Драги наши пријатељи,
на овај начин моја Миланка, моја браћа и сестра, моја велика породица и ја желимо да вам се од свег срца захвалимо на десетинама хиљада ваших порука, коментара и телеграма које сте нам упутили поводом упокојења наше мајке мати Ангелине.
Велико вам хвала што сте са нама испратили нашу мати Ангелину, која је сахрањена у Пећкој патријаршији.
Свима вам, без обзира где се налазите, од Аустралије, Америке, Уједињених Арапских Емирата, велике Кине или велике Русије, Србије, Босне и Херцеговине, Црне Горе и свих других земља, упућујемо велику захваласност за све што сте нама заједно преживаљавали свих ових деценија.
Испратили смо мати Ангелину на вечни пут, а док је Његова светост патријарх српски Иринеј у манастиру Ваведење држао опелео, добили смо вест да нам се родила унука Ева, да су наш син Небојша и снаја Ксенија у Белорусији добили ћерку. Тако да живот се продужава… А сада у јануару, здравља Боже, у Уједињеним Арапски Емиратима, пошто се наша деца рађају широм планете, чекамо да од наше најмлађе ћерке Дане и зета Николе роди један нови Богољуб.
Драги наши пријатељи, постоји прича да се дете дан пре рођења обратило Богу:
– Зашто идем у тај свет? Шта треба да радим?
– Кад се појавиш на свету, добићеш одговор. Даћу ти Анђела који ће ти све објаснити и бити увек уз тебе!
– Хоћу ли га разумети? Ја не знам његов језик!
– Анђео ће те научити да говориш…
– А шта треба да радим и како да се понашам у животу? Како ћу знати шта је добро, а шта зло?
– Анђео ће те научити…
– А како ћу да се браним од опасности, болести, глади?
– Анђео ће те бранити…
– А ако ми треба твоја помоћ?
– Свом анђелу се јави!
– Докле ће тај Анђео да ме прати?
– Док будеш живео на свету…
– Како се зове мој Анђео?
– Тај Анђео има разна имена, али за тебе ће бити „МАМА“!
Упокојила се наша МАМА Даница, мати, матушка, мајчица Ангелина – наш Анђео! Иако је превалила читав век, она за нас, моју браћу и нашу сестру, није до својих последњих дана била немоћна старица, већ непресушан извор љубави, нежности и подршке, наше божанство чији нам је само поглед, осмех и пољубац давао и даје снагу да се боримо са свим недаћама у животу, знајући да нисмо сами и да нас сам Бог, кроз њу, нашу матушку, гледа!
И сигуран сам, драги моји, да и ви препознајете у овим речима ваше мајке, ваше анђеле чуваре, послате од Бога. На тој анђеоској љубави, на том несебичном и безрезервном жртвовању себе, на тој духовној и моралној снази које свака мајка даје свом детету и почива овај свет. Не каже се узалуд да РУКА КОЈА ЉУЉА КОЛЕВКУ – УПРАВЉА ОВИМ СВЕТОМ!
У ово време, у којем смо сведоци да се улога породице све више нарушава и самим тим и људско друштво све више разара, управо је здрава, чврста, традиционална, мајчинском љубављу и бригом натопљена породица, једина нада да ће добро победити зло и да ће љубав победити мржњу.
Цела животна прича наше мајке, матушке Ангелине, и историја наше велике, сложне породице, која није увек била лака ни једноставна, убеђује ме да без породице, без љубави, васпитања и традиције ни човек не може да буде Човек, да људи не могу да буду Људи.
Мајке не очекују захвалност ни награду за то што раде за своје најмилије. Захвалност и награда за њихов труд су њихова срећна, успешна и сложна деца. Али, управо зато – не заборављајте своје родитеље, не заборављајте своје Мајке! Волите их и пазите док су живе, чувајте успомену на њих када их више не буде на свету!
Као што ће ваш Анђео чувар да вас чува и прати док постојите на овом свету!
Њен благи поглед и моје речи да ћемо моја мајчице и ми бити на нашој слави Светога Јована заједно, она јасно изговори: „ДЕТЕ МОЈЕ ЈА ИДЕМ У СУСРЕТ ХРИСТОВОМ РОЂЕЊУ“.
Свима вама се, драги пријатељи, још једном захваљујемо, а православним верницима честитамо Христово рођење уз традиционални поздрав: „ХРИСТОС СЕ РОДИ, ВОСИТИНУ СЕ РОДИ“.
Ваши Миланка и Богољуб са многобројном породицом Карић.
