BLOG

ЗНАЧАЈ РАДА ОРГАНА ПОЛИТИЧКЕ ПАРТИЈЕ

28 дец 2018, Posted by Snaga Srbije in Vesti

Политичка партија успешно ради и живи ако функционишу њени органи и ако учествује на државним изборима.

Основни закон који регулише рад политичких странака је Закон о политичким странкама, али њихово финансирање, учешће на изборима, рад у претставничким органима и остала питања су предмет регулисања других закона и аката.

Политичка странка је обавезна да свој рад уреди статутом и другим актима. Статут као основни општи акт политичке странке обавезно уређује организацију по територијалном принципу и унутрашњу организацију, органе, њихова овлашћења, састав, начин избора и опозива, трајање мандата и начин одлучивања.

У процедури обнове регистрације политичких партија по Закону о политичким странкама из 2009. године, осим жеље да се смањи њихов број, намера законодавца као фронтмена политике је био да се демократизује рад политичких странака. Да ли је у пракси постигнут овај циљ, чињенице показују супротно.

Посебним члановима Закона о политичким странкама прописано да свака политичка партија својим Статутом и актима тачно прецизира и одреди права и обавезе чланова, органе странке, надлежност органа странке, процедуру одлучивања, а да притом у одлучивању свих органа учешће има чланство, односно база.

Свака странка се организује по територијалном принципу, од месне заједнице и општине до нивоа Републике. Како се политичка партија бави политичком активношћу, законодавац је добро предвидео да се она организује као и нивои власти, од општине, покрајине и Републике. Унутрашњом организацијом странке утврђују се органи свих нивоа организације. Том унутрашњом организацијом се прво формирају нижи нивои територијалне организације који прописаном процедуром бирају више и највише органе. На тај начин организовања политичка партија функционише као јединствен организациони облик.

Уобичајено је да територијална организација политичке странке бира свој одбор (општински, градски, покрајински, Републички, односно Главни одбор), да одбори бирају свој извршни одбор и ресорне одборе. Закон не одређује име органа који се бирају, то је слобода политичке странке, па уместо или поред извршног одбора могу да се бирају председништва, савети, комисије итд.

Истовремено са органима странке треба да се бирају по територијалном принципу организације жена и омладине. Процедура за изборе органа жена и омладине може да се разликује од избора органа политичке партије, али органи и тих облика организовања полазе од најнижих облика у општинама.

Органи странке по правилу имају стални састав који бирају чланови општинске, односно градске организације и по делегатском принципу се бирају органи на нивоу покрајине и Републике. Међутим у састав органа по положају односно функцији  улазе и друга лица, као одборници, односно посланици, већници, функционери одређени Статутом што омогућава да организација странке која је у власти буде у целости информисана о догађањима и донетим одлукама од значаја за грађане, као и да даје подршку одређеним одлукама државним органима где има своје претставнике. Према томе политичка партија која је у власти има широк домен рада и одлучивања.

Политичка странка која није у власти може такође да се бави важним питањима од интереса за своје грађане, али могућности информисања и одлучивања су ограничене. Ипак не треба занемарити петиције, захтеве, медијски утицај, друштвене мреже као средство у борби за решавање актуелних питања грађана.

Органи странке су дужни да у свом раду поштују одредбе свог Статута и других аката. Поштовање Статута и процедуре доношења одлука је основни услов за ред и дисциплину у раду политичке партије и међусобно уважавање. Предлози из основних организација су на дневном реду виших органа, а задаци из виших органа се шаљу на извршење нижим органима. Делегати из базе учествују у одлучивању виших органа и преносе извршење задатака на своју базу. Овако повезивање чланства ствара радну атмосферу и мобилише чланство.

Међутим, није тајна да се одлуке у неким политичким партијама доносе без поштовања надлежности органа и без одређене процедуре. Најчешће је то у области кадровирања за важне државне функције, тако да се бирају стално иста лица и да се у партији ствара „елита“ којој је доступно да одлучује о позицијама где обично налази себе. Чак иако се неке одлуке провлаче кроз органе, а чланство је доведено пред свршен чин и то постаје пракса, углед руководства опада, чланство се пасивизира или одлази, а странка се неповратно урушава.

Има различитих решења о томе које надлежности имају органи у појединим политичким странкама као и процедура доношења одлука, али то је већ конкретно питање које захтева већи простор за анализу.

Одбор за законодавство, правосуђе и локалну самоуправу
др Злата Лончар Ћетковић