Kampanja za predsedničke izbore, onako kako je počela i kako se intenzivira, pokazuje ružno lice Srbije. Građani i „normalne i nenormalne Srbije“, o kojoj govore neki kandidati, a Bogoljub Karić je s pravom ukazao na svu štetnost koju nanose Srbiji takvom i još mnogim drugim podelama koje nekritički unose među građane ( „Politika“, 10. marta). Oni zaslužuju i s pravom očekuju da čuju nešto sasvim drugo. Ne podele, ne iznošenje „prljavog veša“, ne otvaranje i izmišljanje afera. Očekuju da se pretendenti na predsedničku fotelju uozbilje, da počnu da izlažu svoje programe kako raspolućenu „jabuku Srbiju“, Otadžbinu koju jedino imamo, dovedemo u red, ujedinimo i stvorimo uslove da njeni građani počnu da žive životom dostojnog čoveka.
Predsednička kampanja je prava prilika da kandidati, kojima je Srbija iznad partijskih, grupnih i ličnih interesa, biračkom telu jasno prezentuju svoje programe za koje će se u okviru ustavnih ovlašćenja boriti da se konsenzualno definišu najvažniji nacionalni i državni ciljevi. Uveren sam da Srbija, ovakva kakva je poslednjih tridesetak godina, sa uništenom ekonomijom, ugroženim suverenitetom i osiromašenim građanima, bez odlaganja mora konačno u što kraćem roku postići dogovor o dva najvažnija strateška prioriteta: Srbija ekonomski razvijena zemlja i Srbija uređena država. Realizacijom ova dva „sveta cilja“, Srbija bi bila u daleko povoljnijoj poziciji da utiče na rešavanje i drugih i te kako značajnih pitanja kao što su, na primer, pregovori sa Prištinom i Briselom kao „najznačajnijim bezalternativnim ciljem“.
I upravo šef države, kao suveren i predstavnik svih građana, bez stranačke ostrašćenosti, bio bi najpogodnija ličnost da koordinira okupljanje svih relevantnih faktora društva da se konsenzualno postigne taj dogovor, a za njegovo ostvarivanje bili bi zaduženi svi faktori društva u svojim oblastima, u okviru zakonske regulative i konkretnih programa.
Uveren sam da bez odlaganja u što kraćem roku moramo postići dogovor o dva najvažnija strateška prioriteta: Srbija ekonomski razvijena zemlja i Srbija uređena država
Srpska privreda je pljačkaškom privatizacijom u sistemu neoliberalnog kapitalizma i u uslovima nekontrolisanog ulaska stranog kapitala, neretko špekulativnog, izgubila sve nacionalne atribute, čime je, na duži rok, ozbiljno ugrožena i bezbednost zemlje. Bankarstvo, trgovina i industrija su u predominantnom inostranom vlasništvu i kao takvi su u poziciji da bitno utiču na sva tri stuba vlasti, pogotovo na izvršnu, a građane dovode u poziciju ekonomskog roblja sa bednim nadnicama. U takvim uslovima zavisnosti od stranog kapitala i diktata Međunarodnog monetarnog fonda i Svetske banke, umesto „pozitivne diskriminacije“ domaćih firmi, što rade mnoge razvijene zemlje sveta, strani investitori se favorizuju kroz dobijanje značajnih finansijskih subvencija i drugih pogodnosti. Ne znam nijednu zemlju sveta koja je ostvarila ekonomski napredak kroz predominantnu ulogu stranog kapitala, ako ne računamo delimično Kinu koja je državnom regulativom uspela da usmeri tokove i delovanje stranog faktora.
Inspirativan je primer posleratnog Japana koji je uspeo za relativno kratko vreme da postane druga najrazvijenija ekonomija sveta, zasnivajući obnovu i razvoj privrede na domaćem vlasništvu, u uslovima organizovane i uređene države.
Vrativši se iz jedne posete Japanu pre desetak godina, gde se upoznao s njihovim sistemom poslovanja, gospodin Karić je svojim saradnicima u stvaranju svoje poslovne imperije u inostranstvu često govorio: „Što mogu Japanci, mogu i Pećanci“. Pod „Pećanci“ mislio je na radne ljude u Srbiji, ubeđen da i oni, ukoliko im država stvori povoljan ambijent, mogu svojim radom da preporode svoju zemlju. Karić je sada u Srbiji, prepun je ideja i poslovnog entuzijazma, gde pokušava da utiče na državno rukovodstvo da kreira takav ambijent, zakonsku regulativu i predvidivost održivog razvoja, uz ne male domaće resurse, komparativnu prednost u odnosu na okruženje, kao i značajne ljudske potencijale i razrađene ekonomske programe, čime bi bili stvoreni uslovi da Srbija krene krupnim koracima u privrednom razvoju i oslobodi se ponižavajućeg četvrtog mesta najnerazvijenije ekonomije u Evropi.
Uveren sam da će građani ukazati poverenje i dati svoj glas upravo onom kandidatu koji uspe da se distancira od sadašnje „kaljuge“ besmislenih međusobnih optužbi i podmetanja, a usmeri svoju aktivnost na definisanje ovde pomenuta dva strateška prioriteta. Takvim usmerenjem uskratiće mogućnost tabloidima da ga provlače kroz blato, a ozbiljni mediji će biti u poziciji da mu daju pozitivnu intonaciju u izveštavanju. Ako se tako postavi izaći će čist iz „bare gde je ušlo mnogo krokodila“, a stranom faktoru, koji je i te kako prisutan radi obezbeđenja svojih interesa, umanjiti šanse da ga ucenjuju.
Autor: Radoman Jović, ambasador u penziji http://www.politika.rs/scc/clanak/376166/Pogledi/Predsednicka-kampanja-gradani-hoce-programe-razvoja
