Објављено у листу „Политика“ 02.02.2017. http://www.politika.rs/scc/clanak/373335/Pogledi/Porodica-je-srpska-tvrdava
Морамо охрабрити младиће и девојке да почну да праве децу и паре. То је моја формула за срећну Србију. Нисам ја то смислио. Тако ми је говорио отац. Све долази из породице
Највећи усуд Србије је што свака генерација почиње од нуле. Родитељи створе какав-такав иметак и поделе га деци, али то се брзо потроши. Потом деца крећу из почетка. И тако се вртимо у зачараном кругу сиромаштва, несигурности и драматичног пада наталитета, па сваке године Србија изгуби град величине Смедерева. Још неколико таквих деценија и бојим се да ће и шљива бити превелика да под њу стану сви Срби.
Многи ће рећи, лако је Богољубу да мудрује кад је богат, али очување традиционалне српске породице сматрам најважнијим националним задатком управо зато што сам са својом браћом и сестром одрастао у сиромаштву. Памтим добро како смо јели шербет и хлеб, како су старија браћа млађој давалa изношену одећу, а отац Јанићије и мајка Даница су нас једнако волели и васпитавали да будемо добри људи. И није никаква фраза кад кажу – где има за једно дете, има и за друго. А где има за двоје, има и за треће. И, научио сам још нешто. Све што су ми говорили отац и мајка, баба и деда, стрине или ујне, испоставило се као највећа мудрост коју сам могао да чујем.
То, нажалост, сазнамо тек кад остаримо: да је свака породица српска тврђава, бедем за невоље, утеху, радост и мудрост. Тако је било када сам био сиромашан, тако је и сада кад имам милионе. Кад нисам с најближима у нашем утврђењу, као да нисам свој на своме. Кад се вратим кући, знам да сам сигуран и окружен љубављу.
Због тога толико покушавају да нас одроде, да сруше најважнију тврђаву српску, да уруше породицу, јер када то учине, срушиће и Србију. План је једноставан. Уништавање породице је уништавање Србије. Зато одбрану тих вредности сматрам најважнијим националним задатком, а како, хвала Богу, нас Карића има толико да не можемо да станемо ни под читав шљивик, желим да понудим неколико идеја које могу бити корисне за младе људе који су све више дезоријентисани и плаше се да уђу у најлепшу могућу животну авантуру која се зове брак са пуно деце.
Недавно ми је писала госпођа Зузана Шуља из села Јаношик из Алибунара. Очајна је и тражи савет јер се млади у селу не жене, годишње се родe две до четири бебе, а пензионери са штакама једва да имају за хлеб у највећој житници Европе! И пише ми ова дивна жена да млади из села беже у бели свет, а старци остају сами, болесни, заборављени и несрећни. Село ће ускоро потпуно опустети, боји се Зузана.
Одговорио сам јој да ми је жеља да Војводина буде једно велико градилиште и да свака породица може да ради, гради и заради! Наша прелепа Војводина је највећа фабрика без крова и што кажу моји гости из Русије – овде дугме да засадиш, има да никне. Не смемо да дозволимо да нам деца одлазе из плодне и здраве Војводине. Странци код којих иду да надниче дали би све за парче ове Богом дане земље. Тако је и у Шумадији, у Поморављу, у читавој Србији. Стотине села су напуштена, куће су празне, имања запуштена. Куће и хектари земље већ могу да се купе за пет до десет хиљада евра, тако да ће их ускоро покуповати странци, па се може догодити да Срби постану национална мањина у рођеној домовини за деценију или две.
Ми, Карићи, нисмо клонули, већ смо организовали породични бизнис и жестоким радом стрпљиво смо ширили послове. Када бих сам себи доделио орден, онда бих се назвао носиоцем штафете породичних вредности. Али, нас је на окупу држала велика слога. Спојили смо љубав са жељом да успемо, организујући се као предузеће које је прерасло у мултинационалну корпорацију.
На држави је сада задатак да створи најповољније могуће услове да свака породица постане мало предузеће, с највећим могућим финансијским олакшицама, како за започињање бизниса, тако и за рађање деце. Често кажем да на венчању, уз матичара, треба да буде присутан и службеник Агенције за привредне регистре (АПР). Неће, наравно, успети сваки породични бизнис, али уз стратешку подршку државе многи ће створити моћне компаније, запослити људе и задржати их у Србији. Тако ће деца наследити фирме, учећи уз родитеље како се воде послови. И више неће почињати живот од нуле.
У готово свакој проповеди, његова светост патријарх српски Иринеј истиче да држава опстаје онолико колико је њена породица здрава. Наша браћа Руси и Владимир Путин одржавање традиционалне породице која чува духовне вредности сматрају фактором националне безбедности. Наши пријатељи Кинези имају древну пословицу која каже да ако желите уништити цивилизацију, прво уништите породицу тако што ћете умањити улогу мајке, па жене почну да се стиде што су мајке или што су домаћице. То се управо дешава Србији последњих 30 година када је учињено све да се породица разори, да деца заборављају на своје родитеље, док се кроз филмове, серије и ријалити програме систематски пропагира улога самосталне жене која презире брачну заједницу, а камоли рађање деце. Тако се, уместо беба, у друштву рађа негативна атмосфера према традиционалном браку, складној породици и одгајању деце као наводном реликту конзервативног патријархалног система.
Драго ми је да и председник САНУ Владимир Костић негативна демографска кретања у Србији сматра питањем свих питања. Волео бих да решавање овог проблема постане приоритетно како међу елитом, тако и међу политичарима. Предстојећа председничка кампања је идеална за такву дебату.
Морамо охрабрити младиће и девојке да почну да праве децу и паре. То је моја формула за срећну Србију! Нисам ја то смислио. Тако ми је говорио отац. Као што рекох, све долази из породице!
