Iz knjige intervjua Bogoljuba Karića „Snaga Srbije 2“
„Moramo ohrabrivati mladiće i devojke da prave decu i pare.“
Biznismen Bogoljub Karić, pored posla kojim se bavi, poznat je i po otvorenosti i isrenim odgovorima na pitanja mnogobrojnih novinara. Upravo objavljena knjiga pod naslovom „Snaga Srbije 2“ sabira intervjue u kojima Bogoljub Karić otkriva kako je postao prvi kapitalista u socijalizmu i „perestrojka pre perestrojke“ u nekadašnjem Sovjetskom Savezu.
Prve godine po povratku u Srbiju Bogoljub Karić je pažnju medija privlačio idejom, zasnovanom na ličnom iskustvu, da treba stimulisati porodični biznis i porodicu kao ekonomsku jedinicu.
Govorio je o potrebi da dugoročni ekonomski plan bude osnova onoga što je nazvao ekonomskom revolucijom.
2017.
Zašto vozim majbaha
Ima u meni nešto… sve hoću. Evo, na primer, kaže meni moja porodica: što voziš majbaha, bodeš oči. A ja sam tog majbaha kupio od Šredera. On je kupio dva majbaha, a onda su ga kritikovali što nije kupio mercedes ili be-em-ve. Ali ja kažem ovako: mi radimo 45 godina, samo naša generacija, to je nas deset. To je porodični biznis i svi radimo po dve smene, zato ako saberemo, to je 90 godina rada svako, a nas desetoro – to je 900 godina. Pa mogu valjda da vozim majbah!
Nikad nisam kupio jahtu ili avion. Meni je racionalnije da iznajmim kad mi treba, nego da pravim trošak održavanja cele godine. Mi, moja generacija Karića, mislimo da čovek ne treba da se rasipa. To smo poneli od roditelja, da čovek treba da bude racionalan i skroman.
Treba nam plan za narednih 20 godina
Naše građevinske firme su izgradile najjače objekte u Iraku, Africi, svuda. Pa, centralni trezor Ruske Federacije, veliki kao fudbalski tereni, napravile su srpske firme. Mi to moramo sve da obnovimo i da pokrenemo jer tri decenije ništa ne radi.
Mi treba da napravimo program do 2037. godine; to je period od 20 godina i da ga podelimo na one čuvene petoletke. Nema američke multinacionalne kompanije, a kamoli države, koja nema program za 20 godina. I to je program koji mora operativno da se izvršava. Operativno, plan se podeli na četiri petoletke, one se dele na godine, godina na kvartale i na mesece. Postoje ljudi koji su zaduženi da prate izvršavanje tih planova. I onda nije važno da li radi privatna kompanija ili državna. To je u svakoj zemlji, ništa ja novo ne otkrivam.
Ja ne znam da li Srbija ima ili nema takav plan. Kažem šta treba da se uradi ako nema. I onda tačno znamo koje oblasti otvaramo, gde i kome dajemo reference i zašto. Ako hoćemo IT tehnologiju, onda njima. Postoje vizionari, koji vide dalje, i oni prave program na 50 godina, ali ovaj na dvadeset je operativan.
Imati viziju
Kad su plate bile deset mraka i čekali se redovi za mleko, ti si imao viziju mobilne telfonije. I uspeo si da je stvoriš.
Dobio sam to od moje majke, ona od svoje majke, a od mene moja ćerka Danica, da vidimo dalje i pre drugih. Tako mi se desilo da uspem dva puta.
Ekonomska revolucija
Ja sam za to da napravimo ekonomsku revoluciju.
Misliš li da su ljudi zaieresovani?
Milion i 400.000 ljudi je ušlo na moj fejsbuk profil da pogleda moje komentare o ekonomskim stvarima.
Porodica je srpska tvrđava
Najveći usud Srbije je što svaka generacija počinje od nule. Roditelji stvore kakav-takav imetak i podele ga deci, ali to se brzo potroši. Potom deca kreću iz početka. I tako se vrtimo u začaranom krugu siromaštva, nesigurnosti i dramatičnog pada nataliteta, pa svake godine Srbija izgubi grad veličine Smedereva. Još nekoliko takvih decenija i bojim se da će i šljiva biti prevelika da pod nju stanu svi Srbi.
Mnogi će reći, lako je Bogoljubu da mudruje kad je bogat, ali očuvanje tradicionalne srpske porodice smatram najvažnijim nacionalnim zadatkom upravo zato što sam sa svojom braćom i sestrom odrastao u siromaštvu. Pamtim dobro kako smo jeli šerbet i hleb, kako su starija braća mlađoj davala iznošenu odeću, a otac Janićije i majka Danica su nas jednako voleli i vaspitavali da budemo dobri ljudi.
To, nažalost, saznamo tek kad ostarimo: da je svaka porodica srpska tvrđava, bedem za nevolje, utehu, radost i mudrost. Tako je bilo kada sam bio siromašan, tako je i sada kad imam milione.27
Mir i stabilnost, stop nacionalizmu
Nikad nisam bio nacionalista. Osim što truje dušu, svaka mržnja prema drugoj naciji je gubljenje vremena. Oduzima energiju najpre onom koji mrzi, a potom, kad se otrov razlije, čitav narod postaje opsednut, hipnotisan i zaveden. I na kraju najviše strada taj isti narod.
Moja porodica je multietnička, nikad nismo robovali nacionalizmu. Dobro pamtim da sam uoči rata u Hrvatskoj predlagao Aliji Izetbegoviću usred Sarajeva da Milošević i Tuđman iznajme ring, da stave rukavice i da boksuju. Da se oni lepo istuku, a da narod gleda. Uvek sam tvrdio i tvrdim: svaki narod je čestit, ma koje vere i boje bio!
Kad sam 2000. godine pozvao Adema Demaćija u Beograd da održi predavanje na temu „Albansko-srpski odnosi, danas i sutra”, kao jednog od ideologa albanskog separatizma na Kosovu i Metohiji, Demaći samo što se bukvalno nije prekrstio. Robijao je 28 godina u Jugoslaviji zbog svoje težnje za stvaranjem velike Albanije i ja sam smatrao da je bolje da s takvim čovekom razgovaramo usred Beograda, da saslušamo njegove poruke, nego da se večito gledamo preko nišana.
PORUKE
- Moramo ohrabriti mladiće i devojke da počnu da prave decu i pare. To je moja formula za srećnu Srbiju. Nisam ja to smislio. Tako mi je govorio otac.
- Kada bih sam sebi dodelio orden, onda bih se nazvao nosiocem štafete porodičnih vrednosti.
- Često kažem da na venčanju, uz matičara, treba da bude prisutan i službenik Agencije za privredne registre (APR). Neće, naravno, uspeti svaki porodični biznis, ali uz stratešku podršku države mnogi će stvoriti moćne kompanije, zaposliti ljude i zadržati ih u Srbiji.
- Moramo da ojačamo tu našu drugu i treću ligu (privrednika), koja proizvodi ali nema dovoljno sredstava. Njima treba da obezbedimo investicionu banku ili neki drugi način kreditiranja.
- Begrad je kosmopolitski grad, balkanski Njujork.
