У организацји српског министарства спољних послова и Амбасаде Канаде у Београду на Филолошком факултету Универзитета у Београду одржана је дебата „Осврт на српско-канадске односе и савезничке везе“.
Своје виђење њихове генезе кроз историју с посебним освртом на почетак деведестих изнео је Луис Мекензи, пензионисани канадски генерал, командант Сектора Сарајево у оквиру УНПРОФОР-а у Југославији 1992. године.
Народни посланик Драгомир Ј. Карић, који је 1992. постављен за првог почасног конзула Казахстана у Канади, упитао је генерала шта се то променило у односу Канаде према Србији па је признала тзв. Косово и својевремено подржавала сецесионизам југословенских република што је довело до крвавих сукоба, подсећајући га да су се Срби и Канађани и у Првом и у Другом светском рату борили се на истој страни као савезници. Карић је рекао и да Србија, односно Југославија, никад није благонаклоно гледала на покушаје Квебека да се отцепи од Канаде и запитао је да ли је српска дијаспора заиста без утицаја на канадске политичаре да не доносе погрешне одлуке.
Генерал Мекензи је рекао да ће на питања одговорити, али са војничког апсекта и истакао да су српски војници међу најхрабијим на свету.
– Српска дијаспора је дивна за дружење, али што се тиче лобирања није довољно ефикасна. Узмимо пример Сребренице. Ако говоримо о геноциду, прва ствар коју урадиш је да побијеш све жене јер су оне те које репродукују нов живот, дају нова потомства. У случају Сребренице знамо шта се десило. Жене и деца су стављени у аутобусе и извезени су изван тог подручја у Тузлу. У меоријалном центру су сахранили људе који су гинули у борбама и те лешеве су после концентрисали на једном месту. Нажалост, лобирање је једна вештина и уметност. Зато покушатјте да ангажујете што већи број ваших паметних и мудрих људи који би могли да осмисле добру маркетиншку кампању која би могла да одбрани ове тезе – рекао је Мекензи.
На дебати су учествовали и проф. др Љиљана Марковић, в.д. декана Филолошког факултета, амбасадор др Љиљана Никшић, начелник Одељења за дијаспору МСП, и Јелка Аћимовић, чланица Кола српских сестара из Монтреала.
Пристнима су се обратили и Брајан Малруни, бивши, 18. по реду, председник канадске владе и његова супруга Мила Малруни Пивнички, добитница Витеза светосавског пацифизма српске дипломатије. Они су позвали српске студенте да се јаве на конкурс за доделу 300 стипендија које даје канадски Институт за управљање и истакли да су за оснивање ове високобразовне установе која ће школовати будуће лидере у разним областима прикупили 100 милиона долара.
