Проф др. Миливоје Павловић о новој књизи Драгомира и Богољуба Ј. Карића „Путин снага Србије“!

0
2193

На 61. сајму књига у Београду 23. октобра 2016. године о новом издању књиге „Путин снага Русије“ Драгомира и Богољуба Ј. Карића говорио је Проф др Миливоје Павловић! Преносимо вам његов говор у целости!

У вези с овом књигом, с овом добро структуираном причом о живом актеру савремене руске и светске историје – о коме се пише без уобичајене временске дистанце – најпре се поставља питање њене жанровске припадности.

Две братске руке, Драгомирова и Богољубова, исписале су књигу која није биографија у раширеном значењу те речи.

img_3856

За разлику од многих других књига о значајним људима у којима је доминантан биографски метод, где писци често затрпавају читаоце небитним ситницама од колевке па до зрелог доба, факсимилима, домаћим задацима, порукама из дечаштва, првим љубавима или сликама из војничког живота, коаутори Драгомир и Богољуб Карић издвојили су само најкрупније, најважније чињенице из живота свог јунака из наслова и интегрисали их у целину кохерентног текста не само о Путину већ и о епохи у којој се он појавио и оставио неизбрисив траг.

Пажљиво одабране, проверљиве, веродостојне чињенице из живота Владимира Путина стављене су у шири друштвени и историјски контекст на начин драгоцен за јасније разумевање преломних историјских догађаја последње деценије 20. века и почетка трећег миленијума.

Живот и дело за наше ауторе нису дистинктивне категорије: познавање кључних података из живота њиховог јунака је, наравно, услов исправне интерпретације. Као и сваки историјски или књижевни наратив, и овај подразумева, с једне стране, хронолошки след важнијих датума и догађаја у времену, а с друге – поуздану тачку с које су ти догађаји сагледани и увучени у целину једне визије, визије о томе како треба да изгледа Русија и у чему је њена снага у „свету пуштеном с ланца“, како је савремене драматичне околности на планети видео један српски песник, рођен у Чачку.

Ова књига стога представља и биографију и летопис, и проницљиву анализу епохе у којој је Русија повратила своју моћ и славу управо у време кад су многи очекивали њену пропаст. То је књига о Путину, али и о прошлости, о искушењима и обавезама Русије у свету у коме је с муком обновљен принцип мултиполарност.

Она доноси знатно више од ауторског, личног виђења времена и главних протагониста.

Аутори Драгомир и Богољуб Карић не гледају на Русију традиционално и некритички као на свету матушку, већ настоје да објективно презентују етапе њених криза и драму поновног нарастања до водеће силе на планети.
img_3865
Русија је за њих, и за нас, „земља на земљи“, највећа држава на свету која се простире на два континента, има девет временских зона, граничи се са 18 других држава и излази на 22 мора и три океана. Само један регион Русије – Сибир – већи је од друге по величини земље на планети, од Канаде.

Руси су данас највећи народ у Европи и један од највећих и најутицајнијих на свету. Само такав, велики народ могао је да створи велику државу, која већ триста година игра значајну улогу на међународној сцени. У таквом народу, у таквој земљи, у околностима које аутори детаљно реконструишу, могао је да се на историјској сцени појави државник као што је Путин кога већина људи доживљава – како се недавно изразио руски аналитичар Александар Дугин – као „огроман напредак у сунчаном смеру“.

Тај државник је, афирмишући став да интереси, права и воља народа треба да буду изнад интереса, процена и метода самопроглашеног апсолута, лишио Америку даљих претензија и тапије на хегемонију и показао да западњачки начин утеривања демократије изазива катастрофалне последице.

Из ове књиге – која руског председника приказује као државника који има и знање, и таленат, и визију, и снагу, и одлучност – јасније је зашто Путинове речи и дела изазивају толике фрустрације на Западу, који се тешко мири с чињеницом да постоји јавни делатник моћнији и далековидији од њих, који је више пута поновио реченицу од које им скаче притисак: „Русија мора да буде јака!“

Због те упоришне реченице га стално нападају, боје га се, подваљују и клевећу, приписујући му недела која није никад урадио или казао. Тога има повремено и на нашој шареној медијској сцени.

Уверен сам да ће, после ове књиге, која се увек, како год падне, отвара на правом месту, те макулатуре бити знатно мање.

На крају, да кажем да је ова књига и као издавачко-графички производ изванредно урађена, да има сведени, ефектан наслов, који извире из садржаја, и да је писана лако проходним и читљивим стилом.

Можда мимо неких очекивања, ауторска позиција у њој је релативно дискретна, а приступ књижевном и историјском јунаку уравнотежен. Аутори не крију да Путина сматрају водећим државником на свету, али ипак – иако су изданак породице чији су преци, пре више векова, насељавали Украјину, Белорусију, Придњестровље и Русију, посебно пределе око реке Волге и Дњепра – писање ове књиге за њих није било нека врста трагања за истинским отачеством.

Главна лоза Карића остала је у Пећи, иако су се многи од њих размилели по Земљаном шару, па се нису случајно ни обрели у Русији.

Пошто у тој „земљи на земљи“ – за које је песник Тјутчев давно написао да се не може умом сагледати, већ се у Русију само може веровати – Карићи и данас имају престижан статус градитеља, а не ометача, посебно Богољуб који је, ако не баш као манастирски баштован, свакако многе дане провео у молитви и тихожитију, више озарен носталгијом него меланхолијом, и пошто верујем да ће Драгомир и Богољуб братски – вредни, истинољубиви, христољубиви, здрави и јаки – као и њихов књижевни јунак, бити у привилегованој позицији да свету подаре још коју добру идеју, уверен сам да ће се и ова књига – као зрно будућих дела – непрестано допуњавати и ширити, као што ће, на добрим темељима и заједничком родословном стаблу, расти и расцветавати се српско-руско пријатељство и сарадња.

Извор: Миливоје Павловић

ПОШАЉИТЕ ОДГОВОР

Молимо Вас унесите Ваш коментар!
Молимо Вас овде упишите своје име