Из књиге интервјуа Богољуба Карића „Снага Србије 2“
„Мени не треба ништа. Ван Србије сам направио бизнис вредан колико пет Мобтела“
У књизи „Снага Србије 2“ сабрани су интервјуи Богољуба Крића из најделикатнијег периода његове пословне биогрфије, од својеврсног изгона из Србије 2006. па све до 2021.
Током 2016. године бизнисмен Богољуб Карић се чешће оглашавао у домаћим медијима. Уз јасно изражену жељу да дође у Србију, Карић све чешће говори о својим резултатима, постигнутим у области грађевинарства у земљама некадашњег Совјетског Савеза, првенствено у Белорусији.
Коначно, 30. децембра 2016. одјекнула је вест о његовом слетању на београдски аеродром. Посебно је био дирљив сусрет са мајком Даницом.
Карићев ентузијазам проистицао је и из чињенице да се у земљу враћа као победник јер је током деценије одсуствовања из Србије у иностранству направио бизнис вишесруко вреднији од онога који му је одузет.
2016.
Све што могу Јапанци, могу и Пећанци
Налазимо се у Минску у Белорусији, на пројекту од милион квадратних метара који гради БК група. Тридесет хиљада људи ради и гради. Ја сам још у Пећи говорио: „Све што могу Јапанци, могу и Пећанци”.
Српске златне руке данас овде граде. Погледајте ову лепоту. Тамо је шопинг мол од 200.000 квадратних метара, Дана центар. Тај објекат носи име наше мајке. До сада је предато 4000 станова. Уговорено је милион квадрата за шест година. Ми данас представљамо једну од највећих компанија у Европској унији, могу слободно да кажем и да смо највећи у ономе што радимо. Активно се у свету гради пет милиона квадратних метара, а два милиона припремамо за 2018. годину, спремају се пројекти и остало.
Кад се ми појавимо на међународном тендеру, нас иначе зову „српска браћа”, кад се појавимо поред Финаца, Аустријанаца, Холанђана и других компанија, сви знају да ће бити велика борба за посао. И сасвим је логично да посао добијемо ми. Иза нас су милиони изграђених квадратних метара. Па ми смо изградили први хотел са четири звездице у Сибиру. Ми имамо велику репутацију у свету. Тако да имамо разлога да будемо поносни, али и да будемо срећни јер смо очували породицу.
Изјава поводом застаревања једног од два процеса вођена против њега:
Логично је да после 11 година истраге која се води против менаџмента Мобтела и мене, један део застари. Један број људи је ослобођен због болести, укључујући мог брата Сретена, а један део је још под истрагом. Предмет је враћен на допуну истраге, али сада већ очекујемо да ће се доћи до коначне истине и да ће се ставити коначна тачка на тај предмет.
Више пута сам нудио да платим и кауцију бившој власти, али они су одбијали. Одустао сам и то је крај. Не желим више да плаћам никакве кауције. Све треба да буде обустављено јер не постоји никакав основ за моју одговорност. То је политички монтиран случај са циљем да се ПСС уништи, а мени одузму све компаније и продају. Тадашња власт је то и учинила и добили су од Мобтела 1,831 милијарди евра. Ко је ту кога оштетио и опљачкао, то је питање, ако се зна да је од целе приватизације Србија добила две милијарде и 100 милиона евра. Поставља се питање о чему се ту ради, осим о политичком прогону.
Изјаве које је давао 30. децембра 2016, непосредно по слетању на београдски аеродром „Никола Тесла“:
- Видиш како је то лепа земља, она је најлепша. Увек се највише воли своја земља, као и своје дете.
- Ја ћу бити најбољи слуга влади Србије, не на некаквим функцијама, само ако им требам за савет, да им помогнем да тај народ наш упослимо и да дигнемо главу и да будемо најбогатији, да нам буду пуни џепови, а не празни фрижидери.
- Нећу се бавити политиком, нити кандидовати на председничким изборима.
- Има нешто боље од председничког канабета: да запослимо Србију.
- Ја не тражим ништа, али очекујем да власт буде ревносна и поштује правила ЕУ и обешетети оштећене. Мени не треба ништа. Направио сам пет Мобтела ван Србије, али ми је потребно да докажем ко је крив и ко је покушао да уништи једну српску породицу и прву југословенску приватну фирму.
- Није ми недостајала српска салата јер сам је ја сејао у свом дворишту, у свом врту. Зовем је Богољубова салата.
- У политичкој кампањи пре 12 година салата је коришћена као метафора, а сада треба само да се организујемо да свако домаћинство има свој пластеник. Не морамо да знамо да производимо ајфоне, али салату свакако можемо.
2017.
Повратак мајци Србији
После 11 година, није ми било лако да се поново вратим у родну Србију, иако сам о томе сањао сваке ноћи. Знао сам да је правда спора, али достижна.
Када сам поново крочио на српску земљу, осетио сам се као поново рођен. Зато сам прво пољубио руку мојој мајци Даници, мати Ангелини, која се замонашила у Пећкој патријаршији, после смрти мог оца Јанићија. Моја мајка је као све српске мајке. Желела је да се приближи Богу и мом оцу, у миру и спокоју, на нашем Косову и Метохији, поред места где јој почива муж.
Њена унука, моја ћерка Даница, добила је име по њој. Дошао сам да је одведем пред олтар и предам њеном Николи, дивном момку из Врања. Нема веће радости него кад отац удаје ћерку. Та два сусрета, са мојом мајком и ћерком, са мојим Даницама, још једном су ме уверила да је истинска, непобедива снага Србије у српској породици!
Можемо да трчимо за каријерама, можемо бити хиљадама километара далеко, можемо бити слављени и прогањани, али породица и Србија увек остају у нама и са нама, као највећи ослонац. Зато сам поносан.
