Наша визија је отворена, креативна, економски јака Србија.
Ми желимо сигурност, законе једнаке за све, фабрике које производе и извозе, виши стандард и искоришћење потенцијала наше земље.
Јака економија светска Србија
- Зауставићемо корупцију
- Обезбедићемо сигурност капитала
- Заштитићемо националну економију
- Основаћемо предузетничку банку
- Стимулисаћемо производњу здраве хране
- Направићемо национални програм за сеоски туризам
- Омогућићемо најбољима да напредују
- Оснажићемо српску породицу
Србија трчи „мртву трку“
Богољуб Карић је још давне 2004. године изговорио: Србији су потребни способни политичари – модернијег, другачијег и стручнијег профила . И окушао је срећу на председничким изборима 2004. године. То га је коштало политичког изгнаства.
Када су му позатварали малте не све, осим Универзитета, Карић је рекао : могу да ми узмуи све осим оног што имам у глави. И доказао да је способан да у страној земљи увери домаће инвеститоре да уложе у пројекат вредану преко 10 милијради евра.
И они најскептичнији данас су пред дилемом – да ли тај успех заправо продужава изгнанство Богољубу Карићу?
Питање није случајно. У Србији су први пут јавно приказани они најбогатији који су блиски власти. Или тачније речено – део богатих. Или још презизније – највећи број оних који су богатство стекли на националном тржишту и кроз контраверзну приватизацију.
Јавност је остала збуњена. Влада је нудила да „успешни бизнисмени“ преузму посустала предузећа. Један од „великих бизнисмена“ био је цинично јасан – „шта ћу ја у пропалим предузећима“!
Први човек „Привредника“ из Шекспирове и сам је збуњен јер „његове колеге би да узму јавна предузећа, а не она која су оронула кроз транзицију и приватизацију“.
Србији су очигледно потребни нови људи. И нове идеје. Неки кажу – спасао би нас нови Пети октобар. Неки и даље тугују што Шестог октобра није извршена „револуционарна лустрација“. А она се одиста одиграла – десетине хиљаде дотле добрих и успешних директора и врхунских стручњака замењено је „партијским послушницима“. Чак и онима који нису чули да се операција кичме по „методу нашег министра здравља“ обављала на ВМА пре 20 година! Али са ауторитетом власти саветују професоре медицине да „више читају“!
Позитивно је једино да се држава најзад сетила да оно што нуде страним инвеститорима, понуде и домаћим богатим људима. Нека врста „домаћег путинизма“. Истина, прилично касно. Скоро деценију касније од дана када је то Богољуб Карић предлагао др Зорану Ђинђићу.
За људе који се баве политичким и економским темама изазовно питање је – да ли је тај потез Владе сигнал да се нешто позитивно мења у нашој стварности. И да је то шанса за све наше успешне људе, против којих се водила хајка, да се врате и стану пред лице правде ослобођени страха да је њихова истина мрвица пред топузином моћника из власти.
тек реформисаном судству, не би требало да има места сумњи да би ико пристао да гази по сопственом професионалном моралу. Или се упусти у „немогућу мисију“. Јер, оптужити неког да је било шта лоше учинио у Мобтелу, који је једина светала технолошка иновација у минулој деценији ипо, заправо је изазов здравој логици. Зашто? Мобтел је давно продат човеку који је све рачуне са другим сувласником изравнао на циришкој арбитражи. То више није однос државе и Карића као већинског приватног власника. Све што је евентуално било спорно, решено је у Цириху. Уз то, држава је Мобтел давно продала Норвежанима. У односу на уложена новчана средства – добила је око 250 пута више пара!
Ипак није тако. Неке „невидљиве силе“ успеле су да лансирају нове оптужбе истог трена када су објављене вести да су Карићи своју идеју о Конзорцијуму Итера, са капиталом друге руске нафтне компаније, претворили у признат пројекат, који је добио сва признања у Кану и Бечу.. У листовима „прикладног жанра“ одмах су ископане прастаре ствари о вилама, о могућности одузимања имовине, бавећи се опробаном „бацању коске“ гладном народу!. Без обзира што су оптужбе без икакве основе. Све оно што се слика и приказује као наводно изграђено из „прихода Мобтела“ – Карићи су имали и пре потписивања уговора о стварању Мобтела?!
Зашто је све тако?
Мислим да су две ствари кључне – прејак притисак на све поре власти и институције система од стране оних који су се удобно сместили под окриље власти. И заузетост политичке елите сопственим „козметичким шминкањем“ .Србија је фактички, када је реч о њеном заметку капиталистичких капацитета подељена на оне који би да очувају своју позицију, ма колико трајала оваква ситуација у којој драматично расте број оних који живе испод минимума егзистенције и бојазан политичке елите да учини ишта друго осим да се забавља самом собом и да се стално пребројавају на локалним борилиштима, трагајући за најповољнијим датумом када да опет уђу у најмасовнију „народну забаву“ – нове изборе!
Србији су потребни нови политички креатори будућности, а не замајиваћи народа „прелетачима“ или новим маштањима о „економији деструкције“ И варају се сви који мисле да је „народ уморан“. Од глади се нико не умара. Од страха од неизвесне будућности и највећи флегматици према политичким збивањима знају да се изненада пробуде и стану у ред на биралиштима. А тада их не могу да купе ни парама.
Све је више оних који у буђењу ПСС- БК виде праву шансу да Србија поново добије Карића! И да га стави на искушење да оствари своје обећање – запослићу Србију!
Богољуб Карић је почео приватно предузетништво још у време владавине комуниста, када је приватна иницијатива била законом ограничена само на лични рад и ангажовање највише пет радника. На простору Косова, где је рођен и одрастао, господин Карић је показао прави менаџаерски дух и довитљивост тиме што је формирао приватне фабрике, удружујући се са браћом, сестром и широм фамилијом и тако легализовао могућност да приватни сектор ипак анагажује довољно радника за озбиљну производњу.
Утемељивач капитализма
Тај историјски преседан га је учинио утемељивачем враћања капиталистичких друштвених односа у Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији. Савремени свет је то препознао и подржао, па је још 1979.године међународна банка из Вашигнтона одобрила браћи Карић кредит на 11 година, који су вратили за 3 године, односно 8 година пре рока. У фабрици коју су покренули, равноправно су радили Албанци, Срби и радници свих других националности.
Пословни успеси Богољуба Карића, увек су сметали властима, јер су показивали колико је он лично, испред свих који су у разним владама били задужени за привредни развој и приближавање Србије Европи. Прогрес Србије, а поготово заосталог Косова, био је могућ само уз нове људе, са новим знањима, који су, неоптерећени комунистичком идеологијом, тежили обнови грађанског друштва.
У чему је Карић био први
Стога је основао први приватни универзитет, који ужива велики углед због ангажовања врхунских предавача и сталног унапређивања нивоа наставе. Основао је и прву приватну банку – Карић банку, која је касније променила име у Астра банка.
За разлику од осталих приватних банака које су уз подршку тадашњег режима сада покојног Слободана Милошевића радиле као пирамидалне банке основане ради пљачке становништва, његова банка је радила по међународним банкарским стандардима и све своје обавезе извршила у целости и у уговореним роковима. То је разлог због кога је управо Карић Банка била једина српска банка, која је од страних банака била акредитована за трансфер и исплату пензија, које су грађани Србије остварили на Западу.
Богољуб Карић је основао и прво приватно осигуравајуће друштво Европа осигурање, предузеће за Интернет услуге, грађевинску фирму, најбољу приватну телевизију са националном фреквенцијом (БК ТВ), прву компанију за мобилну телефонију у Србији и многа друга предузећа из свих области пословања. Предузећа је оснивао широм света и тако постао значајан економски фактрор не само у Србији, него и у целој југоисточној Европи и шире. Тиме је истовремено био зачетник повратка капитализма у целом некадашњем комунистичком свету.
Како је основан Мобтел
Почетком 90-их година 20-ог века, влада Србије је одлучила да покрене мобилну телефонију. За реализацију такве идеје био је потребан партнер који, поред новца, има и менаџерске способности да окупи људе спремне да примене нову технологију и знања. У преговорима између Владе Србије и угледне америчке компаније “СГИ” из Колорада, права за увођење система, која је влада нудила као свој једини оснивачки улог, процењена су на 49%, а опрема и новац за покретања рада предузећа која је био дужан да обезбеди партнер процењена су на 51% удела у власништву будућег мешовитог предузећа.
Међутим, ни “СГИ”, нити неко друго страно предузеће, није се одлучило за такву инвестицију због нестабилности тржишта и сложених политичких прилика у Србији. Пошто су и стране и домаће компаније одустали од улагања , дошло је до преговора са Богољубом Карићем, који је захваљујући пословању у иностранству имао могућности да набави опрему, уложи средства и покрене рад мешовитог предузећа.
Стога је предузеће БК Траде из Москве, закључило 1994.године са јавним предузећем Поштанско телеграфског саобраћаја Србије (скраћено ЈП ПТТ Србије) уговор о оснивању мештовитог предузећа за мобилну телефонију “Мобтел”, по коме је БК Траде постао власник 51%, а ЈП ПТТ Србије 49% предузећа.
Зашто је Милошевић прогнао Карића
Захваљујући успешној пословној политици породице Карић, предузеће се развијало, упркос сложеној ситуацији у којој се Србија налазила и прогону којем је господин Карић још 1996. и 1997. години био изложен од стране Милошевићевог режима. Повод за прогон је био као и данашњи – хтео је да се кандидује на председничким изборима у Србији као противкандидат тада неприкосновеном Слободану Милошевићу.
У зиму 1996. године, БК ТВ је била једина телевизија са националном фрекфенцијом која је истинито пратила тромесечне демонстрације опозиције због фалсификовања изборних резултата од стране режима Слободана Милошевића. Режим је реаговао гашењем ТВ репетитора и базних станица мобилне телефоније, а нова опрема за „Мобтел“ је месецима чекала царињење, иако је управо држава била његов сувласник.
И нова власт прогања Карића
Ни после пада режима Слободана Милошевића у октобру 2000. године стање у друштву се није битно изменило. Стога је господин Богољуб Карић основао Удружење индустријалаца, које је требало да допринесе даљем развоју приватног предузетништва и заштити приватни капитал од уцена државних службеника. Удружење је истовремено показало да жели даљу либерализацију тржишта, бржу приватизацију друштвених предузећа и испуњавање међународних обавеза Србије, што је једино омогућавало привредни и друштвени опоравак државе.
Доследан својим политичким визијама, Богољуб Карић је са делегацијама Удружења индустријалаца начинио прве кораке на успостављању контаката, посебно економских, са Тираном, Загребом, Љубљаном, Сарајевом и Скопљем. Дакле, са целим регионом који је годинама био политички трусно или грађанским ратом захваћено подручје. На Брезовици, а потом и у Београду, окупио је 100 албанских и српских бизнисмена, а потом у Београд довео и делегацију жена албанки. Све то је сметало извршној власти која сама није имала никакву идеју за унапређење односа са косовским Албанцима.
Карићев улазак у политику
Истовремено, не желећи да буде само посматрач лошег управљања државом од стране владајућих структура Богољуб Карић је одлучио да се и сам почне бавити политиком како би своју огромну енергију, иницијативност и идејност искористио на добробит народа и државе, као и за смиривање тензија и унапређење односа са Косовом.
Прва озбиљна лична политичка активност била је кандидовање на председничим изборима 2004. године. Иако је његова кампања почела са закашњењем у односу на остале кандидате, а иза себе није имао организовану политичку партију, освојио је невероватних и неочекиваних 18,2% гласова и заузео треће место, испред кандидата Демократске странке Србије (ДСС), кога су подржавале све чланице владајуће коалиције.
У други круг избора ушли су Томислав Николић као представник ултранационалистичке Српске радикалне странке (СРС), чији председник је Хашки оптуженик Војислав Шешељ и Борис Тадић, представник проевропске Демократске странке (ДС). Господин Карић је позвао својих 630.000 гласача да у другом изборном кругу гласају за кандидата ДС, који је искључиво захваљујући тим гласовима и победио.
Формирање ПСС БК
Изванредан успех на председничким изборима и демократска оријентација, навели су га да формира политичку странку Покрет снага Србије (ПСС) , који је успешно учествовао на изборима за скупштину Аутономне покрајине Војводине, када је добио посланичке мандате и формирао свој посланички клуб, који је ушао у састав владајуће коалиције.
ПСС је и данас, у коалицији са ДС и двема странкама из Војводине на власти у тој Покрајини, која је далеко испред осталих у Србији, у погледу еврорегијске сарадње. При томе, представник ПСС који је изабран за потпредседника Извршног већа Аутономне покрајине Војводине је утицајан функционер у регионалним европским организацијама.
Истовремено, на локалним изборима ПСС је освојио 736 одборничких мандата и почео да врши власт у 53 општине. Тако је ПСС постала државотворна странка која на свим нивоима учествује у управљања државом. Такви резултати председничких, покрајинских и локалних избора су показали да су многи грађани Србије очигледно били изгубили поверење у дотадашње политичаре и њихове политичке партије, па су чак имали и изразито негативно мишљење о њима.
Исти ти грађани били су свесни огромних пословних успеха Богољуба Карића, његове креативности и енергије, што је давало јасну гаранцију да ће у случају победе његове политичке партије на предстојећим парламентарним изборима, доћи до неопходног унапређења економије државе, прикључења Србије Европској Унији и Евроатлантским интеграцијама.
ПСС БК – опасан противник властима
Све то најављивало је велики успех ПСС-а на предстојећим парламентарним изборима. Према независним истраживањима јавног мнења, рејтинг ПСС-а у децембру 2005.године порастао је на 20%. Истовремено, рејтинг ДСС-а садашњег премијера одлазеће владе Војислава Коштунице нагло је падао, а рејтинг Г17+, политичке партије садашњег министра финансија у оставци у одлазећој влади, Млађана Динкића, падао је на ниво који није гарантовао прелазак изборног цензуса. Истовремено, рејтинг ДС-а, чији председник је господин Борис Тадић, садашњи председник Републике, био је стабилан са тенденцијом раста. У таквим политичким околностима падао је и рејтинг СРС и СПС (Социјалистичка партија Србије Слободана Милошевића).
Мањинска влада премијера Коштунице, обезбеђивала је тесну скупштинску већину гласовима СПС некадашњег председника Србије, хашког оптуженика, сада покојног Слободана Милошевића, а отворено је колаборирала и са СРС, чиме је нанета велика штета држави кроз успоравање реформи и неиспуњавање међународних обавеза.
Формирање Клуба “За европску Србију”
Стога је било само питање дана када ће бити расписани превремени парламентарни избори. Та могућност постала је још извеснија, јер је 5 народних посланика из наводно опозиционих политичких партија Српског покрета обнове (СПО), СРС и Социјалдемократске партије формирало посебан посланички клуб “За европску Србију”, који је фактички промовисао програм ПСС и Богољуба Карића, као економски прогресиван и неупоредиво ефикаснији од оног што је чинила Влада, која је свој мандат окончала са милион незапослених и милион и по пензионера на ивици егзистенције.
ПСС је у таквим условима постао изузетно опасан за владину коалицију, јер је фактички био једина права опозициона странка, која је уместо националистичке реторике, промовисала истински национални интерес Србије. ПСС је стално инсистирао на испуњавању међународних обавеза државе, стварању слободног тржишта, смиривању социјалних тенија кроз отварање нових радних места и запошљавање радно способног становништва.
Очекивало се да после тих, превремених, парламентарних избора ПСС уђе у владу са реалном могућношћу да управо Богољуб Карић буде најозбиљнији кандидат за новог премијера. Такав развој политичке ситуације није одговарао ДСС и Г17+, јер би утицај ДСС на формирање владе, после тих парламентарних избора био изузетно слаб, а било је питање да ли би Г17+ уопште прешао цензус и ушао у Скупштину.
Сва истраживања пре расписивања избора говорила су да ће скупштинску већину чинити ДС, ПСС и странке националних мањина, на страни демократске опције, јер су радикали и тада имали највеће шансе да остану појединачно највећа странка. ПСС је представљао и истинску могућност да део бирачког тела и ДСС и Радикала, а поготово Г17+, преведе на своју страну. Ни ДСС ни Г17+ нису желели да демократски прихвате политичку реалност и били су спремни на све да сачувају власт која им није припадала. Покренули су медијску сатанизацију ПСС и прогон Богољуба Карића, уз очигледну цензуру свих медија и гашење БК ТВ, како би спречили информисање јавности о њиховој злоупотреби полиције и правосуђа ради прогона ПСС и породице Карић.
Улога Г17 плус
Улога Г17+ у недемократским средствима очувања власти може се сагледати тек кроз генезу те политичке партије. Наиме, политичка партија Г17+ је настала од некадашње групе 7 независних економиста, који су били свесни изузетног значаја и моћи коју даје владање токовима новца. После вишегодишњег деловања у форми невладине организације очигледно су одлучили да материјализују своје познавање банкарства и финансија, па су се наметнули лидерима ДОС-а (демократска опозиција Србије) који су предводили политичку борбу против режима Слободана Милошевића, али нису имали јаке економисте и сопствени економски програм.
У време победе ДОС-а и рушења режима Слободана Милошевића, своју групу Г17+ регистровали су као политичку партију и ушли у борбу за власт. Млађан Динкић, који је био само магистар и само асистент на факултету (иако је по годинама живота већ требао бити доктор наука и професор) насилно је са оружаном формацијом упао у Народну банку и заузео место Гувернера. Његов, будући партијски колега Мирољуб Лабус, постао је потпредседник владе и један од главних људи за међународну економску сарадњу. Дакле, експерти Г17+, који су се припремали да преузму токове државног новца, коначно су добили прилику да те токове усмеравају. Преузели су цео банкарски, монетарни и финансијски систем и то у време када сами нису били богати.
По сваку цену одржати власт
Да би ДСС и Г17+остали на власти у описаним политичким приликама, морали су да што је могуће дуже и на сваки могући начин одржавају подршку својој мањинској влади. То је чињено уз разне облике политичке трговине, укључујући расподелу уносних функција и места у управним одборима јавних и других предузећа. Истовремено, морали су да ослабе главне политичке конкуренте ДС и ПСС.
Још у време када је премијер Коштуница био председник Савезне Републике Југославије, а покојни Зоран Ђинђић премијер Србије и председник ДС-а, јавност је била изненађена оштрином њиховог личног сукоба, који се пренео и на њихове политичке партије. У основи сукоба био је проевропски и уопште прозападни програм ДС-а, те снага и енергија њихових политичких првака, на челу са Зораном Ђинђићем.
Насупрот њима, ДСС Војислава Коштунице, чији су функционери деловали успорено и без икакве идеје о стварном опоравку земље, отворено је штитио остатке Милошевићевог режима и спречавао лустрацију у војсци, безбедносним службама и правосуђу, што је допринело стварању амбијента за убиство премијера Зорана Ђинђића.
Убиство премијера и последице
После убиства премијера Ђинђића у марту 2003.године, поједини политичари чак су јавно прозивали господина Коштуницу, а очекивало се и његово хапшење. Стога би било какав непринципијелни напад на ДС од стране ДСС, после само годину дана од убиства Зорана Ђинђића, у јавности био изразито негативно дочекан. Сем тога, ДС је у демократски оријентисаној јавности важила за партију са, за српске прилике, дугом опозиционом историјом у борби против режима Слободана Милошевића. Због тога је ДС имала профилисано и стабилно бирачко тело, па тиме и стабилну подршку јавности.
За разлику од ДС-а, ПСС је био тек основана политичка странка и без обзира на подршку од чак 20% бирачког тела био је млада партија, у почетној фази организације и изградње партијске структуре. Његово бирачко тело још увек није било јасно профилисано и стабилно, већ су га чинили грађани који су били разочарани у дотадашњу власт, а били су свесни опасности од евентуалне победе СРС. Највећи део бирача ПСС вероватно не би ни излазио на изборе, нити било коме давао подршку да није основан ПСС на челу са харизматичним Богољубом Карићем.
Разлози прогона ПСС
Стога су Војислав Коштуница и Млађан Динкић били свесни да је било какво учешће Г17+ у будућој влади и иоле озбиљнији утицај ДСС-а на састав будуће владе, после нових парламентарних избора, могуће само уз уклањање Богољуба Карића из политичког живота земље и уништење ПСС-а, чему не би имао ко да се супротстави. При томе, треба имати у виду да Војислав Коштуница никада није опростио Богољубу Карићу подршку коју је дао Борису Тадићу и ДС-у на председничим изборима и омогућио превласт проевропске оријентације.
Парламентарни избори одржани 21.1.2007. године ово су у целости потврдили. ДСС одлазећег премијера Коштунице свестан потпуног губитка угледа у народу, на изборе није изашао самостално, већ у саставу непринципијелне коалиције, у којој су се нашли и људи који су раније били у странци покојног Жељка Ражнатовића Аркана. Стога је ДСС сасвим очекивано остварила катастрофално лош резултат и добила неупоредиво мање гласова него на претходним изборима. И Г17+ је, без обзира на предност коју у кампањи даје стечена финансијска моћ и учешће у власти, освојио знатно мање гласова него на претходним изборима.
Уклањање Богољуба Карића из политичког живота земље и уништење његове тек основане политичке партије могло је да се реализије само уништењем његових извора прихода из којих је финансирао рад партије, његовим хапшењем, односно протеривањем из земље уз претњу хапшењем ако се врати и медијском сатанизацијом.
Стога је власт најпре покренула незаконите поступке ликвидације Астра банке и осигуравајећег друштва “Европа осигурање”. Потом је против њега и његове браће и сестре покренула незаконит кривични поступак. Да би спречила информисање јавности о прогону Богољуба Карића и целе породице Карић, власт је на незаконит начин прекинула емитовање програма БК телевизије, која је иначе имала највеће поверење јавности. Потом је БК телевизији на незаконит начин одузела дозволу за рад и уништила опрему. Подршку БК телевизији и протест против таквог насиља власти упутила су национална и међународна новинарска удружења, председник Србије господин Борис Тадић и ОЕБС.
Шта је прогон Карића донео властима
Прогон Богољуба Карића и целе породице Карић омогућио је властима не само уклањање опасног политичког противника, већ и прибављање имовинске користи. Наиме, као што смо рекли Богољуб Карић је својом храбром инвестицијом у време економске кризе у Србији омогућио стварање првог предузећа мобилне телефоније. Иако је држава дала само права, а не и новац, та права процењена су на чак 49% државног удела у предузећу познатом по скрађеном називу “Мобтел”. Почетна, оснивачка вредност “Мобтела” била је 130.000.000 УСА долара, а 2006. године ,у време продаје норвешком “Теленору”,била је 1.513.000.000 еура. За само 10 година свог постојања и рада”Мобтел” је стекао 2.800.000 претплатника и држави уплатио 1.763.000.000 еура пореза и доприноса, што најбоље говори о успешној пословној политици која је у њему вођена.
Почетак отимања Мобтела
Лидери Г17+ на челу са Млађаном Динкићем, који је био гувернер Народне банке и министар финансија су одмах по доласку на власт у октобру 2000.године били свесни огромне вредности Мобтела и одлучили су да промене власничку структуру, како би држава постала већински власник и продала предузеће неком страном инвеститору, јер нису знали да на други начин обебезбеде новац за државни буџет. Пошто није постојала законска могућност за промену власничке структуре одлучили су да то спроведу силом користећи полицију и правосуђе под контролом ДСС премијера сада одлазеће владе Војислава Коштунице. Против Богољуба Карића покренули су кривични поступак са две потпуно неосноване оптужбе. Да би се тим лажним оптужбама дао већи значај у очима јавности, кроз медијску пропаганду која је уследила, истрагу је без икаквог решења преузело Посебно одељење Окружног суда у Београду за поступање у предметима организованог криминала.
Зашта је оптуживан Карић
Прва оптужба се у суштини састоји у томе да господин Богољуб Карић у моменту потписивања уговора није имао намеру да у предузеће унесе опрему у вредности од 65.350.000 УСА долара, како је уговорено, већ у много мањој вредности и да је тако прибавио корист у износу од 21.980.551,98 УСА долара.
Због тога, наводно, никада није ни имао 51% власништва над Мобтелом, већ мање. Ова оптужба је потпуна правна бесмислица, јер је детаљну спецификацију потребне опреме и њену вредност дао стручни тим другог оснивача Јавног предузећа ПТТ саобраћаја Србије, који је опрему по доласку у Србију примио, уградио и ставио у функцију, без иједне примедбе.
Ваљаност и вредност опреме потврдила је и влада Србије својим одлукама, као и ревизорске куће. Сем тога, никада ниједним правним актом, није промењен однос сувласничких делова, нити је дошло до промене уписа њихове висине. И данас у регистру предузећа стоји да је БК Траде власник Мобтела са 51%, а ЈП ПТТ саобраћаја Србије са 49%.
Уосталом, по завршетку сваке пословне године држава је кроз усвајање завршног рачуна потврђивала стање капитала. Чак и када би било тачно да држава, представљена кроз другог оснивача Мобтела – ЈП ПТТ саобраћаја Србије није одредила да опрема коју је унео БК Траде вреди 65.350.000 УСА долара, већ мање, то опет не би утицало на промену власничке стурктуре предузећа, јер држава представљена кроз другог оснивача – ЈП ПТТ саобраћаја Србије није у предузеће унела ни опрему, ни новац, већ само права која су процењена на 49% од вредности новца и опреме коју је унео БК Трад, без обзира на износ новца и вредност опреме.
Иначе, све време постојања Мобтела, држава је имала своје чланове Управног одбора и ниједна иоле важнија одлука није могла да се донесе ако за њу није гласао макар један представник ЈП ПТТ, што је иначе неуобичајено у комапнијама овагвог типа, где већински власник има и далеко већи простор за пословно одлучивање.
Лаж о исплати добити
Друга оптужба се у суштини састоји у томе да је Богољуб Карић онемогућио исплату добити за 1999.годину другом оснивачу Мобтела – ЈП ПТТ саобраћаја Србије у износу од 10.811.206,37 УСА долара и тај новац пребацио на приватне рачуне чланова породице у иностранству. Ово је потпуно лажна оптужба, јер наведени новчани износ не представља добит другог оснивача, већ накнаду штете због губитка ексклузивитета.
Наиме, други оснивач Мобтела – ЈП ПТТ саобраћаја Србије је прекршио уговор о оснивању Мобтела у делу у коме се Мобтелу гарантује ексклузивно право на пружање услуга мобилне телефоније за период од седам година и основао властито, државно предузеће мобилне телефоније. Због тога је влада Србије донела одлуку да се из добити ЈП ПТТ саобраћаја Србије у Мобтелу издваја 13% на име накнаде штете већинском власнику Мобтела – предузећу БК Траде. Износ од 10.811.206,37 УСА долара представља тих 13% за 1999 годину, који износ је уз одобрење владе и Народне банке исплаћен већинском власнику, предузећу БК Траде. О томе браниоци господина Карића поседују све одлуке владе и Народне банке и исте су доставили суду и јавном тужиоцу.
Оптужбе после дванаест година?!
Као што се види, кривични поступак против господина Богољуба Карића је по наведеним оптужбама покренут тек после 12 година од почетка рада Мобтела и седам година од расподеле добити за 1999.годину. При томе, други оснивач Мобтела – ЈП ПТТ саобраћаја Србије, никада није сматрао да је на било који начин оштећен, већ су то тврдили само инструментализовани полицијски инспектори.
На седници управног одбора ЈП ПТТ-саобраћаја Србије одржаној у октобру 2001.године инспектор полиције Младен Спасић тврдио је да је то предузеће као други оснивач Мобтела преварено од стране Богољуба Карића на описани начин. Та неоснована оптужба одмах је дата и у медије, после чега је покренута медијска хајка против Карића. О томе колико су те, јавно изнесене полицијске оптужбе неосноване и колико су послужиле за уклањање Богољуба Карића из политичког живота земље, најбоље говори чињеница да је полиција званичну кривичну пријаву поднела тек после пет година, у фебруару 2006.године.
Неистине као аргументи
Да би оправдала своје криминално понашање према Богољубу Карићу и целој породици Карић, садашња, одлазећа влада Србије намерно је пласирала неистине да је у предузећима породице Карић капитал Слободана Милошевића и да је Богољуб Карић један од “Милошевићевих тајкуна”. Увидом у изводе из регистра, може се видети да ни у једном предузећу породице Карић нема никаквог учешћа било којег члана породице Милошевић.
Уосталом, да је Слободан Милошевић имао удела у предузећима породице Карић, онда би имао удела и у Мобтелу. Стога, не би само две године после оснивања Мобтела основао државно предузеће мобилне телефоније, чиме је прекршена уговорна клаузула о ексклузивном пружању тих услуга од стране Мобтела за наредних седам година и Мобтелу нанета огромна штета.
Милошевић свакако не би чинио штету Мобтелу да је у њему имао удео у власништву. Сем тога, Богољуб Карић није “Милошевићев тајкун”, јер су сви “Милошевићеви тајкуни” особе које су у време власти Слободана Милошевића били на државним функцијама или су руководили државним предузећима.
За разлику од њих Карић је одувек, чак и у комунистичко време , радио као приватни предузетник. Сем тога, Богољуб Карић је био у отвореном сукобу са Слободаном Милошевићем, који је кулминирао судским споровима вођеним између њих. Потпуно отворени сукоб са режимом Слободана Милошевића наступио је 1996.године када је Богољуб Карић основао социјалдемократску партију и најавио кандидатуру за председника Републике. О свему томе наравно постоје писмени докази у виду списа судских поступака.
Како је Карић постао “издајник”?
Одлазећа власт такође у намери компромитовања Богољуба Карића, пласирала је и неистину да је део Мобтела продао контроверзном косовском бизнисмену Екрему Луки, односно да му је дао лиценцу за обављање послова мобилне телефоније на Косову. Међутим, једина истина, коју потврђују писмени докази, је да је “Мобтел” са предузеђем “Мобикос” крајем 2002.године закључио уговор о пословно -техничкој сарадњи по коме је “Мобикос” преузео продају картица и ваучера за “пре паид”, као и одржавање базних станица на Косову, што ни Мобтел ни влада Србије нису могли сами да обављају због опасности од напада албанских терориста.
Иначе, једини корисници “пре паид” услуга Мобтела на Косову су били управо косовски Срби који су на тај начин одржавали контакт са породицама у Србији, а ниједно друго предузеће осим “Мобикоса” није хтело да закључи овај уговор.
Без обзира што је у питању најобичнији уговор из делокруга пословања предузећа, “Мобтел” је о закључењу уговора информисао Власт у Србији укључујући и безбедносне структуре лично. Са уговором се сагласила и мисија “УНМИК”, па су опрема и ваучери несметано пролазили царинске формалности на административној граници Косова и “уже” Србије. Уговор о пословно техничкој сарадњи “Мобтела” и “Мобикоса” раскинут је после само три месеца, јер је “Мобикос” тражио велико повећање накнаде за свој рад које “Мобтел” није могао прихватити.
Три године после раскида описаног уговора о пословно-техничкој сарадњи о коме је била упозната и са којим се сагласила, Влада Србије почиње да тај уговор лажно представља као незаконити уговор о давању лиценце Екрему Луки за обављање послова мобилне телефоније на Косову. Уосталом, никаква лиценца за обављање послова мобилне телефоније на Косову није ни могла бити дата од стране Мобтела из простог разлога што је Мобтел имао лиценцу за целу територију Србије, укључујући и Косово. То је потврдио и генерални секретар УН господин Кофи Анан у писму упућеном руководству Мобтела.
Тако су поједини чланови Владе Србије на челу са Мирољубом Лабусом и Млађаном Динкићем починили још један криминални акт, као оправдање за отимање Мобтела и неосновани прогон целе породице Карић. Уосталом колико су све те оптужбе против Мобтела и Богољуба Карића бесмислене говори чињеница да је и “Телеком”, државно предузеће мобилне телефоније, само неколико месеци после раскида уговора између Мобикоса и Мобтела, и сам склопио исти уговор са једним другим албанским предузећем, јер се другачије није могло радити на Косову.
Отимање Астра банке – пример без преседана
Невероватна упорност одлазеће власти у отимању приватне имовине, са циљем економског уништења породице Карић најбоље се види на примеру Астра банке, Европа осигурања и БК Телевизије. Незаконито решење о одузимању дозволе за рад Астра банке је чак девет пута поништавано пресудама Врховног суда Србије и Савезног суда, да би гувернери Народне банке сваки пут одбили да испоштују одлуке Врховног и Савезног суда и донесу законито решење.
Због тога је против троје гувернера Народне банке поднесена кривична пријава због кривичног дела злоупотребе службеног положаја по којој се већ годинама ништа не предузима од стране јавног тужиоца.
И одузимање дозволе за рад осигуравајућем друштву Европа осигурање је поништетно пресудом Врховног суда, која такође није извршена од стране Гувернера, већ је донесено ново незаконито решење о одузимању дозволе. И због тога је против Гувернера поднесена кривична пријава због кривичног дела злоупотребе службеног положаја. Због незаконите забране емитовања прогорама БК Телевизије такође је поднесена кривична пријава против одговорних лица Републичке радиодифузне агенције. Све те кривичне пријаве, са детаљним чињеничним описом криминалних радњи пријављених лица, представљају доказ политичке позадине кривичног прогона породице Карић, на челу са Богољубом Карићем.
Власт прети и физичким уништењем
Само Богољуб Карић лично, може да говори о позивању на разговор код представника садашње, одлазеће власти и тражењу да одустане од бављења политиком или ће му у супротном бити уништено све што је створио. Такође само он може да говори о претњама физичком ликвидацијом, уколико не одустане од бављења политиком, изреченим од стране истих политичких првака.
С тим у вези, Карић указује да је два пута покушано његово убиство, што је спречено од стране његовог обезбеђења. Дошао је до сазнања да је Србин из Босне и Херцеговине, који је ухапшен због основане сумње да је планирао његово убиство, пуштен након само два дана притвора, уз скандалозно саопштење министра полиције да је реч о човеку који је лажно претио убиством Богољуба Карића у намери да се прослави. Богољуб Карић је такође дошао до сазнања да је реч о убици ангажованом од стране полиције, који је за награду добио “чишћење” властитог полицијског досијеа о ратним злочинима у Босни и Херцеговини. Након тога, уследило је подношење кривичне пријаве против Богољуба Карића, захтев за спровођење истраге, одређивање притвора и издавање потернице.
Спречити ПСС БК по сваку цену
После незаконитих ликвидација наведених предузећа из такозване “БК групе” и покретања кривичног поступка против Богољуба Карића и целе његове породице, расписани су парламентарни избори за 21.1.2007.године. Полиција и Министарство унутрашњих послова на незаконит начин су одбили да издају уверење о пребивалишту за Богољуба Карића, које је било један од докумената потребних за кандидовање на изборима. Тиме су га спречили да се нађе на изборној листи ПСС-а, чији је оснивач и председник.
Тако је ПСС био једина политичка партија чији носилац изборне листе није био председник партије, чиме је потпуно спречена могућност успеха партије на изборима и прелазак цензуса за улазак у парламент. Овде напомињемо да су уверења о пребивалишту за потребе кандидовања на изборима редовно издавана хашким оптуженицима и притвореницима Слободану Милошевићу и Војиславу Шешељу.
То најбоље потврђује да је једино Богољуб Карић био стварни противник одлазеће владајуће гарнитуре и доказује политичку позадину његовог кривичног прогона и уклањања из политичког живота земље. Због тога је одмах након неиздавања уверења, још за време предизборне камапање од стране ПСС поднесена кривична пријава против министра полиције и начелнице у управи полиције Града Београда, коју је јавни тужилац без икаквог озбиљног рада одбацио. ПСС је затим у својсту оштећеног као тужиоца поднео против истих лица захтев за спровођење истраге.
Када је Богољуб Карић у току предизборне кампање најавио долазак у Србију по цену хапшења, његовом братанцу Ранку Карић подметнута је бомба под аутомобил, што је представљало поруку самом господину Богољубу Карићу шта га чека у случају повратка у земљу у време предизборне кампање.
Иначе, полицајци који су вршили увиђај на месту експлозије аутомобила, саопштили су породичном адвокату да су подметање бомбе извршили врхунски професионалци за експлозив. Такво знање и искуство у руковању експлозивом, у Србији се може стећи само у специјалним војним и полицијским јединицама. На информативном разговору у полицији Ранку Карићу је од стране инспектора саветовано да се склони, јер полиција не може да му пружи заштиту. После таквог “савета” полиције Ранко Карић је био принуђен да одмах отпутује у иностранство.
И медијска сатанизација
Предизборна кампања за парламентарне изборе 21.1.2007.године обележена је невероватном медијском цензуром према ПСС, која се састојала у незаконитом ускраћивању информисања јавности о активностима партије. Сви медији и писани и електронски уздржавали су се од негативних коментара на било којег учесника избора, осим када је у питању ПСС.
Сво време предизборне кампање дневни лист “Полититка”, лист, који је увек у вези са влашћу (чији главни и одговорни уредник Љиљана Смајловић је блиска ДСС-у одлазећег премијера) у више наврата је, и то на насловној страни, објављивао текстове са неистинама које су шкодиле части и угледу како самог Богољуба Карића, тако и целе његове породице. Због тога су против главног и одговорног уредника листа поднесене чак четири парничне и кривичне тужбе, које такође потврђују политичку позадину прогона Богољуба Карића.
Надамо се да ће вам садржај овог писма, и докази које достављамо уз њега бити довољни за оцену да је кривично гоњење господина Богољуба Карића и издавање потернице против њега политички мотивисано. Уколико ипак нађете да су потребна и додатна појашњења спремни смо све наводе из писма и све достављене доказе детаљно допунити.
Тим адвоката Богољуба Карића
Објашњење: Писмо је почетком 2007. године послато свим релевантним политичким и безбедоносним институцијама Европске уније у Бриселу и Старзбуру, које су показале интересовање да добију и редовно добијају, и друга документа која објашњавају и доказују да је реч о политичком прогону, а не било каквој стварној кривици Богољуба Карића. Тиме је створен предуслов да када се исцрпу правне могућности пред судовима у Србији, покрене процес пред судом у Стразбуру и докаже невиност Богољуба Карића.
