Богољуб Карић: Путинов рецепт за уздизање Србије

0
725

ПИСМО ИЗ МОСКВЕ БОГОЉУБА КАРИЋА / Политика

Ако је Владимир Путин могао да за десет година уздигне велику Русију и поврати јој понос, снагу и наду, зашто Србија не би учинила исто

Зашто би Владимир Путин победио и на изборима у Америци, или било којој другој земљи? Шта можемо научити од председника Русије и применити такву политику у нашој Србији? У Русији Путин ужива углед и рејтинг о којем други могу само да сањају. Многи му то признају, иако немају снаге да то јавно изговоре.

stojanovic-dragan-portret-putinaМислим да су оптимизам, нада и морал које је Путин пробудио у руском народу, а онда и у читавом свету, највећи резултати његове политике. Преузео је Русију када је она била на коленима. Царевали су тероризам, сепаратистички рат, хаос, корупција и беда, док је стотине милијарди долара отицало из земље. Државом су владали „генијални либерали”, Јељцинови приватизатори. То су ти такозвани експерти који не умеју себи ни пертлу на ципелама да вежу, али зато су умели да униште читаву економију, под плаштом приватизације! Путин је то доба с правом назвао „временом понижења, зависности и распада”.

Зато је, као одлучни патриота, Русију мењао тачно онако како је то народ тражио и очекивао: усправио је, подигао је, одбранио је њен суверенитет и створио услове да се Руси нахране сопственим рукама, уместо да просе на светској пијаци. Путинова Русија данас заузима прво место у свету по извозу жита!

Успео је, корак по корак. Ојачао је привреду и друштво, изузетно много је улагао у Академију наука, војноиндустријски комплекс и уметност. „Као у свакој земљи, у Русији постоје особености и традиција које се морају уважавати. И нема ништа глупље него покушавати да се пресади туђи модел на сопствено тле.” То је била његова идеја водиља.

Огромни резултати његове политике побијају сву западну пропаганду и лажи. Године 1999. бруто друштвени производ Русије износио је свега 195 милијарди долара, док  је 2015. достигао невероватних 3.718 милијарди. Ако је 1999. године БДП по становнику био мизерних 1.320 долара, у прошлој години је, такође по западним изворима, порастао на 25.400 долара! По обиму БДП-а Русија се попела на шесто-седмо место у свету. Док Путин није ушао у Кремљ, била је на понижавајућем, 36. месту. Државни буџет Русије повећан је 25 пута, а просечне плате „буџетника”, односно запослених у јавном сектору, повећане су за 20, а пензије за 16 пута. Крим је вратио мајци Русији.

Као мудар лидер, Путин је знао да је то било могуће постићи само захваљујући високим стопама привредног раста које се годишње крећу и изнад седам или осам одсто. Ако је Запад мислио да ће наметнутим санкцијама економски уништити Русију, грдно се преварио, па се сада амерички и европски бизнисмени утркују ко ће пре да заузме место у Путиновој чекаоници – када се санкције укину.

Претворивши Русију у економског и војног џина, вратио јој је изгубљено достојанство, а рат у Чеченији је добио тако што је Грозни уместо ракетама засуо новцем и огромним инвестицијама. Грозни данас изгледа као Монте Карло и Чечени то не заборављају. Постали су равноправни и захвални грађани који најгласније бране Путина и његову борбу против тероризма.

Деведесете године предложио сам Милошевићу пројекат на 73 странице по којем би се све значајније државне компаније и путна мрежа приватизовале. Америчке, руске и европске мултинационалне компаније добиле би 51 одсто власништва, док би 49 одсто поделили наши радници. Да је Милошевић прихватио мој модел транзиције, сигуран сам у једно – никаквог рата не би било. Нажалост, нису ме послушали тада, не слушају ме ни сада.

Ако је Путин могао да за десет година уздигне велику Русију и поврати јој понос, снагу и наду, зашто Србија не би учинила исто? Многи у свету примењују Путинов рецепт, не пресађујући наметнута катастрофална решења која су нас довела на руб провалије. То је оно што нам недостаје: Вера да Србија за мање од десет година може да удвостручи БДП, да сачува своју територију и да буде богата европска земља. Председник владе Александар Вучић се свим силама труди да победи дефетизам и одсуство воље да се смело загази сопственим путем. Али, једна ласта не чини пролеће. Понекад ми се, одавде, из даљине, чини да он ту битку води усамљен и да његови поједини блиски сарадници не разумеју силну енергију премијера да преокрене Србију.

Зато нам је потребан континуитет власти и подршка да на том тешком путу враћања Србије самој себи истрајемо. Економски национални савет није дао подршку председнику владе, није ни приближно искористио за српску привреду отворену капију Кремља и других држава које је државник Вучић отворио. Сваки амерички председник, чим добије кијавицу, не оде код лекара, него код Хенрија Кисинџера по савет. За сваку област постоји српски Кисинџер.

Пред нама су, дакле, два пута. Први је да победимо песимизам и зауставимо одлив мозгова, или да одемо и испразнимо Србију, верујући такозваним аналитичарима да ни за 30 година нећемо живети као осамдесетих. То је став губитника. Други је да почнемо да верујемо у себе и да на крају победимо. За то нам треба мање од десет година. Владимир Путин је показао да је то могуће. Није слушао губитнике.

ПОШАЉИТЕ ОДГОВОР

Молимо Вас унесите Ваш коментар!
Молимо Вас овде упишите своје име