Из књиге интервјуа Богољуба Карића „Снага Србије 2“
„Морамо охрабривати младиће и девојке да праве децу и паре.“
Бизнисмен Богољуб Карић, поред посла којим се бави, познат је и по отворености и исреним одговорима на питања многобројних новинара. Управо објављена књига под насловом „Снага Србије 2“ сабира интервјуе у којима Богољуб Карић открива како је постао први капиталиста у социјализму и „перестројка пре перестројке“ у некадашњем Совјетском Савезу.
Прве године по повратку у Србију Богољуб Карић је пажњу медија привлачио идејом, заснованом на личном искуству, да треба стимулисати породични бизнис и породицу као економску јединицу.
Говорио је о потреби да дугорочни економски план буде основа онога што је назвао економском револуцијом.
2017.
Зашто возим мајбаха
Има у мени нешто… све хоћу. Ево, на пример, каже мени моја породица: што возиш мајбаха, бодеш очи. А ја сам тог мајбаха купио од Шредера. Он је купио два мајбаха, а онда су га критиковали што није купио мерцедес или бе-ем-ве. Али ја кажем овако: ми радимо 45 година, само наша генерација, то је нас десет. То је породични бизнис и сви радимо по две смене, зато ако саберемо, то је 90 година рада свако, а нас десеторо – то је 900 година. Па могу ваљда да возим мајбах!
Никад нисам купио јахту или авион. Мени је рационалније да изнајмим кад ми треба, него да правим трошак одржавања целе године. Ми, моја генерација Карића, мислимо да човек не треба да се расипа. То смо понели од родитеља, да човек треба да буде рационалан и скроман.
Треба нам план за наредних 20 година
Наше грађевинске фирме су изградиле најјаче објекте у Ираку, Африци, свуда. Па, централни трезор Руске Федерације, велики као фудбалски терени, направиле су српске фирме. Ми то морамо све да обновимо и да покренемо јер три деценије ништа не ради.
Ми треба да направимо програм до 2037. године; то је период од 20 година и да га поделимо на оне чувене петолетке. Нема америчке мултинационалне компаније, а камоли државе, која нема програм за 20 година. И то је програм који мора оперативно да се извршава. Оперативно, план се подели на четири петолетке, оне се деле на године, година на квартале и на месеце. Постоје људи који су задужени да прате извршавање тих планова. И онда није важно да ли ради приватна компанија или државна. То је у свакој земљи, ништа ја ново не откривам.
Ја не знам да ли Србија има или нема такав план. Кажем шта треба да се уради ако нема. И онда тачно знамо које области отварамо, где и коме дајемо референце и зашто. Ако хоћемо ИТ технологију, онда њима. Постоје визионари, који виде даље, и они праве програм на 50 година, али овај на двадесет је оперативан.
Имати визију
Кад су плате биле десет мрака и чекали се редови за млеко, ти си имао визију мобилне телфоније. И успео си да је створиш.
Добио сам то од моје мајке, она од своје мајке, а од мене моја ћерка Даница, да видимо даље и пре других. Тако ми се десило да успем два пута.
Економска револуција
Ја сам за то да направимо економску револуцију.
Мислиш ли да су људи заиересовани?
Милион и 400.000 људи је ушло на мој фејсбук профил да погледа моје коментаре о економским стварима.
Породица је српска тврђава
Највећи усуд Србије је што свака генерација почиње од нуле. Родитељи створе какав-такав иметак и поделе га деци, али то се брзо потроши. Потом деца крећу из почетка. И тако се вртимо у зачараном кругу сиромаштва, несигурности и драматичног пада наталитета, па сваке године Србија изгуби град величине Смедерева. Још неколико таквих деценија и бојим се да ће и шљива бити превелика да под њу стану сви Срби.
Многи ће рећи, лако је Богољубу да мудрује кад је богат, али очување традиционалне српске породице сматрам најважнијим националним задатком управо зато што сам са својом браћом и сестром одрастао у сиромаштву. Памтим добро како смо јели шербет и хлеб, како су старија браћа млађој давалa изношену одећу, а отац Јанићије и мајка Даница су нас једнако волели и васпитавали да будемо добри људи.
То, нажалост, сазнамо тек кад остаримо: да је свака породица српска тврђава, бедем за невоље, утеху, радост и мудрост. Тако је било када сам био сиромашан, тако је и сада кад имам милионе.27
Мир и стабилност, стоп национализму
Никад нисам био националиста. Осим што трује душу, свака мржња према другој нацији је губљење времена. Одузима енергију најпре оном који мрзи, а потом, кад се отров разлије, читав народ постаје опседнут, хипнотисан и заведен. И на крају највише страда тај исти народ.
Моја породица је мултиетничка, никад нисмо робовали национализму. Добро памтим да сам уочи рата у Хрватској предлагао Алији Изетбеговићу усред Сарајева да Милошевић и Туђман изнајме ринг, да ставе рукавице и да боксују. Да се они лепо истуку, а да народ гледа. Увек сам тврдио и тврдим: сваки народ је честит, ма које вере и боје био!
Кад сам 2000. године позвао Адема Демаћија у Београд да одржи предавање на тему „Албанско-српски односи, данас и сутра”, као једног од идеолога албанског сепаратизма на Косову и Метохији, Демаћи само што се буквално није прекрстио. Робијао је 28 година у Југославији због своје тежње за стварањем велике Албаније и ја сам сматрао да је боље да с таквим човеком разговарамо усред Београда, да саслушамо његове поруке, него да се вечито гледамо преко нишана.
ПОРУКЕ
- Морамо охрабрити младиће и девојке да почну да праве децу и паре. То је моја формула за срећну Србију. Нисам ја то смислио. Тако ми је говорио отац.
- Када бих сам себи доделио орден, онда бих се назвао носиоцем штафете породичних вредности.
- Често кажем да на венчању, уз матичара, треба да буде присутан и службеник Агенције за привредне регистре (АПР). Неће, наравно, успети сваки породични бизнис, али уз стратешку подршку државе многи ће створити моћне компаније, запослити људе и задржати их у Србији.
- Морамо да ојачамо ту нашу другу и трећу лигу (привредника), која производи али нема довољно средстава. Њима треба да обезбедимо инвестициону банку или неки други начин кредитирања.
- Беград је космополитски град, балкански Њујорк.
