Šta god mislili o njima, činjenica je da su u stanju da za veoma kratko vreme otmu značajan deo biračkog tela tradicionalnim političkim partijama.
Kada uspešni biznismeni i multimilioneri odluče da prekinu ustaljenu praksu pukog finansiranja političkih kandidata i sami požele da se kandiduju za državnu funkciju, inicijalni šok i podsmeh zbog takvog koraka ubrzo zameni očaj i neverica kao kada biznismen Bogoljub Karić „sa petinom glasova u prvom krugu predsedničkih izbora osvoji treće mesto“.
Ovo je tačno, kako za neku tamo Srbiju tako i za moćne Sjedinjene Američke Države, gde se upravo ovih dana odlučuje o kandidatima koji će predstavljati dve glavne političke partije na predsedničkim izborima 2016. godine. Najuzbudljivija trka je svakako u Republikanskoj stranci, gde polako, ali sigurno dominira poznati biznismen, zvezda rijalitija, organizator paralelnog izbora za mis sveta „Mis univerzum“ i multimilijarder Donald Tramp.
Kao i njegov srpski kolega, Tramp je odlučio da se kandiduje u pravom trenutku. Za Karića, pravi trenutak bio je raspisivanje predsedničkih izbora 2004. godine – prošlo je četiri godina od demokratskih promena, a pet od NATO bombardovanja koje je bilo razarajuće po srpsku privredu. Zemlja je bila u tranziciji i teškoj ekonomskoj krizi.
Pojava Bogoljuba Karića i njegovog Pokreta „Snaga Srbije“ ozbiljno je prodrmala već izdeljeno srpsko biračko telo. Išlo mu je u prilog to što nije bio deo ustaljene političke elite, već milioner koji se dokazao osnivanjem ekonomskog carstva u izuzetno teškim uslovim u kojima se zemlja nalazila prethodnih godina.
Zapaljivim govorima i narodskim rečnikom brzo je osvojio simpatije velikog broj Srba koji su u njemu videli nešto novo, da ne kažemo „poslednju nadu“. Umeo je da razgovora sa običnim ljudima i znao je kako da dopre i do najnižeg sloja.
„Ja sam srpski kapitalista. I treba slobodno tržište, ali sa konkurencijom, kad ojača naša privreda i ekonomija. A ne slaba i iscrpljenja iz rata i sankcija koja ne može da se oporavi ljudski! Oni bi odmah liberalizaciju. Kakva liberalizacija, to se zove okupacija,“ govorio je Karić dok je sve više i više Srba to prihvatalo. A zašto i ne bi, on je uspešan biznismen, koji najbolje zna kako treba srediti ekonomiju, zar ne?
Priznaćete, za imućnije ljudi nije nimalo lako postaviti se na isti nivo sa svima i govoriti o svemu kao da su kroz sve to i oni nekada prošli. To obično ne uspeva i na kraju se odbije, ali ne i Kariću.
„Pa, ne brani se država sa puškom ljudi moji. Država se brani mozgom. A ko ima mozga, tome puška ne treba,“ govorio je Karić, dok su mase upijale.
Njegovi politički trikovi nadživeli su i samu partiju. Čuvena zelena salata koju je iskoristio u predizbornoj kampanji postala je neizostavni detalj svih potonjih marketinških kampanja političara. Zahvaljujući Bogoljubu Kariću, salata je postala idealno povrće za slanje poruke „običnom glasaču“, složili su se analitičari.
Američki Karić stupa na scenu
Iako ima još dosta vremena do izbora glavnog kandidata koji će predstavljati Republikansku stranku na predsedničkim izborima 2016. godine, o Donaldu Trampu se uveliko govori kao o „vodećoj nadi stranke“. A kako mu je to pošlo za rukom za tako kratko vreme? Radeći i govoreći stvari koje niko od drugih kandidata ne sme ni da posmisli, a kamoli da izgovori.
U veoma kratkom vremenskom periodu Tramp je uspeo da uvredi ratno herojstvo jednog od „starešina“ republikanske stranke Džona Mekejna, žensku populaciju seksističkim ispadima o voditeljski Foks njuza i otvorenim predrasudama o meksičkoj populaciji i migrantima.
„Vreme je za ljude koji se ne plaše da govore ono što misle“, rekao je Tramp na početku kampanje, najavljujući kraj „političke korektnosti“ kao „gluposti na koju ne vredi trošiti ni vreme ni energiju“.
„Ljudima je preko glave starih i nekompetentnih političara“, obrusio je Tramp, a u tome i leži moć „biznis-političara“. Ne duguju ništa postojećim strankama (koje uglavnom duguju njima) i dokazali su se kao uspešni ljudi i poslodavci koji rukovode hiljadama. Za prosečnog čoveka to je dobitna kombinacija, jer ako je uspeo sebe da uzdigne, zašto ne bi i državu? Takođe, ekonomski činilac liderske funkcije postaje zanemarljiv, zar ne?
Naravno, nije sve tako jednostavno, jer bi u suprotnom svetskim vladama dominirali biznismeni, što nije slučaj. Ipak, njihova „politička nevinost“, a poslovna uspešnost je dobitna kombinacija u vremenima ekonomske krize i nezaposlenosti. Zato je kandidatura Donalda Trampa i naišla na pozitivan odjek u SAD. Za mnoge Amerikance, on je pravo rešenje u pravom trenutku.
Salata nije rijaliti
Pored očitih sličnosti, nesporne harizme i bombastičnog stila političke kampanje, Bogoljub Karić i Donald Tramp se ipak razlikuju, naročito u pristupu kojim su zaradili simpatije birača.
I jedan i drugi prodaju narodu surovu istinu, osim što jedan vređa čitave kulture i denominacije, a drugi to ne čini. Jedan vodi isključivo negativnu kampanju i napada svoje protivnike čak i za stvari koje nemaju veze sa kampanjom, dok se drugi fokusira isključivo na ekonomsko-politička pitanja koja su dovela zemlju u situaciju u kojoj se nalazi.
Može se reći da su Bogoljub Karić i Donald Tramp dva lica istog novčića, ali njihove jedinstvene verzije biznis pristupa ne bi bile toliko uspešne da su uloge zamenjene. U Srbiji bi Trampov model „vređaj sve“ brzo bio odbačen, dok bi u SAD Karićev model verovatno bio previše generičan i neprepoznatiljiv u moru politika koje nude slične pristupe u rešenju ključnih problema koje pogađaju američko društvo i privredu.
Naravno, treba uzeti u obzir da su Srbija i SAD dve veoma različite zemlje, kako po političkoj kulturi tako i po uređenju, te su određena odstupanja u pristupu biračkom telu očekivana. No, takođe treba istaći da su i dovoljno slične u toj meri da opcija „biznis političara“ žari i pali biračko telo ako se ponudi u pravom trenutku.
