Издање „Српске рукописне књиге у Чешкој“ представљено је у Београду, а патријарх српски Иринеј поручио је да је та књига добар пример за правац који треба следити.
Патријарх српски г. Иринеј је на представљању књиге у Скупштини трада Београда рекао да верује да ће та књига и убудуће бити један диван пример како треба приступити истраживању српских рукописа. Наводећи да је тај рад врло велики и значајан, Патријарх је изразио наду да ће ускоро један број наших значајних рукописа бити пронађен.
„На тај начин откривамо своју историју, културно стваралаштво које су наши људи створили и оставили иза себе. То је један добар доказ шта смо били у једном времену и шта би били да нисмо доживели трагедију, турско ропство, које је зауставило наш напредак“, рекао је Патријарх.
Поздрављајући скуп посвећен нашим рукописима из средњег века, углавном рукописа од 12. до 18. века, Патријарх је рекао да су они бројни и врло важни, те да представљају наше културно стваралаштво и националну историју нашег народа. Патријарх је изразио наду да се на овом издању неће стати и да ће се наставити откривање, прикупљање и обрађивање наших значајних рукописа који се налазе у разним библиотекама.
„Ова књига је добар пример за правац који треба следити, да пронађемо и објавимо оно што је било наше и што говори о нама“, рекао је патријарх.
Похвалио је интересовање за нашу прошлост, пре свега културну, додајући да је то најважније за један мали народ, који једино својом културом може да обезбеди себи постојање на овом трусном поднебљу.
Главни и одговорни уредник издања Зоран Недељковић рекао је да се разлог овог окупљања чекао деценијама.
„Ово је први пут у новијој историји да се један угледан тим стручњака на научним основама темељно и систематски бави српским средњовековним рукописима“, рекао је Недељковић.
Представљено издање је прво у едицији Српске рукописне збирке резултат је рада научне комисије Библиотеке Српске Патријаршије у оквиру пројекта „Истраживање и прикупљање српских рукописа у иностраним збиркама“, који је покренут 2009. године. О овом делу говорили су др Бранислав Тодић, др Јасмина Грковић Мејџор, др Ирена Шпадијер и Петар Арбутина.
