Zakon o sportu koji je 2011. godine prestavljen javnosti je ništa drugo nego nacionalizacija srpskog sporta, pošto je usvojen zakon o sportu, jer predlagač je imao većinu, to je veliki korak unazad za srpski sport.
Prvo napravio se jaz između olimpisjkih i neolimpijskih sportova gde će ovi prvi biti privilegovani u pogledu nacionalnih priznanja i primanja.
Dok oni koji su brojniji (neolimpijski) neće imati stimulans za takmičenje, kao npr. karate koji se po masovnosti nalazi na drugom mestu, a ima zapažene rezultate, kao osvajanje zlatne medalje otpisani su od države.
Cilj države treba da bude isti prema svima, da kod svih sportova podstiče masovnost (kod olimpijskih i neolimpijskih sportova), što veće uključivanje omladine u sport i sportske aktivnosti, to manje dece na ulicama i manje problema u državi.
Sportski klubovi nisu privredna društva nego udruženja građana oni su vlasnici stadiona i objekata. Šta je onda predmet privatizacije, jer zakon predviđa da će sportski klubovi biti otvorena akcionarska društva.
Pokret SNAGA SRBIJE-BK smatra da zakon ne može zabraniti klubovima da budu udruženja građana, želja države je da se meša u poslove klubova, a preko svojih delegata.
Predsednik Resornog odbora za sport i omladinu
Prof. dr Ranko Marijanović
