lončar Ćetković
