Упокојила се у Господу мати Февронија. Монахиња која је свој животни век посветила, уткала га, иконописла, зазидала у темеље, стубове четири цркве и три манастирке куполе Пећке Патријаршије.
Рођена је у Сандићима код Брчког 1921.године замонашила се већ са 19. у овчарском манастиру Јовање а порту Пећке Патријаршије, готово напуштеном и од Бога и од људи, први пут је отворила 1957. године. У игуманију пећког манастира произведена је три године касније.
Од коњушнице у којој су комунисти чували стоку, на самом улазу у Руговску клисуру, сазидала је нове конаке, сместила сестринство и почела са редовним Богослужењима. Помоћ при послератној нормализацији живота а нарочито у служби Божијој прихватала је од појца и вечног Христовог слуге Јанићија Стојановог Карића поред којег ће пред велики Хришћански празник Аранђеловдан, на манастирском гробљу, и бити сахрањена.
Мати Февронија припремала је устоличења тројици патријараха српских: Господину Г. Герману, Господину Г. Павлу и Господину Г.Иринеју. Сва тројица поштовала су је неизмерно баш као и читаво монаштво Српске Православне Цркве. Дочекивала је и испраћала са Косова и Метохије готово све председнике. Од Јосипа Броза на поклон за манастир извојевала звоник, од Слободана Милошевића рибњак.
Сведок читавог једног века српске историје небројено пута понављала је да манастир жива неће напуштати. Одржала је обећање.
Добитник је Вукове и награде Карић Фондације.
Нека јој је вечна слава и хвала!
Драгомир Ј. КАРИЋ, народни посланик
