Pitala sam svog kolegu iz naše najjače stranke dali ima analizu sa biračkih mesta u poslednjih nekoliko izbora (od 2012. godine). Znajući kako su to radili radikali, nisam sumnjala da i oni to ne rade i to još detaljnije. Nisam dobila potvrdan odgovor, što me oneraspoložilo jer nemam vremena da kopam po izbornim materijalima i statistici radi dolaženja do, po meni, važnih podataka i zaključaka.
Kao što je poznato, tražena analiza ne bi mi pokazala samo koji su rezultati dobijeni po pojedinim listama, što svaka ozbiljna stranka može unapred da proceni, već me je više interesovalo koja je struktura onih koji nisu glasali.
Na osnovu dobijenih glasova u predhodnim izborima (sigurnim i kapilarnim) dobija se minimalna količina očekivanih glasova za određenu listu. Ne treba da vas zbunjuje podela na sigurne i kapilarne glasove. To mu dođe isto, ali su izborni kreativci smislili da su sigurni samo oni koje sučlanovi stranke, zaposleni po pripadnosti toj stranci i oni koji ne žele da ih postizborno ometaju razne poreske i druge inspekcije u poslu. Možda još neki. Kapilarni su glasovi kada moja mama koja nije član stranke kaže da će glasati za nju, odnosnoda će glasati za moju stranku. Dakle mame, strine, dede i babe, ali i zaljubljeniće glasati na molbu dragog joj bića. Jedino što njihovi glasovi nisu sigurni kao pređašnji venski, već su kapilarni.
Dakle došli smo do minimalnog broja glasova koje izvesno dobijamo od građana koji glasaju za neku stranku. Ovde ne uračunavamo glasove onih sa listićem koji kruži, onih što dobiju koji evrić ili na kilo prehrambenih proizvoda i sl. jer to nije za sada i „dokazano“.
Sada dolazimo do onog što mene interesuje. Skoro polovina glasača ne izlazi na izbore. Koji su to građani sa pravom glasa, a nedolaze na biračko mesto.
Veliki procenat su građani koji su u inostranstvu, naročiti mladi. Veliki broj građana žive van adrese, naročito stari (žive kod dece, u privatnim staračkim domovima, u bolnici, vikendici). Jedan broj je u svom stanu ali bolestan, a neće da koristi mogućnost glasanja kod kuće, naročito ako su mu ni ukućani ne glasaju. Jedan broj građana nikad ne glasa, bilo što su „antiprotivni“ svakom režimu ili što su duboko razočarani iu tom mišljenu nepromenjivi. Uvežbane stranke su pohodeći „od vrata do vrata“ stekle brojčani uvid i o tim glasačima, ili bi to trebale.
Preostali broj glasača koji ne pripada predhodnima bi možda i glasao, ali ne zna za koga. Pojava jednog pravog lidera sa novim pričama bi ih privukao. Ali kako stiči do njih i pridobiti ih. Teško, ali treba se potruditi.
Kako ih privuči u izbornoj kampanji?
Zna se da je lider jednako stranka. Niko ne glasaza stranku. Glasa za lidera i ono što on govori. Što je haruzmatičniji i što pametnije govori, dobiće i on i njegova stranka više glasova.
Ali nijedan lider ma koliko bio pametan i harizmatičan ne može da se kao kandidat osloni na glasove koje očekuje posvojoj proceni.
Potrebno je dodati još dve stvari naprimer.
Jedna je svakako, imati jaku organizaciju na lokalu. To podrazumeva da mu vredni i pametni ljudi organizuju pristup svakom građaninu, a naročito onom koji ne glasa jer „nema za koga da glasa“.
Zato su važni mesni odbori, naročito u seoskim sredinama. Pored toga dobro je imati i seosku kafanu ili dobrog domaćina gde će se stvari završavati i dogovarati.
A u gradu? Pomalo je „neprijatan“, iako potreban, način kontakta sa građanima sistemom „od vrata do vrata“. Korisnije je imati zasaradnika sposobnog člana Skupštine stanara, odnosno kućnog saveta.
U oba slučaja pridobijanje je uspešnije modernim sredstvima veza. Preko televizije i „ubitačnih“ spotova i društvenih mreža.
Ako pored dobre partijske organizacije na lokalu imamo i vlast, odbornike, većnike i druge funkcionere i zaposlene, posao je znatno olakšan. A ako vladamo opštinom, tada smo sa dve brzine ispred onih koji nemaju vlast.
Ovde treba reći i nešto o motivaciji ljudi da vode kampanju na lokalu i obezbeđuju glasove za liste svoje stranke, bilo poslaničke, bilo odborničke.
Svaka stranka je politička, sa motivom da političkom borbom dođe na vlast. Izbori i dobri rezultati na izborima su motivi razlog postojanja političke stranke.
Zato je veoma važno da nosioci kampanje za glasovena lokalu imaju motiv da se bore. A motiv je da budu na odborničkoj listi. Da sutra imaju vlast. Ako su na listi za odbornika ili drugog funkcionera, njihovi glasovi su automatski i glasovi za poslaničku listu.
Najbolje je kada je vlast nedeljiva.
Poslanici ne mogu ni „banderu da zakopaju“ bez dozvole vlasti u opštini. Zato im je potrebna vlast u opštini. A stranačka vlast u opštini omogućava poslaniku iste stranke da bude najdraži gost i „božić bata“ u toj opštini. Lokalni i parlamentarni izbori su međusobno uslovljeni ijedni bez drugih ne dejstvuju u potpunosti.
Dr Zlata Lončar Ćetković
