Богољуб J. Карић: Повратак мајци Србији

0
2164

После 11 година, није ми било лако да се поново вратим у родну Србију, иако сам о томе сањао сваке ноћи. Знао сам да је правда спора, али достижна. Нисам желео да на дан повратка размишљам како су ме раније власти опљачкале и протерале, нисам желео да будем затрован негативним мислима или жељом за осветом. То осећање трује душу, одузима енергију и, на крају, сви постајемо заточеници мржње. И џелати и жртве удаве се заједно у њој.

Оптимизам, нада, осмех и самоувереност је оно што нам је потребно. Када сам поново крочио на српску земљу, осетио сам се као опет рођен. Зато сам прво пољубио руку мојој мајци Даници, Мати Ангелини, која се замонашила у Пећкој патријаршији, после смрти мог оца Јанићија. Моја мајка је као све српске мајке. Желела је да се приближи Богу и мом оцу, у миру и спокоју, на нашем Косову и Метохији, поред места где јој почива муж. Њена унука, моја ћерка Даница, добила је име по њој. Дошао сам да је одведем пред олтар и предам њеном Николи, дивном момку из Врања. Нема веће радости него кад отац удаје ћерку.

Та два сусрета, са мојом мајком и ћерком, са мојим Даницама, још једном су ме уверила да је истинска, непобедива снага Србије у српској породици! Можемо да трчимо за каријерама, можемо бити хиљадама километара далеко, можемо бити слављени и прогањани, али породица и Србија увек остају у нама и са нама, као највећи ослонац.

Зато сам поносан. Отели су нам имовину, одвојили су нас од мајке, али душу, срце и љубав према Србији нису могли да нам ишчупају. Нећу да помињем оне који су нам учинили зло, јер морамо ићи напред, као што смо ми некада, уз подршку наше мајке и оца.

Нисмо почели од јуче, како неки воле да нам пребацују. Већ 45 година породица Карић се бави породичним бизнисом. Кад је Михаил Горбачов долазио у Југославију, представљени смо му као прва капиталистичка компанија у социјалистичкој Југославији. Били смо перестројка пре перестројке и да је то истина говори податак да смо управо на позив Горбачова отпутовали у Москву, како би наш рецепт промена и увођења приватног бизниса заживео у СССР-у. Тада је премијер Ришков подржао да се у СССР-у покрене породични бизнис, сличан нашем. О томе је писао и „Њујорк тајмс”. Посећивали су нас и комунистички руководиоци и патријарх Герман. У Москви ме је Ришков одвео са делегацијом у музеј, посадио у столицу великог Лењина, и рекао: „Овде седи наш југословенски пријатељ”. Све што смо покренули у Србији, покренули смо и у Совјетском Савезу.

У Србији сам, под незапамћеним санкцијама, направио прву мобилну телефонију, интернет, банку, универзитет, осигуравајућу кућу и телевизију, сматрајући одувек да народ и земља не иду напред пушкама, него мозгом. То је моја идеја водиља и данас. Да сам заиста нешто лоше урадио око Мобтела, зар би он био продат за око две милијарде евра? На темељима модерних технологија које сам увео, данас је ИТ сектор најснажнији у Србији. Поносан сам и на то.

У Совјетском Савезу нисам дозволио да поклекнем, већ сам изнова почео да радим и стварам. Сада градим милионе квадрата стамбеног и пословног простора. Желим да то чиним и у својој Србији. Да изградим „Тесла град”, да запослим људе широм земље, стављајући се на располагање председнику владе који је мудар и модеран политичар. Отворио нам је капије Русије и Кине, Америке и ЕУ, водећи рачуна да очува регионалну стабилност, да не наседа на провокације националиста који би да Балкан врате уназад.

Први пут Србија није провалија, него мост између Истока и Запада! Моћна и препорођена Русија, предвођена Путином, и Америка која је поклонила поверење Трампу, спречиће глобални хаос и ратове. Вучићева политика мира, стабилности и економског раста идеално се уклапа у нови светски поредак који стварају Путин и Трамп. Тек се сада види колико је била мудра политика војне неутралности премијера Вучића, уз истовремено очување националног достојанства.

Таквој Србији, с подршком великих сила, придружиће се коначно и Загреб, јер због чега Србија и Хрватска не би постигле историјско помирење? У Београду је увек постојала добра воља за то. Убеђен сам да ће памет да победи национализам и тада ће се вечито „буре барута” претворити у највеће српско-хрватске житнице Европе.

Оваквој Србији желим да помогнем својим срцем, искуством и капиталом. Следе нам добре године, верујте ми на реч. Готово пола века у послу ме је ипак нечему научило.

ПОШАЉИТЕ ОДГОВОР

Молимо Вас унесите Ваш коментар!
Молимо Вас овде упишите своје име