Prvi put po povratku u Srbiju, prvi među Karićima priča o danima oduzimanja imperije BK, o političarima koji su u tome učestvovali i o Srbiji koju su ostavili za sobom. Kaže da je Srbija sada na dobrom putu, a da njen cilj treba da bude 1 odsto nezaposlenih i veće plate nego u Sloveniji i u Hrvatskoj. Naši umetnici, glumci, profesori, lekari, nisu dobili bolji život za vladavine demokratske opcije tokom deset godina. Mi danas imamo državnika u Vučiću, nismo imali takvu harizmatičnu ličnost na vlasti, koja ima viziju, želju, energiju da digne Srbiju iz blata, razbijenu, uništenu potpuno i stavi je na noge
Povratak u Srbiju za Bogoljuba Karića značio je i veliki povratak na javnu scenu, onako kako samo on to ume – glasno i energično. Dok govori za Ekspres, hvali se stotinama hiljada pregleda svojih statusa na Fejsbuku za koje kaže da nema negativnih reakcija. Planovi se kreću od biznisa, preko politike, do medijske industrije, nudi projekte u poljoprivredi i građevinarstvu, želi da vidi Srbiju najmoćniju na Balkanu… Zbog godina koje je proveo van Srbije, priča kreće o danima koji su prethodili njegovom izgnanstvu. Sada, iz prve ruke:
-Na sastanku sa više vladinih funkcionera, neću pominjati njihova imena, za vreme Koštuničine vlasti, tražili su da prodam Mobtel do 200 miliona evra. Oni su čitav aranžman napravili sa Martinom Šlafom, čovekom koji se bavi takvim poslovima, ali ja sam bio protiv toga. Rekao sam im: Spreman sam da prodamo Mobtel, ali na tenderu. To što ima BK kompanija 51 odsto, a srpska PTT 49 odsto, to ništa ne smeta. Ako vi insistirate da ima većinu srpska kompanija, mi ćemo to da rešimo prodajom. Napravićemo ugovor pre prodaje, pre tendera, gde sam ja spreman da vama ne tih 2 odsto, da biste imali većinu, nego imajte vi i 60 odsto, ali ja tražim da tih 11 odsto uložimo u rekonstrukciju bolnica, izgradnju dečijih vrtića i da kompanija obavezno ide na tender jer mi ne možemo dobiti manje od dve milijarde evra ako idemo na tender.Tada je kompanija imala 2,8 miliona korisnika, a cena na evropskom tržištu je bila tada 1.500 do 1.800 evra po korisniku. To je preko četiri milijarde. Tada su ozbiljne svetske kompanije bile zainteresovane za Mobtel, a Alfa grupa, iz Rusije, je i donela odluku da konačno uđe u kupovinu Mobtela.
Gde nastaju problemi?
Dežurni ambasadori zapadnih zemalja su se umešali i rekli da to ne sme. Ovo nisam nikom ni pričao ranije. Da ne može da kupi mobilnu telefoniju ruska firma jer to je specifična delatnost. Sva špijuniranja, sva slušanja idu preko mobilnih telefona i da to nikako ne smeju zapadni interesi da dozvole da to pripadne Ruskoj Federaciji i ruskoj kompaniji, nego mora to da preuzme neka zapadna firma. Meni je tada rekao jedan ambasador američki direktno: Uzmi koju god hoćeš američku firmu ili firmu sa zapada, koju god hoćeš, samo ne rusku. Ja sam odgovorio: U pitanju je javna licitacija, što znači , onaj ko plati više , taj će kupiti kompaniju. I šta se desilo: naša vlast je tražila paralelno sa tim da ja ukinem Pokret Snaga Srbije, koji je osvojio na izborima jednu petinu glasova.
Ko je iz Koštuničine vlade to mogao da traži od Vas?
-Ničije ime neću da pomenem. Imam 63 godine, bavim se biznisom koji vredi milijardu evra, imam armiju ljudi koji rade za mene i učešće na tenderima širom sveta i ja ne mogu da spuštam na taj nivo. Vi znate bolje od mene ko su bili generali, komandanti kordona smrti u vreme Koštunice i ko je šta radio. I kada sam ja predložio njima da se Pokret snaga Srbije priključi DSS-u, oni su rekli: Ne, mi tražimo da Vi to ugasite, nećemo nikakva pripajanja. Ja sam to odbio, ali nisam mogao da poverujem šta se potom desilo. Rekli su mi – imamo i drugi sistem. A taj drugi sistem je bio da posle tri dana dođe kordon policije, pod punom ratnom spremom, da upadnu u naše kompanije i zapleni sve kompjutere, svu opremu, sve kablove iseku, sve živo unište. Ali nije to radila policija, već je samo asistirala grupi ljudi u civilu sa fantomkama na glavi koji su to radili. Sve to je televizija snimala 2006. godine. I onda mene pozivaju, poluge vlasti funkcionišu, na zloupotrebu službenog položaja i odmah kreću saslušanja.
Saslušavali su Vas o poslovanju Mobtela?
-Ne, samo su me saslušavali, jednostavno, pili smo kafu i ljudi nisu znali šta da me pitaju. Bilo im je vrlo neprijatno i rekli su: Evo znate šta, nama bi trebali neki papiri i ostalo iz kompanije. Kako kad mi nemamo papire policija je sve preuzela, znači mi nemamo ništa, ni kompjutera , ni papira, ničega, ali ako hoćete neka dokumenta osnivačka, to imamo na Kipru, Londonu u Rusiji, ja mogu da odem da vam to donesem. Oni su stalno izlazili, da se savetuju verovatno sa nekim iz Koštuničine vlasti i oni su im dali savet da mi dozvole da iz inostranstva donesem ta dokumenta. Samo što sam ja izašao i poleteo avionom, oni stave na vrata da se vodi istraga i poternica. Čim sam poleteo sa aerodroma.
Cilj je bio da Vi odete, a ne da vas uhapse?
-Normalno. A drugo, kad bi me uhapsili, oni bi me ubili. To su mi rekli tadašnji najviši funkcioneri Jugoslavije, prijatelji, dobronamerni ljudi, oficiri i policije i vojske, kao i sa Kosova, od Britanaca, Amerikanaca i Rusa. Obavestili su me da onaj ko je spreman da mi uzme kompanije vredne milijarde evra, očekuj da ćeš ti u pritvoru biti likvidiran. Nema tebi suđenja. Ovde nema pravde.
Ministar policije Jočić tada je rekao da ste Vi napravili veleizdaju, da ste špijunirali preko Mobtela. Da li je to bio deo istrage?
-Ministar policije Jocić je posle na konferenciji za štampu rekao da je Mobtel oduzet jer je Bogoljub Karić zloupotrebljavao mobilnu telefoniju Republike Srbije. Koristio u službi špijuniranja srpske Vlade u korist kosovske Vlade, tako da je to čin veleizdaje i zbog toga smo mi morali da upadnemo sa policijom da preuzemo sve kompanije, da stavimo ključ i otpustimo 12 000 ljudi. Ja sam ga pozvao telefonom, on se javio i rekao – Pa slušaj, pa ti znaš šta je to, moramo nečim da opravdamo taj upad policije.
Šta se dešava po Vašem odlasku u inostranstvo? Vi ne možete da se vratite.
-Oni su preuzeli Mobtel i hteli da ga prodaju Martinu Šlafu za dvesta miliona dolara, da bi ga oni posle preprodali za dve milijarde i da podele taj novac među sobom. Ja sam to morao da sprečim zato što su to vreme desetine tekstova u novinama objavljivali da sam ja opljačkao Mobtel , da sam ga uništio, doveo do sloma. Zašto? Da bi ga oni jeftino prodali i da bi ga onda preprodali pet puta više, deset puta više.
Ko bi ga onda kupio?
-Obično kupuje austrijski Telekom, oni su partneri. Ja sam onda obavestio Evropsku Komisiju, sve međunarodne institucije koje drže do demokratije, do međunarodnog prava, upoznao ih šta radi fašistička vlast u Srbiji i sve im to predao. To je bila žestoka borba da upoznam sve njih sa istinom, a pošto su sve te kompanije bile zainteresovane za kupovinu Mobtela, ko što je Vodofon i druge firme, onda su oni odmah bili zainteresovani i reagovali su. Zahtevali su od te kriminalne vlade da obavezno mora da raspiše tender i nikako drugačije ne mogu da ga prodaju. Oni su rapisali tender posle šest meseci, godinu dana, i na tenderu su učestvovale dve kompanije: jedna austrijska koja je odustala zbog visoke cene navodno i druga norveški Telenor, koji je kupio kompaniju za milijardu i petsto trideset miliona. I trista miliona su platili dopunsku licencu, onu koju su oduzeli nama. Zbog špijuniranja su nam oduzeli licencu da ne možemo da se bavimo tim poslom. To je bilo milijardu i osamsto trideset sedam miliona koje je Republika Srbija dobila od prodaje Mobtela. Od jedne kompanije koju smo mi napravili u vreme najžešćih sankcija. U svakoj drugoj zemlji mi bismo bili nacionalni heroji i nagrađeni za sve to. U našoj lepoj, dragoj Srbiji sa nesposobnom vlašću, sa klovnovima koji su vladali Srbijom i jednim brojem neviđenih kriminalaca koji su doveli Srbiju do nacionalnog sloma u svim oblastima, ja ih danas nazivam ekonomskim teroristima. Ono što je uradio NATO, to je sitnica u odnosu šta su ekonomski teroristi uradili Srbiji od 2000-2012.godine.
Gde je završilo 1,8 milijardi , u budžetu?
-To niko ne zna. Oni su to proglasili državnom tajnom, do danas mi ne znamo gde je završilo. Verujem da je jedan deo podeljen ovim kriminalnim poltičarima. Čast pojedincima, svakako ne mogu sve da generalizujem, to bi bio greh, tu ima mnogo poštenih ljudi, ali ta kriminalna grupa koja je držala to u rukama i pljačkala ovu zemlju, to je završilo na njihovim računima. Prošle godine jedna američka organizacija za istraživanje tokova para od korupcije objavila je da je 36 milijardi srpskih para na računima u Singapuru i na nekim ostrvima. To izgleda neverovatno. Znači , oni su sve to prodali za dve milijarde i dvesta miliona što je ukupno privatizacija donela Republici Srbiji.
Govorite o svim dosadašnjim privatizacijama?
-Sve ukupno što su prodali za 12 godina, a jedan Mobtel je doneo milijardu i osamsto trideset sedam miliona, pa sad vidite ko je ovde opljačkan, ko je koga opljačkao i ko je napravio svetsku kompaniju. Oni danas ne mogu da prodaju ni Telekom, ni bilo šta za te pare, razumete? I normalno, pošto smo mi Srbi malo nezgodni ljudi, teško priznajemo uspeh nečiji, bilo to Đoković ili Karić, pa Karić bi bio u Americi, ono što je Bil Gejts danas, sigurno ili Donald Tramp. Cenjen sam u tom smislu i na takav način i poštovan, ali ja to poštovanje imam od građana Srbije jer sam prezadovoljan svim tim. Ja to znam, jer gde god da idem, s kim god razgovaram , ja sam narodni čovek , ja šetam ulicom , ja se ne bojim nikoga i ne plašim nikoga. Sa svima se grlim, ljubim i pozdravljam i treba mi da prođem Knez Mihailovom minimum sat i po. Ja sam tu satisfakciju dobio od građana Srbije i nemam tu nikakav problem, tu je sve odlično.
Obavestili su me – Onaj ko je spreman da ti uzme kompanije vredne milijarde evra, očekuj da će te u pritvoru likvidirati. Nema tebi suđenja
Pre nego što ste otišli, da li je bilo pokušaja da se Vi reketirate? Da li Vam je jedan biznismen tražio četiristo miliona, a da se zauzvrat povuku optužbe protiv Vas?
-Ne, bilo je posle toga ponuda. To tako ide. Prvo vam kriminalna vlast podigne krivične prijave, pokrene istragu, pa idu njihovi sateliti, razni ljudi koji se bave korupcijom i onda oni predlažu: možemo sve to da završimo, to košta 100 miliona, 150, i to je onda trgovina. Ja sam sve to odbio, nikome nisam dao nijedan cent i rako sam: Gospodo, hvala velika, ja ću isterati ovu pravdu, to je sigurno i ostvariću svoja prava danas ili sutra. I prošlo je 12 godina, ta vlast je smenjena, došla je druga vlast 2012.godine. Nije bilo tendera do 2012.godine gde se neko nije ugrađivao i gde neko nije tražio i primao i uzimao. Od 2012.godine naovamo ja nisam primetio nijedan slučaj da navladine organizacije ili opozicija optužuju ovu vlast da ima elemenata korupcije u tenderima za bilo šta. Aleksandar Vučić je stavio tačku na pljačku. Koliko se stotina miliona i milijardi odnelo za tih 12 godina, to je sve zaboravljeno kod nas, nažalost. Mislim da je sada sistem počeo polako da se sklapa. Normalno je da Srbija stane na noge sistemski, da se srede stvari. Malo je za to dve tri godine otkako je Vučić predsednik Vlade, trebaće sigurno i deset godina, ali ide u tom pravcu, to je najvažnije. Nema korupcije, nema tih pljački, ne rasprodaje se sve živo. Sve što je valjalo, oni su prodali, džabe za državu, a verovatno za sebe nisu. Svi su postali multimilioneri.
Optužujete Koštunicu i njegovu vladu za Vaš progon. Kako kad je Koštunica bio najveći legalista?
-Pa ja sam nažalost proglasio Koštunicu ,,patrijarhom srpske demokratije,,
Kako Vas je to obmanuo?
Zato što sam čovek iz konzervativne, tradicionalne porodice i ja bih pripadao toj grupi konzervativaca. A šta se desilo? Đinđić je 8.oktobra 2000 godine bio na večeri kod moje kuće, izuzetno me je cenio kao sposobnog čoveka, i ja sam mu onda rekao: Moram da razgovaram sa porodicom, ja ću te savetovati, sve što treba, tu sam svaki dan. I svaki dan sam ja bio kod njega i kući i u kabinetu. Ali kažem, moram da pitam šta ljudi misle. I pitam tada Dobricu Ćosića šta misli o tome, zovu me i Koštunica i Đinđić za predsednika Ekonomskog saveta. Pitam Tijanića Sašu i još neke ljude i svi kažu: Znaš šta, samo Koštunica, ma nemoj Zorana, Zoran je probisvet. Zoran nije to, Koštunica, to je patriota, on će napraviti dobru državu, oćuvaće ovu Jugoslaviju ovakvu kakva jeste i ti treba da budeš sa njim.
I to ste rekli Đinđiću?
-A on kaže: Ja sam znao odgovor i pre nego što si ti došao, zno sam da ćeš da odeš kod njega. Nema problema, mi smo i ovako drugari, ti idi kod njega,mi smo prijatelji, tako da to ne smeta ništa. Samo da znaš kakav je Koštunica: nikakav, prevariće te za sve što kaže. I ja mu nisam verovao, desilo se da je Koštunica jedna velika srpska prevara. Mi smo pod Koštunicom izgubili Jugoslaviju, pa smo izgubili Srbiju i Crnu Goru, pa smo pod Koštunicom imali uvođenje carine na Kosovu, granice… Tu smo se mi i politički sukobili. Sve što je bilo najteže i najgore, on je uradio.
A što se tiče naše kompanije, ja sam još uvek lud i odgovori’u da on to ne bi uradio svojom voljom, nego je to uradio tim oko njega, Nikitović, Bulatović. Svi ti ljudi koji su bili oko njega, to su centri moći koji su vladali Srbijom, a njega su koristili kao ikebanu da mogu da rade šta hoće jer on je čovek koji se nije mešao u svoj posao.
Vama je jedan novinar rekao da je Koštunica besan i da Karić mora da bude uništen?
– Ljudi oko njega su sve to stvarali, takav ambijent, oni su gurali ljude u haos, pakao i to je nešto što je protiv njegovog mozga. Ali on je čovek, kao premijer, sve pustio. Nisu oni mogli da udare na porodicu Karić bez njegove saglasnosti.
Koji je bio glavni motiv? Finansije, prodaja Mobtela ili politika?
-I jedno i drugo. Ja sam onda bio meren, po agencijama, već na 37 odsto, tako da su oni znali. Njima su pale gaće ispod kolena.
Tada ste imali ambiciju da se direktnije uključite u politiku.
-Ne da sam imao, nego sam hteo da spasim Srbiju. Da sam tada pobedio, danas bi Srbija i naši građani imali najveću prosečnu platu u ovom regionu. Ne bi nikad Slovenac mogao da ima veću platu od mog Srbina.
A kako bi to izgledalo?
-Tako što znam da pravim biznis, tako znam da taj model prenesem da organizujem celu državu. Ja nemam veštinu dobrog političara, ali imam fantastičnu veštinu i znanje biznismena tako da bih ja to organizovao veličanstveno. Oni bi stajali u redu da rade kod nas, kao što stoje u redu danas kod mene u Rusiji i Belorusiji sve te kompanije iz Danske i Austrije, čekaju i traže posao. I mi im dajemo posao. Lepo je kad vidite kad je podizvođač iz Litvanije, Estonije, Poljske, da oni rade te poslove. U Rusiji danas fali milioni građevinara koji će da grade. To su veličanstveni projekti i ja tu vidim novu šansu za srpsku privredu, ogromnu šansu da Srbija dobije svoj deo posla od najmanje 10 milijardi dolara.
Niste odgovorili ko je od Vas tražio reket?
-Ne mogu to da vam kažem. Ja se ne spuštan na nivo da to govorim. Kako da vam sada kaže Bil Gejts koliko mu je novca neko tražio. Ima stvari sa kojima morate da umrete i da ih nikome ne kažete. Ja sam čovek, koji je od Tita naovamo sa svima imao kontakte.
Koji je Đinđić koncept zastupao za Kosovo?
-Njegov koncept je bio fantastičan. Bio je dogovor oko dva koncepta: jedan da nas Evropska unija primi sve zajedno, Bosnu i Hercegovinu, Crnu Goru, Makedoniju, i da se odmori ona od nas i mi od njih. To je bio jedan koncept koji smo mi napravili. A drugi koncept je bio da se podeli Kosovo. Od te dve opcije Amerikanci su zagovarali tada ovu prvu, da nas sve priključe i doviđenja. Zoran je imao taj autoritet i mogućnost da to uradi, dobio je podršku Šredera i Amerikanaca, zato je interesantno istražiti njegovu smrt i pogledati šta je u pitanju. Živi su ti ljudi, Koštunica je živ.
Neće on da priča?
-Pa pričaće kad ode u zatvor, pa se pritvori tamo, pa druge privedu, pa će svi oko njega da pričaju. Pričaće kako su ljudi izlazili tada, demonstrirali silu na na ulicama, kako je to moguće? Zar nije tragično da se pali nemačka i američka ambasada, da iza toga stoji zvanična vlast Vlade Republike Srbije sa Vojislavom Koštunicom na čelu, a da se danas hapse neka deca nevina i da oni idu u zatvor. To je tragično i žalosno.
Celog života i Vi i Vaša porodica ste u privatnom biznisu, ali opet insistirate na vezi sa državom. Zašto je to potrebna ta veza sa državom?
– Nijedan veliki posao u svetu ne može da se realizuje ako vlada, ako država, ne stane iza njega. Mali biznis može bez podrške države, ali čim dođete do 200 ili 500 zaposlenih, država vam sama daje podršku da uđete u klub velikih. Mi nemamo taj sistem da pratimo drugu i treću ligu da im pomognemo da uđu u prvu ligu. Mi smo imali tragediju da su i druga i treća liga reketirani od strane države. Mi smo imali kriminalne krugove i grupe koje su vladale zemljom, koje su reketirale do poslednje piljare i do poslednjeg preduzetnika. Pošalje se poreska ili neka druga inspekcija i ako se tada ne plati, onda dolaze druge inspekcije. Preko 6.000 ljudi, preduzetnika koje je to doživelo nam se javilo da obnovimo rad Udruženja industrijalaca i preduzetnika. Mi smo o svemu tome obavestili EU, ukazali na zločin koji je činila tadašnja vlast, tako da nijedan minut nisam bio na poternici. Bio sam samo na poternici u Srbiji, mogao sam da putujem gde god hoću po svetu.
U tom periodu ugašena je i BK televizija. Šta Vam je oduzeto?
– Sve je oduzeto. Uz nas su ostali odbori Pokreta snaga Srbije, to su ljudi koji su po ceni smrti ostali do kraja sa nama. Ja ih zovem herojima.
Da li vam je vraćena imovina?
– Ništa mi nije vraćeno. Mislim da vlast Srbije treba da postupi po zakonu i da vrati moja groblja, koja je Koštuničina vlast nasilno uvela u stečaj, otela, opljačkala i rasprodala. Ono što nije rasprodato, ostalo je možda u vrednosti od 50 miliona evra, a u trenutku oduzimanja vredelo je više od milijardu, a ako računamo i Mobtel, onda je to 3,7 milijardi evra. Oni su to rasprodavali svih ovih godina I nama je sada ostalo možda 50 do 100 miliona evra u tim grobljima našim. Ja tražim da ih otkupim, to smo ja i moja porodica napravili. Ono što nisu uspeli da prodaju ekonomski teroristi, to je ostalo. Tražim ta groblja da otkupim, jer po zakonu, ako je nešto u stečaju, ne mogu da dobijem drugačije. Ja mogu da dobijem, na osnovu odluka EU, sve to i da tužim državu i država bi to sve morala da plati. Ali ja to neću da radim. Rekao sam – vratite mi ta groblja, to su moja deca, vratite mi to što je moje. Ova vlast još uvek to nije uradila.
Hoće li uraditi?
– Ova vlast ima dve mogućnosti – da to uradi ili da ja podnesem tužbu i da nadoknadim svu štetu, a onda će da plati deset puta više. Tražim da se po zakonu isplati sve. Ja ću biti strpljiv još neko vreme da vidim da li će da poštuju zakon ili neće. Ja sam ubeđen da će poštovati, a u suprotnom , moraćemo sudski da tražimo.
Ako vam vrate imovinu, šta ćete da radite sa njom?
– Ja ću od tih grobalja da napravim najmoćniju kompaniju u Evropi. Ali to će opet biti problem – kako da dozvolimo Bogoljubu, opet će taj Bogoljub da dođe i da napravi najveću kompaniju. To je veliki problem kvazi biznismena, te poslovne elite. Oni su u ogromnom strahu, počeli su da formiraju lobiste protiv mene, a delimično i protiv vlade. Bogoljub Karić pravi stanove od 500 evra po kvadratu, a njihovi stanovi su po hiljadu i dve hiljade evra. Bogoljub hoće da nam sruši profit od kojeg mi zarađujemo milijarde.
Ono što je uradio NATO je sitnica u odnosu šta su ekonomski teroristi uradili Srbiji od 2000-2012. godine
Ali i Vi hoćete da ostvarite profit, to nije nemoralno.
– Ne radi se o zaradi. Hoću da primenim u svojoj zemlji iskustva koja sam stekao u svetu i da pomognem svojoj zemlji. Svakako, u tom razvoju, imaću zaradu od 50 evra po kvadratnom metru, ne moram da imam 500 evra zaradu. Već su se uspaničili, lobiraju da ne dobijemo lokacije… Moja poslovna filozofija je veoma jednostavna. Radite jeftino, brzo i kvalitetno. I bolje je graditi milione kvadrata i zarađivati manje po kvadratnom metru, nego držati cenu visoko i imati blokiran kapital po godinu-dve. Razmišljam kao Amerikanci – okreni što više i što brže. Dakle, ja sam malo nezgodan po ovu poslovnu elitu. Ali pošto ne pripadam njima, već narodnoj opciji, ne uklapam se.
Koja od vaših firmi duguje za porez? Astra banka?
-Ne dugujemo mi porez, nama duguje država. Ne duguje nijedna banka porez, niti je ikada dugovala, nego su tada lažnim rešenjima Poreske uprave lažno naplatili deset puta veći porez da bi se dovelo do stečaja, likvidacije, blokade računa. To je sve Evropska unija izučila, proučila da bi donela rezuluciju da svaki cent ima da mi se vrati i svaka šteta nadoknadi. Tako da ako ja ne uspem mirnim putem da vratim svoju imovinu, meni ostaje da je vratim na način preko evropskih institucija.
A Astra Simit? Navodno duguje dve milijarde za porez?
-Ne duguje ništa, njemu duguje Poreska uprava sigurno dva puta više. Nikome ne duguje nijedna kompanija.Sve su to lažna rešenja, sve je to sud oborio. Sve je to sud poništio, sve je to u našu korist.
Rekli ste da ste doneli pogrešnu odluku u vezi sa Koštunicom 2000. godine, a 2004. godine ste umesto Tomislava Nikolića podržali Borisa Tadića na predsedničkim izborima. Da li i to smatrate greškom?
-Ne smatram greškom, zato što sam ja opredeljeni Evropejac, čovek koji teži evropskim vrednostima. Mislim da Srbija treba da bude u klubu velikih, moćnih, ekonomskih jakih država, ali ne da budemo robovi koje Evropska unija eksploatiše, pljačka i teroriše, nego da budemo ravopravni partneri i da možemo svoje vrednosti, znanje, intelekt, genetiku izrazimo u potpunosti na takav način da nam Evropa omogući da budemo ekonomski jači.
Zašto ste podržali Tadića, a ne Nikolića?
-Toma je moj prijatelj. Kada sam razgovarao sa Nikolićem, posle prvog kruga, nije on od mene tražio nikakvu podršku, pošto je znao da ću ja podržati Tadića. Ja sam u kampanji najavljivao da ću podržati Borisa Tadića, što je bilo neobično bilo. Boris Tadić je, po meni tada, održao reč i Boris Tadić je čovek u kome sam ja video čestitost koju nisam video kod tadašnjih političara iz te demokratske opcije. Kad je Borisu Tadiću naređeno da otme, kao ministru telekomunikacija, Mobtel, Boris Tadić se držao strogo zakona, izašao iz tog kriminalnog kruga da se ne bavi tim poslom. Posle njega kad su došli Koštunica i ostali koji su skloni tome, onda su oni postupili drugačije. Ja sam to izuzetno cenio kod njega odmah posle prvog kruga sam mu dao podršku. Kad smo već kod Borisa, mogu da kažem da mi se ne sviđa što je danas osnovao tu partiju. Mislim da je on kao šef države, trebalo da zadrži svoj kabinet i svoj radni tim kao što imaju drugi predsednici država po svetu, da ima svoju kancelariju i da se bavi biznisom kojim on hoce, šta njemu leži, šta on voli. On može da koristi svoje političke veze, može da pozove nas biznismene, da nas povede u svet negde, da nas spoji sa nekim, da obezbedi posao kompanijama, Srbiji. To je sve korisno, to i Tomislav Nikolić treba da radi. To radi Stipe Mesić. Vrlo mi je drago kada ga vidim u Moskvi, Kazahstanu, Iranu. To je mnogo lepo videti. Svakako da on to ne radi besplatno, to sada nije važno, ali to je mnogo dobro. I po meni bi takva pozicija šefa države bivšeg bila mnogo korisnija za njrga lično i za državu i za građane nego da se bavi nekom politikom, da pada na nivo jednog politikanstva srpskog jer mi nemamo još uvek iščišćenu demokratsku poziciju u zemlji. Mi smo još uvek u nekoj bari i močvari.
Vi smatrate da je on dobro vladao?
-Nisam rekao da je on dobro vladao. Baš pišem jednu kolumnu o tome da je Boris Tadić bio predsednik Srbije kome sam ja dao podršku, ali je imao i podršku Pokreta Snaga Srbije koji je imao petinu glasova u Srbiji. Moram da kažem da toj građanskoj opciji, kako se neki guraju sada u krug dvojke, Jeremić i Janković, da ništa nisu dobili ljudi koji sebe smatraju građanima prvog reda. Oni sebe drže da su oni nadljudi. Ništa oni naši umetnici, glumci, profesori, lekari, ništa oni nisu dobili bolji život za vladavine demokratske opcije koju je predvodio Boris Tadić tih deset godina. Ja ne vidim da je neko od njih postao bogatiji i srećniji. Naprotiv, kultura je srozana još više i zdrastvo i sve živo što postoji. Ništa se tu nije posebno dobilo. Tih deset godina nastavio se javašluk i srozavanje naše zemlje. Niti je rešeno pitanje Kosova, ništa tu generalno nije rešeno. Samo su pojedinci imali svoju korist.
Smatrate li da Vam je Boris Tadić pomogao?
-Moram da Vam kažem da se Boris Tadić nije mešao, ali i da priznam da mi nikakvu štetu nismo imali za vladavinu Borisa Tadića. Mi smo imali štetu od G-17 i Koštuničine vlasti. Sadašnja vlast mora da ima kontinuitet budućih dvadeset godina, ako hoćemo da imamo stabilnu državu. Ali sada kažu:Normalni ljudi će glasati za Jankovića, a nenormalni neće. Ljudi moji, mi delimo Srbiju na normalne i nenormalne. Šta su ti ljudi dobili za deset godina Borisove vladavine? Šta će oni sada da dobiju više, šta će Duda da dobije više. Nema ništa protiv, svako ima pravo da glasa za koga hoće, ali sada govorimo opredeljenju. Boris Tadić, kome sam ja dao podršku nije ništa bolje doneo tim ljudima, ni više ni bolje, ni Srbiji. Samo smo doživeli nacionalni kolaps, totalno uništenje. I šta će ova dva nova čoveka da ponude Srbiji, Jeremić i Janković. Prvo, oni nemaju ni svoje radno mesto, a obećavaju radna mesta. U Priboju i Prijepolju su obećali da će da zaposle hiljadu ljudi, čak je rekao Vuk stotine hiljade ljudi. Pa kako čoveče,ti da zaposliš kad nemaš ni svoje radno mesto. Daj prvo zaposli sebe gospodine Jankoviću, pa posle to.
Pokret Snaga Srbije se 2010. godine priključio koaliciji oko SNS-a. Kakve su Vam tada bile ambicije, šta je bio razlog da uđete sa njima u savez?
-Mi smo veoma zahvalni Srpskoj naprednoj stranci i njenom rukovodstvu, što su pozvali Pokret Snaga Srbije da se uključi u tu koaliciju. Mi smo večno zahvalni na tome šta su oni uradili. To su uradili iz patriotizma i iskrenosti koju mi propagiramo u Srbiji. Više zbog toga, nego zbog članstva koje smo mogli da imamo u to vreme. To samo govori o njima kao ljudima koji hoće zdravu Srbiju, naprednu, patriotsku, a ne izdajničku, propalu, nikakvu, razbijenu, robovsku koja treba da svoj narod pretvara u robove. Zato danas stojimo čvrsto uz Srpsku naprednu stranku i Aleksandra Vučića i dajemo maksimalnu podršku njemu da ostvari ove ciljeve koje on predstavlja. Vi ne nemate za ovih, koliko se ja sećam, četrdeset i pet godina, harizmatičnu ličnost na vlasti, na mestu predsednika Vlade ili države, koji ima takvu viziju, želju, energiju da digne Srbiju iz blata, razbijenu, uništenu potpuno i stavi je na noge. On je dobio takvu zemlju razbijenu, uništenu, koju su ovi ekonomski teroristi uništili. Može neko da ga voli, može da ga ne voli, ali takva je surova istina. On je dobio Srbiju u kolapsu, infuziji, koju treba da izleči i stavi na noge. Ovo što je on uradio za tri godine drugima treba trideset godina i pitanje je da li bi to napravio.
Je li ima neka tačka gde biste se razišli, u kojoj biste vi napustili koaliciju sa SNS-om.
-Ima, kako da nema. Glavna tačka gde bi smo se razišli je ta da, ako ne možemo da obezbedimo građanima posao, ako ne možemo da dođemo do jedan odsto nezaposlenosti u Srbiji, samo da ne radi onaj koji neće i ako ne može naš Srbin da ima prosečnu platu veću od Slovenca, tu bismo se razišli svakako. Mi nismo ludi, niti smo slepi, nismo bez ruku i nogu, jači smo svi od svih drugih i moram da Vam kažem, više nas vole njihove žene, više nas nego njih. Sramota me je reći ovako javno, ali mi imamo problem kako da se odbranimo od njih. Ovo dokle smo mi došli to je fantastična stvar. Hrvatska ključa sa nemirima, imaju svoje nacionalne probleme, mi im Srbi smetamo, a ništa ne radimo, mi ih volimo. Kod nas mogu da dođu da pevaju , igraju, šta god hoće mogu i da dođu u centar Beograda da marširaju i te njihove garde, mi ćemo da ih aplauzom pozdravimo, nikakvih problema nema. Mi volimo Hrvate. Sa druge strane je Bosna, bosanski lonac od krompira, ne znam čega tu sve nema, mnogo težak, ali bosanski lonac sa mnogo lošim kuvarima. Ono što sada Bakir radi, to njegov otac Alija ne bi nikada. Imamo Crnu Goru gde takođe nije stabilna politička pozicija, i tamo je teško. Onda imate Kosovo gde takođe sve ključa među njima, politički. Makedonija isto, potres haotičan, ovamo imate Bukurešt… Znači sve je nestabilno oko nas i sad svi koriste Srbiju da bi mogli tamo negde da dobiju političke poene. Kada ti, da kažem uslovno političari, a pre bih rekao politikanti, koji nemaju program ekonomskog razvoja i rasta dohotka po glavi stanovnika u svojoj državi, oni odmah pribegavaju za nacionalizmom, ekstremizmom i odmah im smeta neko treći. Izvode te garde po ulicama, prave čuda i oni žele da otruju Srbiju sada. Ja čestitam predsedniku Vučiću na tome. Vučić je relativno mlad čovek, ima 47 godina, ali je vanredno politički inteligentan i iskusan i on je već dobio poziciju, po mojoj oceni, a i drugih ljudi sa kojima ja ragovaram, pravog državnika. Mi danas imamo državnika u Vučiću, čoveka koji zna da izbegne sve te igre. On se ne kači na udicu: rekao je ovaj Bosanac, udri po njemu, rekao je ovaj Hrvat, udri po njemu, a ovi u Makedoniji, daj po njima, ovi na Kosovu, daj po njima, Crna Gora, opet su im Srbi krivi, daj po njima. Ne, on to veličanstveno zna da izbegne. Velika je šansa da predsednik Vučić izvuče Srbiju iz ekonomskog problema. Sada će svi ti investitori koji su planirali da investiraju u regionu oko nas, imati samo imaju Srbiju stabilnu. Želim da vidim da Albanci pođu na mobu da kopaju temelje Srbinu koji se vratio tamo jer to Albanci znaju da rade, negde se to i dešava, ali treba da se to omasovi, a to ne može ako mi vučemo pogrešne poteze. To je narodna diplomatija i nju Karići razvijaju otkad postoje. Uvek držim da je narodna diplomatija korak ispred zvanične diplomatije. Mi treba da idemo da sondiramo teren, moramo sa ljudima da dogovorimo.
Vučić je dobio Srbiju u kolapsu, infuziji, koju treba da izleči i stavi na noge. Ovo što je uradio za tri godine drugima bi trebalo trideset godina
Da li biste investirali na Kosovu, u srpskim sredinama.
-Ne samo da bih investirao, već je neophodno da srpska vlada i država imaju program investiranja na Kosovu. To je obavezno.
Imate li sada poslovne veze na Kosovu?
-Nemam nikakve otkad sam otišao sa Kosova, ali mislim da država Srbija mora da ima poslovne veze, da ima program za Srbe na Kosovu i Metohiji i može da ga realizuje preko Vlade Kosova. Bez Vlade ne bi trebalo da radi, to bi bilo pogrešno, nego sa Vladom Kosova, a to znači da Srbima obezbedimo najjeftinija sredstva investiranja na Kosovu i to treba da bude most povezivanja Srba i Albanaca i Srbije i Kosova. I to nije skupo. Treba nam tu možda sto milona investicija. Evo ja sam prvi spreman da učestvujem sa svim drugim biznismenima da to radimo na Kosovu.
Koje bi to investicije bile?
-To su porodična preduzeća. Da svaka srpska kuća postane preduzeće i da znaju da taj njihov kupus može da kupi srpska vojska, srpska policija bez problema. Da imamo garantovanu kupovinu onoga šta oni naprave. Oni brane srpsku državu, srpsku zemlju, nema tih para koje im ne treba dati. To je minimum minimuma. Ja sam spreman u tom smislu da pomognem predsedniku Vlade Republike Srbije, ako bude čovek zdravih pogleda, bude imao dobar mozak i da se taj program u budućnosti realizuje.
Kako vidite Briselski sporazum? Srbi imaju veliku autonomiju, ali rade u kosovskom pravnom sistemu?
-To je sporazum koji je maksimum koji smo mi mogli da dobijemo. I taj sporazum mnogo znači za Srbe na Kosovu, ima ogroman značaj. Ali šta je problem? U praksi mi do danas nismo uspeli da implementiramo taj sporazum. Prosto, određene albanske lobi grupe rade protiv njega, iako iza njega stoji Evropska unija, Amerika i Rusija. Oni pružaju otpor, ne žele ni taj minimum minimuma da daju, tako da ja mislim da mi treba da istrajemo i da ćemo ubediti albansku vlast da to prihvati.
Koji je Vaš cilj ponovnog bavljenja poslom u Srbiji?
-Volim da podignem Srbiju i uživam da mi imamo veće plate od Hrvata i Slovenaca. Pa to je veličanstveno, to je na ivici granice sa seksom. Čime je to Bog kaznio nas i naš narod da ne možemo da budemo bolji od njih. Samo organizacijom. Organizacija je sve.
Mislite li da će Srbija doći u situaciju da će morati da se opredeli da li će u Evropsku uniju ili će biti bliska Rusiji? Da, na primer, bude pod pritiskom da uvede sankcije Rusiji?
-Kako neće, pa to će doći vrlo brzo. Sledeći korak Evropske unije će biti ucena Srbiji, sankcije Rusiji.
I šta će da uradi Vlada? Hoćemo li morati da uvedemo?
-Sve zavisi od predsednika Vlade, sve zavisi od njega.
Da ste Vi predsednik Vlade, šta biste uradili?
-Do toga ne bi došlo uopšte. Mi moramo da imamo neutralnu poziciju, da očuvamo poziciju sa Evropom maksimalno, najjače što možemo i sa Rusijom. Da smo članica Evropske unije, onda je logično da mi moramo da ispoštujemo sankcije. Ali mi smo danas kao neka državica koju oni lome, razbijaju, uništavaju, ekonomski poništavaju, ne daju nam da stanemo na noge, smatraju nas građanima drugog reda. Mi smo za njih Vikinzi iz 9. Veka i samo tako gledaju na nas. Mi smo im dobri samo kao radna snaga robovska, da radimo za 300 evra i ne smemo da imamo 330, već samo 300. Mi treba da budemo ekonomsko roblje, ništa više. Mi smo po projektu Evropske unije tako projektovani: Bugari, Rumuni i ta ekipa pravoslavna mora da bude ekipa ekonomskih robova. Ova katolička ima šansu da ima stepen više, ne tako mnogo, ali da ima jedan korak više, da živi bolje, a mi samo treba da budemo tehnološki robovi i ništa više. Mi treba da idemo u Evropu, ali da sami pokažemo svojom mudrošću, snagu, ne mislim snagu sa topovima i avionima, nego umom, da pokažemo da možemo da se organizujemo unutar zemlje fantastično, da imamo visok standard, da možemo da kažemo: Gospodo, mi danas sa Kinezima možemo da podignemo zemlju. Mi treba da igramo bolje i sa Evropom i sa Rusijom, Indijom i sa celim svetom i da mala Srbija ima ulogu Švedske, Danske. To nama treba. Za to nam treba dobra organizacija ekonomska i ostala.
Je li se to već kandidujete?
– Za šta?
Da vodite celu organizaciju države u jednom trenutku?
-Zašto bih ja morao da budem bilo kakva vlast. Mi moramo da imamo sistem u državi. Zašto sam rekao da neću da se kandidujem za predsednika. Da sam se kandidovao za predsednika, jedino je Vučić mogao da me pobedi zato što ima infrastrukturu, partiju i to nije sporno. Ovo drugo, to ne postoji nigde. To bi sve bilo statistička greška. Šta je važno: napraviti sistem, da ne treba mi da se borimo za premijerska mesta, ministarska, politička, a da možemo u sistemu zdravom da ekonomski napredujemo i da imamo lidere u ekonomiji. Moj cilj je da mogu da učestvujem u realizaciji ekonomskih programa Srbije, da zaposlim stotine hiljada ljudi, u proizvodnji mesa, stočarstvu i ostalom. Ja to znam kako i ja to mogu da uradim. U agroindustriji, to je moj cilj i da isto to uradim i zaposlim stotinu hiljada ljudi u građevinarstvu. I treći projekat da zaposlim stotinu hiljada ljudi u proizvodnji voća i povrča. Samo treba da smo invalidi, pa da plaćamo uvoz salate, jabuka, krušak. To zaista nema smisla. To je sve pitanje organizacije. To je moj cilj. Kao i da povežem srpsku ekonomiju i sve gradove Srbije strateški sa evroazijskim savezom isto kao sa Evropskom unijom. Mi moramo da imamo plan za narednih dvadeset godina minimum, za početak i da se tačno podeli, da se zna ko šta kupuje, šta mi to proizvodimo i za koga to proizvodimo. To je moj cilj. I da plata ne bude manja nego da bude najveća u regionu. To je moj cilj, vrlo prost i jednostavan.I ja to znam da uradim.Da li će mi biti omogućeno, to ćemo da vidimo, još ne znam.
HARADINAJ BRANI PEĆKU PATRIJARŠIJU
Da li je deo Vaše narodne diplomatije i to što ste 2004. godine, tokom martovskog pogroma, zamolili Ramuša Haradinaja da zaštiti Pećku patrijaršiju?
Da, ja sam zvao njegovog brata jer njega lično ne poznajem. Rekao sam da sestre plaču u Pećkoj patrijaršiji i da me mati Fevronija moli za pomoć.
Zvao sam i rekao – znam da sve možete da zaustavite i u Dečanima i bilo gde. Pećku patrijaršiju su uvek štitili Albanci, porodica Nikći, to su vojvode. Dolaskom Miloševića na vlast, nažalost, ti naši ludaci, tu porodicu oteraju, vekovnu tradiciju su prekinuli. To samo mogu da urade pojedini naši ludi političari. I on kaže: Zvaću Vas za 15 minuta. Pozvao je i rekao – Imate reč gospodine da niko neće ići na manastir Dečani i Pećku patrijaršiju. Ako neko krene, Vi znate kako mi to rešavamo, biće likvidiran. Pozovite sestre i monahe i recite da budu spokojni, nikakvih problema nema. I stvarno se tako i desilo, niko nije ništa uradio. Mati Fevronija koja je umrla pretprošle godine, tada mi je rekla: Staviću ploču sa imenom porodice Haradinaj.Znamo mi ko je Hardinaj i ne možemo da ga operemo od toga što je uradio, ali ovaj momenat koji je istinit, on mora da se ispriča i da se zna.
BK TELEVIZIJA
Šta je sa planovima za televiziju, hoćete li da je otvarate?
-Hoćemo, do oktobra.
Nemate Tijanića, pa kako ćete?
-Zašto Tijanić? Imamo mi i našu decu na svim televizijama, to je elita, ljudi rade fantastično, skoro da nema medijske kuće gde nema naših ljudi. Svi su odlični, nažalost, vrlo slabo plaćeni. Ja ću im povećati plate na dva načina: jedan način kad pređu kod nas, a drugi kad ja povećam platu, ovi drugi će morati da plate njih mnogo više. U protivnom će im i oni otići. Tako da će biti finansijski zemljotres u medijima oktobra meseca.
Je li to samo za televiziju ili ćete ući i u štampane medije?
-U štampane medije nemamo nameru za sada, ali može da se desi da se sa nekim dogovorimo i da priključimo, zašto ne? Pa imate Politiku još nedefinisanu, imate Novosti nedefinisane i nama ništa ne smeta da se neka kombinacija takva napravi ukoliko to ne smeta drugim institucijama.
9.03.2017. Autor: Ljiljana Keković, Ivan Cvejić / https://www.ekspres.net/politika/intervju-bogoljub-karic-bolje-od-seksa-je-biti-jaci-od-hrvata
