Питају ли, Новаче мој, за твоје здравље? Брину ли како су твоја златна деца и твоја принцеза Јелена? Како су родитељи твоји, Срђан и Дијана, који су те подигли и учинили све да постанеш то што јеси данас – хуманиста и најбољи тенисер и спортиста света. Ти си благо наше и понос наш!
Једва су дочекали, Новаче мој, да баце своју малу сенку на твоје велико име. Разумем ја, добро западне медије и не секирам се због тога. Превише дуго владаш, а долазиш из Србије. Превише дуго си непобедив и показујеш да мале земље, као што је наша, умеју да изнедре владара света. Све су учинили да те сломе, али ти увек ритернираш и покупиш све пехаре и то са осмехом, љубављу и праштањем. Тек сада показују колико те мрзе и колико ти се диве!
Ниси ти, Новаче мој, само највећи тенисер, већ си и најбољи човек кога познајем. Твоје племенито срце је исувише велико за овај лицемерни свет. Знам да си желео да покажеш да су лепота спорта и живота јачи од свега. И јесу, Новаче мој! Читав свет је гледао у Београд, а онда у Задар, где си дочекан као брат рођени, који руши све баријере, мржњу и национализам.
Оно што си ти учинио за неколико дана, нису могли политичари вековима- да помириш непомирљиво, да спојиш неспојиво! Ни у чему Новаче мој, ти ниси погрешио. Ти си човек огромне снаге, препун љубави, разумевања и доброте!
Делимично могу да разумем критичаре са запада, али зато не разумем и не схватам наше. Душа ме боли када читам и слушам њихове речи упућене теби. То су они који не могу да се попну ни до твојих колена, а сањају да освоје Монт Еверест. Пишем ти ово, јер знам како је, знам како смо прошли моја породица и ја. Почели смо од нуле, као и твоји родитељи и ти. Из земље су нас прогнали, како би, онако сићушни, постали двометраши.
Нема, Новаче мој, тих чаробних огледала која би их претворила у великане. Голготу смо прошли, да би они спровели неуспешни научни експеримент – како да од ничега, постанеш нешто!
Новаче мој, Срби те виде као новог Николу Теслу! Много времена је прошло, а ми се тек сада поносимо њиме. Да њега није било, Свет данас не би светлео, већ би лутали по мраку, са свећама у рукама. Као што је Тесла извео научну, ти си, Новаче мој, изазвао светску револуцију! Никада се, због добијања симпатија великог света, ниси одрекао своје Србије. Ти си гладијатор који се једнако бори и на Вимблдону и у Дејвис купу и на невидљивом фронту, са свима који желе да ти отму заслужену круну и титулу шампиона.
Не дозволи, Новаче мој, да у теби убију дечака који никога не мрзи, већ напротив, чини као и до сада. Шири љубав, помирење и радост живота. То је тајна твојих победа. Исувише си велики, да би умео да мрзиш. Али, Новаче мој, што си већи, то си већа мета за просечне, неуспешне и мале, ма из како велике земље они долазили. То се зове Завист и тако је од када је света и века.
Зато, Новаче мој, што те више гађају камењем, дај им више хлеба. Тако је говорила моја баба Јефимија.
Оздрави што пре, а тада уради оно што најбоље знаш! Буди оно што јеси – наш принц доброте и шампион света!
Svaka Vam čast!