Иако се у резолуцијама из 2012. и 2013. године тражи да се скине ознака државне тајне са спорних приватизација и продаје 24 компаније, да се одговорни процесуирају а да се погођена приватна лица и предузећа обештете – то се још није десило
Са спорних приватизација и продаје 24 компаније у Србији које су се десиле након политичких промена 5. октобра 2000. године, међу којима је и насилно одузимање Мобтела од тадашњих власника, још није скинута ознака државне тајне иако је Европски парламент 2012. године донео резолуцију у којој изричито наглашава да оне морају да се одмах испитају и да се оштећени правично обештете.
Управо на ове захтеве у свом извештају од 15. маја 2020. године подсетио је ИФИМЕС, Међународни институт за блискоисточне и балканске студије са седиштем у Љубљани, који од 2018. године има специјални саветодавни статус при Економско-социјалном савету Уједињених нација.
ИФИМЕС у анализи „Србија – поприште конфронтације обавештајних служби“ посебан осврт даје на јаку и погубну спрегу власти Војислава Коштунице и криминала након „петооктобарске револуције“.
– Доласком Војислава Коштунице Србија се суочила са огромним растом криминала и корупције (24 спорне приватизације, Извештај Савета за борбу против корупције и њене председнице покојне Верице Бараћ) и неслободних медија – наводи у анализи ИФИМЕС и додаје:
– ЕУ је своје захтеве за процесуирањем одговорних за почињени организовани криминал и корупцију у Србији појачала после отварања истраге у Аустрији септембра 2011. године због куповине мобилних оператера у региону од стране аустријског државног Телекома, од којих се посебно истиче Мобтел, те захтева из резолуције Европског парламента од 29. марта 2012. године у којој се од Србије тражи да изврши ревизију спорних приватизација. Посебно се наглашава компанија Мобтел, која је насилно и бесправно одузета од Богољуба Карића и продана контроверзном аустријском бизнисмену Мартину Шлафу, касније норвешком Теленору за 1,513 милијарди евра.
Познато је да Европска унија инсистира на томе да се резолуције које је донео Европски парламент морају у потпуности реализовати.
Подсетимо, у члану 13. Резолуција Европског парламента од 29. марта 2012. године о процесу европских интеграција Србије (2011/2886(РСП)) скреће пажњу и позива да се избегну процеси који укључују ликвидацију и стечај приватних компанија изазваних непримерено увећаним и ретроактивно примењеним порезима, да се преиспитају овакви случајеви и омогући правично обештећење онима који су погођени.
Потом се у члану 19. позивају српске власти да одмах преиспитају спорну приватизацију и продају 24 компаније, за које је Европска комисија изразила озбиљне сумње у погледу њихове законитости, укључујући Сартид, Југоремедију, Мобтел, Ц маркет и АТП Војводина, као и да одмах скину ознаку поверљивости са докумената у вези са тим приватизацијама, који су означени као државна тајна, јер је то у супротности са европским стандардима.
Годину дана касније у Резолуцији Европског парламента од 18. априла 2013. године о Извештају о напретку Србије за 2012. годину у члану 20. Европски парламент поново позива на преиспитивање случајева неоправданог замрзавања имовине и непримерено и ретроактивно примењених пореза наметнутих појединцима и приватним предузећима; позива Министарство правде и Уставни суд да одмах зауставе селективну примену Закона о једнократном порезу на екстра профит и екстра имовину стечене искоришћавањем посебних погодности, као и свих одредби других пореских закона које омогућавају изрицање неприхватљиво високих новчаних казни које доводе до стечаја, пре коначне пресуде у пореским поступцима; позива српске власти да обезбеде правичну накнаду за погођена приватна лица и предузећа.
Важно је подсетити да је Савет за борбу против корупције у време владавине Војислава Коштунице истицао огромну забринутост због пораста корупције, наглашавајући да то није само њихова оцена већ да су до истог закључка дошле и Европска комисија и Светска банка. Председница Савета Верица Бараћ је у више наврата инсистирала да се скине ознака државне тајне са приватизације Мобтела и да се расветли случај насилног одузимања од тадашњих власника.
На панелу „Истина о 24 случаја“, одржаном пре две године, представници ЦИНС су подвукли: „Након анализе свих случајева, закључили смо да је у време власти Војислава Коштунице забележен највећи број корупција у периоду од 2000. до 2008. године“.
Имајући у виду те спорне приватизације из света су стизале јасне поруке да је у Србији тада био на сцени економски тероризам који је уништио домаћу привреду. Власт Војислава Коштунице је довођена у спрегу са тадашњим пословним центрима моћи што је доводило до пропасти државних банака и компанија, приликом чега су без посла остале стотине хиљада људи, као и насилног одузимања приватних компанија попут компанија Богољуба Карића.
У ранијем извештају „Србија: Декриминализација Србије“ који је ИФИМЕС објавио 2013. године анализирана је резолуција Европског парламента у управо на примеру уништавања Карићевих компанија:
– Споран је уговор о продаји од 4. априла 2006. године када је незаконито извршено преузимање имовине Мобтела од стране новоформираног предузећа Моби 63 и продаја Моби 63 норвешком Теленору, који је проглашен државном тајном. Поставља се питање зашто и због чега је један комерцијални уговор проглашен државном тајном и због чијих интереса? Где је нестало 1,513 милијарди евра колико је добијено од продаје Мобтела страном власнику? Зашто на рачун Народне банке Србије није уплаћен целокупни износ за продају Мобтела него износ умањен за око 200 милиона евра? – пише у анализи ИФИМЕС.
линкови ка две анализе које је објавио ИФИМЕС на ову тему (2020. године и 2013. године), и поменутим резолуцијама Еврпског парламента
https://www.ifimes.org/ba/8600-srbija-dekriminalizacija-srbije
