Богољуб Карић је са својом браћом и сестром, као човек из народа и уз народ, име Србије пронео по целом свету
Докле више та подела на некакву прву и другу Србију?! То нам ништа добро донети неће. Док се будемо гложили и раздвајали на две Србије, док се буде потенцирало на којекаквим разликама попут оних у личном ставу Жикице Симића, социолога из Ниша, објављеном у Данасу и насловљеном „Прва Србија бројнија је од Друге Србије“, увек ћемо се враћати корак уназад уместо да корачамо два унапред.
У том тексту се замера народу што не воли господствене, културне и урбане политичаре, већ оне које осећа себи блискима, у чијим понашању и држању препознаје нешто своје. Класична замена теза. Народ једноставно воли и увек ће волети људе који га разумеју, који знају шта га мори, шта му треба. Народ воли домаћине, оне који не расипају и будзашто распродају тешком муком стечену имовину. Воли људе који стварају, који граде.
Симић пише да народ воли Богољуба Карића са јужњачким и простонародним говором и са зеленом салатом. И воли га, јер је Карић човек из народа и поносан је на то. Спочитава му се јужњачки говор, а управо тај колорит дијалеката је нешто што представља богатство Србије и што је чини још лепшом. Смета и зелена салата као да је то тобоже нешто чега се треба стидети, уместо да на њој Србија убира милионске приходе. Та Богољубова зелена салата је постала симбол народног бунта против оних који су се својски потрудили да униште и пољопривреду и привреду, да на фабрике ставе ланце и катанце, да униште српски финансијски крвоток, да распродају све банке како би се наша штедња чувала у западним банкама које потом тим новцем финансирају компаније из својих земаља а које долазе код нас и оне заправо наша средства представљају као своја улагања. Богољубова зелена салата је постала симбол народног бунта против оних који су желели да раскуће све што је деценијама стварано.
Довољно је само подсетити да је Карић почетком деведесетих Србију увео крупним корацима у еру дигитализације доносећи нам интернет и мобилну телефонију, отворивши нам врата 21. века далеко пре свих у југоисточној Европи. Отворио је први приватни универзитет, прву приватну банку, прво приватно осигурање… И све су му то отели управо они које је током председничке кампање са све зеленом салатом у руци прозвао за економски тероризам. Покренули су медијску сатанизацију породице Карић, а монтирани процеси представљали су јасан политички прогон због чега је морао да читаву деценију проведе у изгнанству. Само једна од тих отетих компанија коју је створио Карић продата је за милијарду и осамсто тридесет милиона евра! Све лажне оптужбе су наредбом Тужилаштва за организовани криминал поткај 2016. године одбачене и са Карића је скинута љага.
Богољуб је са својом браћом и сестром, као човек из народа и уз народ, име Србије пронео по целом свету. Његова компанија је у јануару 2020. године, трећу годину заредом, током трајања Светског економског форума у Давосу, проглашена за једну од 100 најбољих на планети. Свуда је добродошао, бројна признања је добио. У децембру прошле године када му је у Москви уручен орден Светог Андреја Првозваног украшен златом и дијамантима, Богољуб је говором подигао на ноге 6.000 људи на свечаности у Кремљу, који су му бурно аплаудирали, а сва светла у дворани су упаљена у његову част. Срби су поносни што имају једног таквог човека.
И још једном да поновим – народ воли вредне људе. Убедљива победа СНС са коалиционим партнерима, међу којима је и Покрет Снага Србије – БК, на изборима 21. јуна је управо оличење тога. Није то никаква подела Србије на прву и другу, већ она води ка јединству народа и остварењу циља, а то је пуноправно чланство у Европској унији. Нама никакве поделе нису потребне, оне су нас кроз историју скупо коштале.
Србију данас води Александар Вучић, прави српски домаћин који је од ње створио државу цењену од свих, која је локомотива развоја на Балкану. Куда год да кренете по Србији видећете градилишта, нове аутопутеве, фабрике са хиљадама запослених… Богољуб Карић је давно рекао: „Србија мора да ради, гради и да рађа“. И то се остварује.
Стога, подела Србије на прву и другу је излишна. Нама су потребни људи с идејама, визијама, људи који су спремни да ову земљу учине бољом. Народ ће их увек подржати.
Важно је напоменути да је та рурална Србија, коју Симић исмева, дала шансу и Ђинђићу, и Тадићу, и Коштуници, и многим другима из такозване демократске опције да их води у бољу будућност. И пуних 12 година се надала и чекала. И колико је још требало да их носи грбачи?!
Србију су створили и сачували истински домаћини, почевши од Немањића, преко Карађорђа, Милоша Обреновића… Србију су кроз векове бранили и одбранили управо они који су се увек поносили традицијом и народном баштином.
И, да… Да не заборавим. Симић у свом тексту пише да политичари који свирају гитаре нису омиљени у народу. Богољуб Карић управо доказује супротно.
лични став
Драгомир Ј. Карић, народни посланик и успешни светски привредник
Није гос. Симић једини који ружно прича о свом или боље речено нашем народу, о Србији. Човек који себе не докаже у животу, хвата се и, за најпрљавију сламку да био запажен. Ко њега зна, нико, можда његове комшије из зграду куде спије?!
Сада је покушао да подели Србију коју не познаје, па му смета јужњачки дијалект, а он неје од Ниш!?
Смета му успешн човек, на први поглед једноставн из народа, а препознатљив у Србији и свету.
Смета Симићу и зелена салата за коју трчи на пијац да гу купи од, по њему од сељаци, па ако може и багатела.
Симић не је, туј зелену салату, он гу жвака како и што ижвака свој текст у листу Данас.
Жвакај Симићу па и ЗЕЛЕНУ САЛАТУ гос. Богољуба Карића, али да имаш још седам живота, како малечко маче, нећеш постићи као што је Богољуб и његова породица.
Драгомир Ј. Карић, као и његова фамилија су поносан пример српске породице у свему.
Мало је рећи успешни привредници су Карићи или, је Драгомир привредник светскога ранга.
Поред осталог је велики човек, како је то тешко бити!?