ПОСЛЕ 640 година од како је кнез Лазар у цркви Огњене Марије у Миливској клисури написао осму повељу, којом је део око реке Лаб, цркву Светог Николе и неколико села и воденица поклонио руским православним свештеницима, Руси и Срби су се окупили на том светом месту да би наставили вишевековну сарадњу.
Оригинална повеља налази се у руском манастиру Светог пантелејмона на Светој Гори, а преписка се чува у САНУ у Београду.
– Кнез Лазар то није поклонио политичарима, већ руској Православној цркви, а повеља је крстовоља, што значи да то нико поклоњено не може да одузме – рекао је професор Тамбовског државног универзитета Велибор Стевић, који је поносан што је то први открио док је изучавао историју кнеза Лазара.
ЈЕДИНСТВЕНОСТ
Председник општине Деспотовац Никола Николић рекао је да је Милива мало село, да је црква Огњене Марије мала, али да има велику духовну и историјску важност.
– Ово место је симбол добрих односа између Србије и Русије. Горња Ресава има доста природних лепота, али Миливска клисура је јединствена. Зато ћемо се средстава из буџета, али и надлежних министарстава, трудити да завршимо архолошка истраживања и конак.
Првом саветнику Амбасаде Руске Федерације у Србији Александру Конанихину било је веома драго што су обезбедили финасијску подршку, јер је црква, чије је темеље видео пре 12 година, завршена. Она је веома вредна, јер је мало објеката који имају документ који потврђује њен историјски значај.
– Везе, које између наших народа трају вековима, темељ су будуће сарадње. Миливску клисуру треба додати на туристичку мапу Србије, да би што више људи и деце сазнало историју наша два народа – оценио је Конанихин.
На основу тих података, Слободан Стојановић, Момчило Вуксановић и Милосав Ивановић почели да копају и пронашли темеље цркве, а потом су 1998. године стручњаци Завода за заштиту споменика културе из Крагујевца вршили ископавања црквених темеља. Пронашли су и део темеља конака.
– То значи да је ту био мањи манастир. Нађена је и керамика. Пре три године извршена је конзервација темеља конака, а за изградњу је потребно око 2 милиона динара – рекао је председник Црквеног одбора Слободан Стојановић.
