Гостовање Богољуба Карића, лидера империје Карић и ПСС-а у емисији „Тешка реч“ избацило је у први план питање које се не решава већ десету годину: шта спречава његов долазак у Србију?
Водитељ Ћирилице и бивши уредник БК телевизије посетио је лидера ПСС-а у Москви – ово је био њихов први сусрет након десет година.
Богољуб – никад лепши
Питају људи шта се десило са Богољубом, је л’ су то неке операције, никад боље ниси изгледао?
– Просто, рад одржава човека, у позицији у каквој сам био, остало ми је да верујем у Бога и да радим. Имао сам два избора, или да будем притворен (и погубљен, по информацијама које сам добио) или да одем из земље и сачекам ново време и људе, да се не мешам у политику и пустим да иде својим током.
Извињавали су се након свега чак и они који су те гонили…
– Јесу, тражили су помирење и опроштај и свима сам опростио. Ти људи су рекли и Драгомиру и Мари „урадили смо оно што је требало, елиминисали смо Богољуба, ослабили га, то је био циљ“. Чак су рекли да је држава добила милијарду и осамсто милиона јер су им требале паре за изборе. Да је то отишло Србији, породицама, породичним компанијама…те паре су нестале! Претпостављам да су отишле на разноразне медијске кампање.
Био је циљ да се Србија доведе у овакву поражену позицију, поготово економску, да би се боље решила ствар са Косовом, и они су то одрадили без грешке, то су експерти за ликвидацију. Лако је управљати са људима „празног стомака“. Ти људи који су учествовали у свему томе, „пета колона“ како их зовем, имали су за циљ да униште Србију, банке, економски систем…они су експерти за ликвидацију државне економије.
Поготово си им сметао кад си рекао да ћеш да покидаш ланце са српских пропалих фабрика…
– Они су се томе смејали, а данас нема ни тих ланаца, све је пусто, празно и отето! Две милијарде је добила Србија од продаје свега што се могло продати. У нашем менталитету не допуштамо туђи успех, не можемо да станемо иза њега и подржимо га, то је разлика између нас и Запада. Ми морамо то да променимо.
Тема над темама – Мобтел
Више ти требаш Србији, него што Србија треба теби, досад си створио пет Мобтела…ти си једини Србин који може да прода фрижидер у Сибиру и бунду у Сахари!
– Прву хладњачу у Сибиру смо ми направили, јесте смешно, али је тако. На -60 степени! Такође и банку, школе, болнице…ми смо прва компанија која је то успела! То је у то време било чудо, дозволили су нам све! Ми смо пионири развоја приватног бизниса и ја се тиме поносим! Слава Богу те у Русији нисмо доживели оно што смо у Србији. Ми смо почели од детињства да радимо, имамо то у себи, наша деца то данас раде.
Да ли је истина да теби треба да захвалимо зашто 2004. није запаљена Пећка патријаршија? Јеси стварно позвао Рамуша Харадинаја?
– Нисам упознао Харадинаја, али знам како то функционише, њихов менталитет, позвао сам га, јавио се његов брат, рекао сам све, ако ви кажете да се ово заустави биће тако; после ме позвао и рекао да неће бити запаљено, речено је да ако неко крене да запали Патријаршију, настрадаће. Они кад дају реч, то испоштују. Пећку патријаршију је за време Турака увек чувала албанска породица, и то сам им рекао тада. Обећао сам да ћемо једном ставити плочу на Патријаршију и захвалити им се. Када бисмо то урадили данас, лоше би реакције биле, катастрофа.
Зоран Ђинђић ме једном позвао и питао имам ли везу са Богољубом, зашто си добар са Албанцима, шта радиш са Љубом Михајловићем-Шиптаром у Тирани…
– Тада сам обновио удружење индустријалаца и предузетника. У то време смо прве састанке одржали у Брезовици са српским и албанским људима, да направимо неку везу. Успели смо, дошли су министри и људи из комора, то је било фантастично. Сви су говорили српски. Увек сам говорио да политичари прве границе, а бизнисмени их руше.
Кажу да никад у послу Албанац није преварио Србина, већ да је Србин преварио Србина…
– Са Албанцима када се ради, ако нешто кажу, то се обавезно испуни, ту нема превара. Ми смо далеко од тога, нажалост, да искористимо ту енергију која постоји. Срби не знају да Албанија да више нас, не могу да кажем воли, али држи за вековног пријатеља, а да је однос Албанаца у Албанији и Албанаца на Косову као између Срба и Хрвата, они то говоре отворено.
Свима је јасно да си ти политчком вољом протеран из земље и да ти је Мобтел отет. Протеран си као велеиздајник. Све то да би Коштуница наставио да влада, пошто новца више није имао.
– Није то само новац у питању. Нама је ПСС дао добар рејтинг и подршку грађана, за тадашњу коалицију то је био – мрак! Где да их победи један човек из Пећи, како кажу, неписмен и необразован?! То је наш мирни, препуштени, тихи премијер…
Нажалост, Зоран Ђинђић је био у праву, требало је да одлучим кога од њих двојице ћу да подржим, а он ми је рекао да ћу погрешити ако се одлучим за њега. „Слушај, ја га познајем, а ти не“. Одлучио сам се тада за Коштуницу, због конзервативних ставова. Прогласио сам Воју за патријарха српске демократије и доживео да нас представи као мафијаше.
Био сам стрпљив, издржао све, мислим да је сада нормално време, да је друга власт, која улива огромно поверење, и даје гаранције да ће спровести реформе до краја, а и поступак против мене и менаџмента. То су пословне легенде! Победили смо хрватску и словеначку конкуренцију, бацили их на колена, доживели смо да ти људи буду осуђени и уахпшени, да чланови инустријалаца буду хапшени и оптужени! То је била акција унштити све што има везе са Богољубом!
„Људи који верују у Бога увек виде зрак светлости и знају да ће правда победити.“
И данас има неразумевање за твој повратак…да те Николић враћа…
– Ја нисам дао Николићу подршку, већ Тадићу! Зато што је Борис, као и ми заговарао европски пут! То је кап, што сам гурао европску причу, како Богољуб, да дође из Пећи и он овде да оснује европски клуб…па таПећ је највећа школа свих Срба! То је најсветије што имамо! И они о својим политичким методама потцењују! То је наш Јерусалим!
Губиш лиценцу за Мобтел, јер је једино он био присутан на Косову…
– Једино смо ми успели да држимо те везе како-тако, јасно је да је све политички урађено. Нас су максимално поштовали тамо, поштују нас и данса.
Највеће пљачке су направљене у време те власти, да купују и распродају све будзашто. Написао сам комплет план за Косово, приватизовати све стратешки, продати странцима, оставити део држави, да је тако урађено, верујте да би економија победила сваку врсту политике. Нажалост, та идеја никад није заживела, а Милошевић је предао…
Често ме људи питају што те не доведем овде, а ја кажем да нисам у стању, кад нису могли и јачи…
– Време је да се ствари сагледају из друге перспективе, да се види шта је држава изгубила и колику сам „штету“ направио! Прво је био удар на банку, и на моју и на друге, да од грађана направи робове. Политика је индустрију која је преживела свашта, и санкције и бомбардовање, за 12 година (после 2000. године) довела у горе стање од најгорег, ишло се на уништавање свега. Они данас имају милионе на рачунима у иностранству, они се шетају Србијом и против њих се не воде никакви процеси. Направили су оно што треба.
Није им доста што су пљачкали, већ су покушали и да те рекетирају…нудили су ти добре „услуге“, али да даш рецимо 5 милиона…
– Каквих пет милиона, то је за њих ништа! За решавање таквих случајева они злоупотребљавају правосуђе и контакте које имају, то је 20, 50 милиона! Они су тада покренули процес и у руској федерацији! Та група је све време водила кампању да сам потпуно уништио Мобтел, да то не вреди ни 120 милиона! Ми смо тада успели да обавестимо стране владе о чему се ради, о великим трансакцијама, пљачки и препродаји, хвала Богу, те велике компаније су све схватиле, јавио се само Теленор. Што не опозову сад владаре Србије у то време да објасне све, па они су уништили Србију? Тада бисмо имали праведну ситуацију.
Да ли је истина да је компанија „063“, формирана у трансакцији Мобтела, регистрована на Динкића?
-Не улазим у то, то треба да реши правосуђе! Одмах су ми саопштили да сам готов након што сам рекао да је Коштуница мафија, одмах су нас извадили из земље. Колико је држава добила допринос од тог Мобтела који је радио 21 годину? И данас се пуни буџет Србије од онога што сам ја створио! Па и Ружа Ћирковић из НИН-а, која нам никад није била наклоњена, написала је да су Србију задужили Тито и Богољуб!
Тек сада, после 10 година, из тужилаштва су пристали да уваже твоје аргументе…
– Тек сада, после десет година ће сведоци бити саслушани, сакупљена је огромна документација, треба вештачење да се уради…јер вештачење из 2006. и 2007. је урађено онако како је тада одговарало одређеној групи људи.
„Порез да, рекет не плаћам!“
Један човек је изгубио посао код Јочића јер је открио да си ти основао Мобтел тако што си нашао новац и купио опрему, да је држава само требало да са својих 49% уплати милион марака, није уплатила, а да је то прпоцурило у јавност држава не би имала ништа од Мобтела, он је чувао ту тајну…
– Смењен је, тек недавно је почео да прича о томе. Мени су достављали податке да је иста опрема за Телеком 50% скупље плаћена него за Мобтел. Погледајте како је прошао екстра порез, нас је позвао Ђинђић, да видимо како да се помогне држави, да ли да неко од нас нешто да, или да се наплати преко екстра пореза. Направљен је план да се милијарда марака да држави. Шта су урадили, та група наших „експерата“? Узели то и претворили у бизнис, они су то отели, увели тај закон о екстра порезу. Да би могли да рекетирају!
Ти си био на петом месту екстрапрофитера, онда је гувернер Народне банке отписао остале, вероватно су платили где треба, и испао си највећи екстрапрофитер…
– Одбио сам да платим тамо где је требало, ништа ми није пало с неба, ништа нисам приватизовао или купио, све сам од темеља направио, зато сам и кажњен, ја сам платио 80 милиона, ови други по милион-два…
Да ли су покушали да те отму? Легендарни земунско-сурчински клан, црвене беретке…кажу да си имао прејако обезбеђење на крову…
– Они су рекли да је смо патриотска породица и да треба да нас скину са листе „за одстрел“ са тог клана, ја њих никад нисам упознао, али сам добио такву информацију.
Тадић у целој причи, који је био министар телекомуникација у то време?
– Морам да кажем да је Тадић био максимално коректан, рекао сам му да је частан и поштен од добрих родитеља, не треба му да отима туђе компаније, ако постоји кривица, нек то доказује суд, рекао сам му још да ће једном бити председник Србије и да не треба он да извршава туђе налоге. Наредних пет година су биле још опасније, али добро, треба то све оставити по страни.
Марић нашминкан чекао Богољуба у студију, а он нестао
Може ли се знати где си отишао?
– Ја сам отишао прво у Француску. Троје људи из власти, високи функционери су ми рекли, имаш две опције, или да те ухапсе, али ти из затвора изаћи нећеш, или да одеш. Мислио сам да ме застрашују, да хоће да ме отерају, да лакше узму Мобтел. Онда сам саслушао све људе, Зденко (адвокат) ми је рекао да треба да будем притворен због других ствари, политичких, не пословних, јер нема доказа. Имали су задатак да ме ухапсе. Рекли су ми и да то „неко време“ ће трајати 4 до 5 година. Послушао сам Зденка, ипак треба сачувати главу, има времена за доказивање.
Онда сам отишао у Лондон, па у Шпанију, на Кубу, чисто екскурзије ради. Био сам и у Бразилу на карневалу. Е онда ми је то досадило, ја морам да радим. Драгомир ме позвао код себе, и тако сам отишо у Русију. И из Лондона су ме звали, рекли су да је требало да будем ликвидиран на Косову па да испадне да су ме убили Албанци. Он је сада заштићен сведок и живи у Немачкој, тај Зоран Марковић који је требао то да уради (били би му опроштени ратни злочини у Босни), а који је све на крају признао. Албанци мене никада не би убили. Ни тај Србин није хтео да ме убије за 100 000 евра.
Имали смо одличан економски систем – и уништен је!
– Срби знају да направе економско чудо, погледајте робне куће „Београд“, било их је 43, индустрију дувана Ниш, ПКБ комбинат…било смо пример и за Балкан и за Запад како може да се направи економско чудо. Ми то можемо!
И дан данас ти људи имају визију и знају како то треба да се изведе.
Ти се не бојиш затвора и убица, већ нерада и досаде?
– Драгомир је после Милојка Вељовића (бивши директор Привредне коморе) при који је потписао уговор вредан више од милијарду долара! Ми сада имамо уговоре који превазила све границе наше маште; сад размишљамо како да дигнемо наш народ и компаније. Доказао сам у пракси да могу, нисам неко са стране ко маше са фиктивним причама.
Сада сви морамо да се помиримо и ујединимо. Треба да учимо од Албанаца са Косова који су закопали ратне секире, укинули „крвну освету“ и објединили са једним циљем, како да створе своју државу. Сви су сложнији и јачи него ми, то морамо да пробудимо код нашег народа, да ту енергију искористимо за напредак.
Верујеш искључиво у европску будућност?
– Увек сам се залагао да Србија треба да буде у Европи, али не сме да се одрекне својих пријатеља, а то је Русија. Они имају 89 субјеката, морамо да се повежемо са неколико кључних, да поново из темеља све покренемо. Десет хиљада километара Русија треба да гради, треба да добијемо део, није проблем, треба само да се организујемо. Један део наше елите је богат, али су изгубили елан за стварањем. Морамо као фудбалери, да извучемо другу лигу, да тражимо нове играче, морамо да дамо шансу средњем бизнису који душом и срцем раде да се докажу. „Ове“ треба пустити или дати им конкретан задатак по регионима.
Шта би урадио првог дана по повратку у Србију?
– Посетио бих своју драгу мајку, помилио се за све, да Бог сваком опрости и да му напредак и да Србија рађа! И на том пољу смо на задњем месту! Грађани мисле да све може преко ноћи, чаробним штапићем, не, прво треба да се створе услови!
Оно што радимо у свету не пласирамо у Србији, немамо никакав интерес за то. Више бих волео да могу да дођем, да упослим људе, да покренем бизнис. Бавио бих се грађевинарством. Наш циљ је да обезбедимо најјефтиније станове. 480 евра квадратни метар! Кад правите милион квадрата, вама је 50 долара по квадрату оромна зарада, тако да је могуће. Ми радимо стотине хиљада квадратних метара! Београд на води, па Тесла град у регионима, тиме дижемо целу Србију!
Ти си давно отишао из Србије, не знаш шта се дешава, данас су стан и храна сигурни само у затвору и ријалити програму…
– Пратим све, не свиђа ми се што се негативне ствари истичу на насловним страницама, а капитални и стратешки пројекти, њих објективно као да нема више. Како то раде Америка и западне земље? Премијер једном месечно има радни доручак с аглавним у медијима, тада се каже шта је план за овај месец. Ђинђић и Живкоић су пробали то, нажалост, Ђинђић је доживео катастрофу, и велику заслугу у томе имају медији, та негативна кампања која је вођена против њега. Срамота је да странка коју је Ђинђић водио за време власти није истрајала у истрази. Истрага о Кенедију траје већ 60 година.
Шта би ти саветовао неком младом човеку који у Србији жели да направи бизнис?
– Србија има такве људе, али захваљујући овима који су владали 12 година они су постављени јако ниско, не могу да дођу до позиција и кредита. Многи не могу да продају робу по тржишној цени, па се дешава да људи бацају парадајз и паприке. Србија има хиљаде тих људи, ми морамо тражити ту „другу и трећу лигу“. Треба подржати средњим кредитима, треба нам породични бизнис. Од ових приватизованих система ниједан не ради добро.
Ко је упознао Кариће са Слободаном Милошевићем? Какви су били ваши односи, прича се да си био његов миљеник? А осуђивао си га још 1996. и хтео да се кандидујеш за председника?
Ми смо упознали Милошевића када смо добили Семолетску награду. Њему се допало што породична компанија развија свој бизнис, подржао нас је максимално. Тада смо отворили 5 фабрика на Косову, било је у плану 50.
Његов миљеник је била само Мира, нико више. Тад су ме само привели и саслушали. Блокирали су ми банку и осигурања, почели да скидају репетиторе. тад ми је Драгомир рекао да немам права да угрожавам породицу, да бирам између бизниса и политике. Рекао сам му да је у праву.
Смејали су ти се због салате…
– Да, али погледајте јолико Холандија зарађује на извозу лала, шта раде Шведска, Финска и остале земље…то можемо и ми, у питању је само добро организован систем.
Извини и хвала
– Морамо да се окренемо ка будућности, како да покренемо људе и посао. Морамо да тражимо људе по Србији. Да их ценимо и поштујемо.
Морамо да научимо речи „хвала“, „извини“, јер смо у стању да заратимо само да то не кажемо. на Западу је, на пример то најнормалније. Па ми ни своју децу нисмо у стању да похвалимо, своје најближе! Морамо то да окренемо! Морамо да укажемо поверење деци и партнерима, да заједно верујемо, да градимо ново нешто.
