Велики јубилеј – 700 година постојања манастира Троноша, свету литургију служио патријарх Иринеј (ВИДЕО)

0
409

Свечаност! Манастир Троноша код Лознице, задужбина краља Драгутина и краљице Катарине, важан духовни и културни центар и место свих битних историјских догађаја народа западне Србије, обележава данас велики јубилеј – 700 година постојања.

Његова светост патријарх српски Иринеј служио је тим поводом са свештенством свету архијерејску литургију, а одржан је и свечани чин канонизације Преподобног Стефана Троношког.

Свету литургију у манастирској порти, служили су са патријархом Иринејом и митрополит Амфилохије, епископ шабачки Лаврентије, митрополит добробосански Хризостом.

Свечаности су поред представника СПЦ, свештеника и монаха, присуствовали директор Канцеларије за односе са црквама и верским заједницама Владе Србије Милета Радојевић, као и народни посланик Драгомир Ј. Карић.

У манастирску порту изнете су и мошти светог Стефана Троношког.

Хиљаде верника, међу којима су биле и мајке са тек рођеним бебама, стрпљиво и у миру чекало је да целива свете мошти и да се причести.

Ову светињу подигли су усред прелепих шума Јадра славни Немањићи, а комплекс са црквом посвећен је Ваведењу Пресвете Богородице. По предању оснивање манастира везује се за 1317. годину, а у њему је као дечак учио и једно време боравио Вук Стефановић Караџић. У манастиру се и налази стална поставка о раном Вуковом школовању.

Ову светињу често је посећивао и српски научник др Јован Цвијић, који је с мајком свакодневно пешачио до манастира, кроз густе шуме Јадра. Предања кажу да је његова мајка често стајала и молила се Богу, јер су у стабилима биле иконе или су се на њима оцртавали ликови неких светаца.

Испред манастира налази се чесма коју су по легенди саградили Југ Богдан и девет браће Југовића пред полазак у Косовски бој. Из девет лула чесме, која је временом улепшавана и дограђивана, тече благотворна изворска вода. Садашња капела са чесмом подигнута 1968. године.

За овај манастир везује се и један од најлепших народних обичаја. Наиме, сваке година на Велики четвртак верници из два суседна села пешачећи кроз шуму доносе у манастир као прилог „ратарске свеће“, тешке око 50 килограма и високе око два метра. Овај обичај, који није прекидан ни у најтежим данима историје овог краја, траје вековима и претпоставља се да су га донели монаси који су стизали из Хиландара.

Као и већина српских манастира, манастир Троноша страдао је од Турака крајем XВ века, када је црква која се налази у порти срушена до темеља. На темељима срушене цркве подигнута је нова 1559. године и посвећена је Ваведењу Богородице.

За време Првог и Другог српског устанка Троноша је место договора устаничких вођа, због чега доживљава нова разарања. У Првом светском рату у манастиру је била импровизована болница за негу рањеника. Последње разарање Троноше било је на почетку Другог светског рата. Уз велико оштећење објеката, тада су уништени вредни рукописи и предмети манастирске ризнице.

Манастир је временом из мушког претворен у женски.

ПОШАЉИТЕ ОДГОВОР

Молимо Вас унесите Ваш коментар!
Молимо Вас овде упишите своје име