Na 61. sajmu knjiga u Beogradu 23. oktobra 2016. godine o novom izdanju knjige „Putin snaga Rusije“ Dragomira i Bogoljuba J. Karića govorio je dr Srećko Đukić! Prenosimo vam njegov govor u celosti!
Poštovani prisutni na prezentaciji knjige „Putin snaga Rusije“, autora braće Dragana i Bogoljuba Karića! Ljubitelji knjige, poštovaoci Putina, prijatelji autora!
Govoriti o knjizi u kojoj je glavna ličnost Vladimir Vladimirovič Putin, ruski predsednik i vodeći svetski lider odmičućeg XXI veka, zahvalna je tema. Što god kažete, i o Putinu napišete, nađe se na prvim stranicama, a kod običnih ljudi širom sveta Putin pobuđuje, kao niko, neverovatan interes, bez obzira koliko su istine, sa ili bez navodnika, koje se o njemu saopštavaju bile već izrečene, ili se radi o novim činjenicama. Tako je i sa knjigom o Putinu koju vam danas predstavljamo. I odmah da kažem da je ovo pravi izdavački poduhvat – po svom obimu, po otkrivanju i prezentaciji ključnih karakteristika te vodeće svetske ličnosti, po izvanrednoj opremljenosti knjige sa mnoštvom fotografija predstavljajući knjigu samu za sebe, i, naravno, po osobenosti autora. Tako nešto je mogla da uradi samo „Karić fondacija“.
Ali počnimo redom. U svojoj reči zadržaću se na tome kako je Putin autorski predstavljen i unekoliko o samim autorima. Za mene koji pratim kako se to kaže sve šta se piše i šta je od prvih dana o Putinu napisano, sa zadvoljstvom moram odmah da vam kažem da se ova knjiga, od svih onih mnogobrojnih napisanih o Putinu, razlikuje po jednom sasvim drugačijem i novom uglu koji su Dragan i Bogoljub, kako se o to obično kaže u još jednoj knjizi o Putinu, uspeli da nam ličnost Putina osvetle i približe a što će pažljiviji čitalac itekako primetiti. Poznavaoci Putina i literature o Putinu saglasiće se da je ovde prikazano jedno drugačije lice Vladimira Vladimiroviča, profil koji do sada nije osvetljen. Skrećem vam pažnju na prvo poglavlje u knjizi koje nosi naslov „Rođen u SSSR-u“. Tu su autori izvanredno osetili i opisali kako se formirao moralni i ljudski lik i neverovatno uporni duh mališana u Lenjingradu toga doba. Nestašni dečak i vrsni sportista odrastao je pod ličnom devizom „ako si napadnut, ili ako ćete napasti, treba se boriti prvi i do poslednjeg“. Taj karakter autori prate kod Putina i kada on po svom izboru sam odlazi u KGB, služi u Istočnoj Nemačkoj, kasnije služi svom rodnom gradu, i kada on izrasta u nacionalnog i međunarodnog lidera, kada postaje osvedočeni štit mira i bekompromisni borac protiv terorizma ne samo u sopstvenoj zemlji, oslonac svima koji se bore protiv nepravde u svetu. Putin je postao,vele autori, ona nada i onaj lider koji dobro zna kada, koliko i čime se treba boriti za promenu nepodnošljvih međunarodnih odnosa. Autori podrobno govore kako je Putin na čelu Rusije osvajao novo mesto za Rusiju u svetskoj politici, kako je oblikovao njeno sopstveno, novo demokratsko i humano lice u savremenom svetu, a time i sam današnji svet. Putin čvrsto sledi rusku hiljadugodišnju državnu istoriju, narodnu tradiciju, veru, mnogoliku i mnogonacionalnu istoriju Rusije, i sve to snažno povezuje sa svim onim što jeste progresivno, savremeno, moderno, što istinski državu i narod vuče napred. Ali Putin i njegova Rusija odlučno odbacujući sva ona sumnjiva zapadna podmetanja koja bi oni da uzdignu na nivo nacionalnog pijedestala i promene ruski kod. To je Putin kojeg ćete naći u ovoj knjizi. On je naciji ponudio realnu perspektivu, dostižne ciljeve, kao nikada on je snažno ujedinio rusko društvooko nespornih državnih i nacionalnih ciljeva i pravih vrednosti pred izazovima koji se ređaju kao u filmu. Bilo kakve šok terapije Putin je isključio kao dalji ekonomski eksperiment nad građanima svoje zemlje. A toga je bilo dosta još od vremena perestrojke Gorbačova pa zaključno sa ruskim i zapadnim liberalima Borisa Nikolajeviča Jeljcina u Rusiji. U vezi sa Putinom, a i inače, Dragan i Bogoljub nas podsećaju da u ruskoj državi, i prema ruskoj tradiciji, nije važno kako se prva ličnost zenlje zove – car, generalni sekretar, predsednik – ona je odgovorna za sve u zemlji i oko nje. Prvu ličnost svi pitaju, od nje svi očekuju.
Bez obzira na sve izazove, a njih je i te kako mnogo, pa i onih najtežih, Putinov ugled u zemlji i svetu je takav da njegove zapadne kolege o tome mogu samo da sanjaju, kada im rejting ne dostiže ni 50 posto, poručuju autori, a dodaju da je Putinov, uprkos zapasne propagande, i dvostruko veći od zapadnih državnika. Putin je uspešan zato što ima istančan talenat državnog stratega – što vidi dalje, što predviđa bolje, što je prošao i formalne i životne radne škole. To potvrđuje skokoviti privredni razvitak Rusije, povećanje njenog BDP za više od 12 puta, dovođenje Rusije u grupu od pet – šest vodećih ekonomija sveta, radikalno podizanje životnog standarda običnog ruskog čoveka. U prilog toga autori nam nude pregrš fakata, cifara, drugih dokaza. Jer, Rusija je od mnogih bila otisana zemlja, u kojoj je besneo terorizam, u Čečeniji separatistički rat kao uvod u raspad zemlje. Autori toj Putinovoj borbi, koju je samo on mogao da dobije, posvećuju brojne stranice. Oni zaključuju da Putin zna da okupi ljude, da mobiliše potencijale zemlje, da državnički iskoristi okolnosti, da napuni rusku državnu kasu kao nikada pre, ali i da ostavi novce na stranu za „crne dane“ kada cena gasa i nafte padne nekoliko puta. Tu istorijsku šansu imao i Sovjetksi Savez, i to dva puta, ali nije iamo jednog Putina. Putin je taj koji je podigao Jeljcinov Rusiju bačenu na kolena. Autori kažu: „On je apsolutno pošten i odan u svojoj veri i svojoj misiji. On se oseća mobilisanim i pozvanim da služi zemlji… On je sušta suprotnost svoga neposrednog prethodnika.“ A tome bih mogao dodati: i onih pre Borisa Nikolajeviča, a o svima njima Putin, ako nema lepu reč da kaže, nikada ne govori lošu, kao ni o svetskim liderima.
Na međunarodnoj areni Putin je s pravom prikazan kao borac za nove i pravednije odnose, za multipolarni svet ravnopravni naroda i država, protiv unipolarne politike dominacije. Putin je državnik koji se najsnažnije zalaže za poštovanje međnarodnog prava, a svako nepoštovanje toga prava izaziva njegove odlučne i beskompomisne reakcije, kao što je primer Sirije. Dragan i Bogoljub Karić citiraju neprevaziđeno Putinovo određenje unipolarnog sveta: „Kako god da obojimo taj pojam, na kraju krajeva, u praksi znači samo jedno: jedan centar vlasti, jedan centar moći, jedan centar donošenja odluka. To je svet jednog gospodara, jednog suverena. I to je na kraju pogubno ne samo za one koji se nalaze u tom sistemu, već i za svamog suverena, jer se razara iznutra.“ Poseban komentar nije potreban jer smo svedoci da se raspad toga sistema događa pred našim očima. A šta sve Zapad ne čini Rusiji, da je momete, da je odvrati od svoga puta, da je vrati tamo gde je bila za breme Gorbačova i Jeljcina: od instaliranja antiraketnog štita, od stalnog pomeranja NATO na Rusiju, tu su Ukrajina, sankcije, dnevne optužbe svake vrste, izvoz revolucija u okruženje i Rusiju, a sve u cilju da Putina navede da pogreši, da povuče potez koji će biti predtekst i opravdanje za SAD i Zapada.
Još dve stvari o Putinu i Rusiji na kojima se između ostalih autori zadržavaju. Hoću sa posebnim uvažavanjem danas da podvučem nepokolebljivi antifašizam Putina i njegove Rusije i protivljenje svakoj reviziji rezulatata Drugog svetskog rata i osporavanju velike Pobede 9. maja 1945. godine, kao najveće tekovine ruskog i sovjetskog naroda i svih anifašističkih snaga u svetu. A to se i očekuje od svih pravih patriota. O nama i Rusima autori su uspeli da progovore, mada bi ta tema mogla biti posebna knjiga, ništa manje interesantna imajući u vidu njihovu kompetentnost. Za nas u Srbiji je izuzetno važno što knjiga argumentovano svedoči o tome da Republika Srbija i ceo srpski narod u Putinu i Rusiji imaju oslonac sigurnosti i polje najšire saradnje. A kako ćemo to iskoristiti stvar je u našim rukama. Odosi napreduju korak po korak a mogli bi i koracima od sedam milja.Da zaokružim parafrazirajući reči autora da su nas upoznali sa Putinom potpuno posvećenim dostizanju svojih ciljeva, uvek živeći za ideju u koju beskrajno veruje i za koju se beskopromisno bori.
Dodao bih da je Putin danas tek u punoj političkoj snazi i zrelosti, u najboljim političkim godinama, i njegovih liderskih godina je još pred nama. Naravno da predstavljanje knjige „Putin snaga Rusije“ nije moguće završiti a da se ne osvrnem, kako se to kaže, bar sa „dve reči“ o autorima, o Draganu i Bogoljubu, o braći Karić, uopšte o Karićima, mada sam i o tome dosta pisao u recenziji i tamo se mnogo toga može naći. Zato večeras govorim ono što mi se čini najvažnije, i za njih i za nas, za Srbiju. Znam ih već trideset godina. Bio sam neposredni svedok njihovog prvog dolaska u Moskvu, u tadašnji Sovjetski Savez, svedok njihovih početka, onda kada su mladi, puni volje i želje, ljubavi i elana, tek kratali u međunarodnim ekonomskim poslovima. Komunikativni, radni, simpatični, sposobni, ambiciozni, odani partnerima, puni ljubavi prema SSSR-u, Rusiji koju su poneli iz kuće, Karići su napredovali, rasli kao na kvascu. Možda je bilo drugih koji su još brže rasli, ali oni nisu opstali. Dragan, Bogoljub, braća Karići ne samo da su opstali, a i to bi bio veliki uspeh za tako dugi vremenski period. Karići su potpuno uspeli u Rusiji, Belorusiji, Ukrajini, Kazahstanu, Turkmenistanu, Uzbekistanu, u drugim bivšim sovjetskim republikama. O tome mnogi naši ljudi, a još više Rusi, Belorusi, Kazahstanci i mnogi drugi govore. Karići su ekonomski, finansijski, privredno u svakom pogledu uspeli, proslavljajući svoje i ime Srbije. I nisu oni samo uspeli, i poznati, u svetu biznisa. Karići su u tom delu sveta svestrano prisutni i uspeli i u politici, kulturi, obrazovanju, privredi, trgovini, arhitekturi, građevinarstvu, u duhovnom životu, u humanitarnom radu. Njima su zaista otvarena sva vrata od Moskvi do Astane, od Minsku do Taškenta. Kako se to u današnjem žargonu kaže Karići su najpoznatiji srpski brend na širokom postsovjetskom prostranstvu o kojem sam danas pozvan da govorim. I onda ne čudi da knjigu o Putinu potpisuju Dragan i Bogoljub Karić. Ako neko ima nešto neposredno danas da kaže o Rusiji, o njenim političkim, privrednim, kulturnim, duhovnim liderima, o svekolikim odnosima našeg naroda i naše države, onda su to Karići. Nema tih ljudi koji tamo imaju toliko poznanstava i prijateljstava na svim nivoima, od običnih ljudskih do onih na vrhu. Na kraju, ja im i ovom prilikom čestitam na izvanrednom delu, u nadi da će smoći snage i vremena da nastave dalje. Knjigu u ruke! Poruka je ovogodišnjeg Sajma knjiga. Hvala na pažnji!
Izvor: Dr Srećko Đukić
