Чланови Одбора за Косово и Метохију су, на седници од 17. октобра, размотрили Извештај о раду Канцеларије за Косово и Метохију за период јануар-јун 2016. године, Информацију о дијалогу Београда и Приштине и образовали Радну групу Одбора.
Пре преласка на рад, председник Одбора Милован Дрецун прочитао је писмо које је Одбору упутио председник Српске листе Славко Симић.
Извештај о раду Канцеларије за Косово и Метохију за период јануар-јун 2016.године представио је директор Канцеларије Марко Ђурић, упознавши чланове Одбора са тренутним стањем на терену на Косову и Метохији. Ђурић је обавестио Одбор да је његово уверење да је сепаратизам на КиМ ушао у нову, опасну фазу, односно, у покушај одузимања српске имовине. Он је истакао да се у приштинском парламенту усваја законски мозаик који омогућава Aлбанцима отимање српске имовине, и то све мимо српске заједнице, и уз ћутање међународне заједнице која треба да буде посредник. Ђурић је поручио да Србија није прихватила да ћути у вези са отимањем Трепче, али ни пред чињеницом да међународна заједница и посредници ћуте. Он је подсетио да је по питању Трепче на делу покушај отимања државног власништва, али и власништва акционара, а све уз доношење закона којима ће се сва минерална богатства конфисковати и уз закључивање уговора са инвеститорима на српској територији, а без тендера и консултација са српским становништвом.
„Над процес дијалога се због свега овога надвио „црни облак“, ми смо за дијалог, али је јасно да и Приштина и европска заједница то користе као платформу за наметање свог става о статусу Косова. Одавде, из Парламента им поручујемо да то неће проћи и да ћемо се против тога борити. Са овог места шаљем јасну поруку саговорницима у Бриселу да Република Србија има свој преговарачки тим за придруживање ЕУ и министра за европске интеграције“, поручио је директор Канцеларије за КиМ, критикујући утицај приштинских институција на формирање преговарачког оквира за Поглавље 35.
Ђурић је поручио да ће Србија наставити да пружа подршку свом народу на КиМ и наставити непоколебљиву борбу за очување КиМ и позвао све политичке актере у Србији на јединство по овом питању.
У расправи која је уследила говорило се о утрошеном новцу и пројектима који су реализовани у извештајном периоду, мерилима и преговарачком оквиру за Поглавље 35, односно, ко их је усвојио и зашто посланици немају ту информацију, замрзавању мандата представника Српске листе у Приштини и какве ће то ефекте имати у реалности, пројекту Сунчана долина, ситуацији на Брезовици, посетама народних посланика КиМ, ставу према бриселским споразумима и преговорима, имплентацији договореног у Бриселу, наступу директора Канцеларије за КиМ на седници Одбора, о актуелности, односно, неактуелности Извештаја о раду Канцеларије, о јединству Срба по питању КиМ, формирању Заједнице српских општина, гашењу српских институција на северу КиМ, узурпацији српске имовине, забрани уласка појединим народним посланицима на КиМ, одрживом повратку Срба, инфраструктурним пројектима и средствима која се дају општинама на северу КиМ. Такође, у расправи је указивано и на услове живота српског народна, туристичким потенцијалима на овом простору, посебно у Великој Хочи, односу са Рашко-призренском епархијом Српске православне цркве, продаји српских имања и исељавања, посебно са села и могућностима за развој предузетништва.
Након расправе чланови Одбора прихватили су већином гласова Извештај о раду Канцеларије за Косово и Метохију за период јануар-јун 2016.године.
Информацију о дијалогу Београда и Приштине изнео је Драган Владисављевић, в.д. директора Канцеларије за координационе послове у преговарачком процесу са Приштином, који је представио, у техничком смислу, стање и динамику дијалога, а на основу раније потписаних техничких споразума.
Владисављевић је изнео да је претходни период карактерисао дијалог о три групе питања, и то суштинским питањима, као што су Заједница српских општина и катастар, затим питања имплементације договореног, као што су телекомуникације, енергетика, мост, дипломе, полиција, правосуђе, званичне посете, и питања где није постигнут никакав споразум због неслагања Приштине, као што су имовина, статус имовине Српске православне цркве и поштовање људских права Срба на КиМ.
Владисављевић је детаљно информисао Одбор о свим овим питањима, након чега су у расправи чланови Одбора говорили о прекидању дијалога у Бриселу, посебно сада када Приштина покушава да отме српску имовину, расписивању локалних избора на КиМ од стране Републике Србије, оснивању Заједнице српских општина, имплементацији онога што је битно албанској, а не српској страни, и друго.
По окончању расправе Одбор је већином гласова донео више закључака, које можете прочитати овде.
У наставку рада, чланови Одбора су већином гласова прихватили Предлог одлуке о образовању Радне групе за прикупљање чињеница и доказа у расветљавању злочина над припадницима српског народа и осталих националних заједница на Косову и Метохији, на основу члана 27. и члана 44. Пословника Народне скупштине, а ради континуитета прикупљања чињеница и доказа, с обзиром да је Радна група постојала и у претходном сазиву Народне скупштине.
Радна група ће радити у следећем саставу: председавајући мр Милован Дрецун, председник Одбора, и чланови Горан Богдановић, члан Одбора, Звонимир Стевић, члан Одбора, Мирко Крлић, члан Одбора, Зоран Радојичић, заменик члана Одбора, Драгољуб Станковић, заменик тужиоца за ратне злочине Тужилаштва за ратне злочине, Момчило Стевановић, начелник Службе за откривање ратних злочина у Управи криминалистичке полиције Министарства унутрашњих послова, Вељко Одаловић, председник Комисије за нестала лица, Весна Бошковић, саветник у Комисији за нестала лица и Игор Поповић, руководилац Групе за правосуђе, људска права и имовинско-правна питања у Канцеларији за Косово и Метохију.
Такође, председник Одбора обавестио је чланове да су, у периоду између две седнице Одбора, примљене три представке грађана.
Седници су присуствовали председници српских општина са територије Косова и Метохије, политички саветници при Канцеларији УН у Београду и представници делегације ЕУ у Србији.
Седници је председавао председник Одбора мр Милован Дрецун, а присуствовали су следећи чланови и заменици чланова Одбора: Звонимир Стевић, Божидар Делић, Миљан Дамјановић, Снежана Пауновић, Немања Шаровић, Гордана Чомић, Мирољуб Станковић, Бошко Обрадовић, Зоран Радојичић, Славиша Ристић, др Санда Рашковић Ивић, Горан Богдановић, Мирко Крлић, Миодраг Линта, Александар Марковић, Владимир Петковић, Милован Кривокапић, Марко Благојевић, Соња Влаховић, Драгомир Карић и Тања Томашевић Дамњановић.
