Посланици Народне скупштине Србије подржали су Закон о Меморијалном центру „Старо сајмиште“, чиме су створени услови за оснивање установе која ће бити посвећена сећању на жртве нацистичког логора „Јеврејски логор Земун“ и „Прихватни логор Земун“.
– Нажалост живимо у временима када су на сваком кораку видљиви срамни покушаји ревизије историје – од прекрајања истине о антифашистичкој борби српског народа који је заједно са војницима славне Црвене армије донео слободу свима на Балкану па до покушаја величања нацизма и његових слуга – поручио је народни посланик Драгомир Ј. Карић.
Он је нагласио да је за Србију веома важно да се чува сећање на Старо сајмиште и да се достојанствено обележи место страдања Срба, Јевреја и Рома:
– Од маја 1942. па све до јула 1944. године у логору је од 32.000 затвореника, углавном Срба, најмање 10.600 убијено или је умрло од изгладњавања и мучења. Ово су страшни подаци и од срца подржавам све што те невине жртве одвлачи од заборава. Пре неколико дана сам био у Москви у делегацији коју је предводила председница Скупштине Маја Гојковић. Тамо смо разговарали са руским колегама, међу којима су били и председница Савета Федерације Валентина Матвијенко и председник Државне думе Вјачеслав Володин. Он је предложио оснивање Института за очување историјског памћења како бисмо се заједно изборили против ревизије улоге совјетских и српских војника у борби и победи у Другом светском рату, што смо наравно одмах прихватили.
Карић подсећа и на огромне јеврејске жртве у логору.
– Окупатори су 10. маја 1942. Београд прогласили првим европским градом који је „очишћен од Јевреја“. Тог дана је у злогласној „душегупки“, гасном камиону, на путу ка Јајинцима убијена последња група Јевреја. За два месеца је угушено око 7.000 људи! То не сме да се заборави никада!
Меморијални центар „Старо сајмиште“ бавиће се прикупљањем, сређивањем, чувањем, излагањем, одржавањем и коришћењем, истраживањем и презентовањем музејских, архивских и филмских докумената и предмета. Кроз образовно-васпитне манифестације неговаће сећање на жртве и логора Земун, али и пролазног логора „Топовске шупе“ на београдској Аутокоманди.
