U prostorijama Karić Fondacije svečano je promovisana knjiga Žambil – pesnik veličanstvene stepe“, o najvećem kazahstanskom pesniku, Žambilu Žabajevu, autora Erlana Sidikova, rektora Evroazijskog Nacionalnog Univerziteta iz Kazahstana.
Kulturološka spona dve prijateljske zemlje
Srbiju i Kazahstan vezuju neraskidive poslovne i prijateljske relacije o kojima najbolje mogu posvedočiti članovi porodice Karić, Milanka Karić, počasni konzul Republike Kazahstan, narodni poslanik i šef poslaničke grupe prijateljstva Srbije sa Kazahstanom kao i narodni poslanik Dragomir J. Karić, koji već decenijama spajaju Srbiju sa ovom dalekom, a nama tako bliskom i sličnom zemljom.
Takođe, predsednik Kazahstana, Nursultan Abiševič Nazarbajev je veliki prijatelj Srbije u koju će prvi put doći u utorak, 23. avgusta. Tom prilikom, kao simbol prijateljstva naše zemlje i božanstveno lepog Kazahstana, biće otkrivena spomen-bista tamošnjem najvećem pesniku svih vremena, Žambilu Žabajevu.
Dan pre ove istorijske posete, u prostorijama Karić Fondacije svečano je promovisana knjiga „Žambil – pesnik veličanstvene stepe“, autora Erlana Sidikova.
Pesnik veka i veličanstvenih stepa
Slobodno se može reći da Žambil Žabajev u Kazahstanu ima status nacionalne ikone, i 70 godina nakon smrti, a razlog tome uopšte ne treba da čudi. Naime, tokom stogodišnjeg života, ovaj „pesnik velikih stepa“ svedočio je mnogim istorijskim događajima i promenama koje je pretakao u patriotske stihove protkane porukama za „sva vremena“.
Upravo je u tome veličina njegovih stihova, koje možete čitati u bilo kojoj vremenskoj epohi i okolnostima, jer ćete pronaći univerzalne ljudske vrednosti i pouke, a knjiga „Žambil – pesnik veličanstvene stepe“ ih približava srpskom čitaocu.
Promociji ove knjige prisustvovala je intelektualna i diplomatska elita Srbije i prijateljskih zemalja: autor Erlan Sadikov, NJ. E. Nurbah Rustemov, ambasador Kazahstana u Srbiji, narodni poslanik Dragomir J. Karić, NJ. E. Aleksandar Vasiljevič Čepurin, ambasador Ruske federacije, Petar Arbutina književni kritičar…
Na promociji su govorili, pored autora, ambasadori Kazahstana i Rusije Nurbah Rustemov i Aleksandar Vasiljevič Čepurin i književni kritičar Petar Arbutina.
Nurbah je rekao da se predstavljanje knjige o životu i stvaralštvu velikog pesnika dešava u godini kada se obeležava 170 godina od njegovog rođenja i najavio da će 24. avgusta na Novom Beogradu, u prisustvu predsednika Kazahstana i Srbije, Nazarbajeva i Tomislava Nikolića, biti otkrivena bista pesniku čije je stvaralštvo cenjeno na prostoru čitavog nekadašnjeg SSSR.
Čepurin se osvrnuo na dolazak predsednika Kazahstana, ocenivši da će „biti novih mogućnosti za saradnju čitavog evroazijskog društva i Srbije“ i naglasio da je Nursultan Nazarbajev jedan od najvećih političara poslednje decenije u svetu.
Ruski diplomata je izrazio uverenje da će najavljena poseta biti plodna i uspešna, te da će jačanju već postojećeg prijateljstva Kazahstana i Srbije doprineti i stvaralaštvo Zambila Žabajeva o kome je bilo reči na današnjoj promociji.
Sidikov je skrenuo pažnju da prateći životni put Žabajeva, imamo mogućnost da „spoznamo civilizacijski tok cele Evrope, da kroz umetničku biografiju jedne ličnosti sagledamo vekovnu istoriju naroda“.
On je rekao da je u vreme kada je živeo Žabajev počela da se raspada viševekovna tradicija nomada i u njegovoj biografiji i stvaralaštvu vidi se kako je izgledalo kazaško društvo, koliko je bilo samostalno, kako su se menjale njegove vrednosti kroz revolucije i dva svetska rata, naglasivši da je on tokom borbe sa fašizmom održavao duh naroda.
„Njegova sreća i tragedija istovremeno je činjenica da je živeo sto godina i bio svedok svih društveno-političkih promena. U svim tim segmentima, gde su različite ideologijue mešale svoje prste, mogao je da pokaže sebe, a osnova njegovog stvaralštva su vrednosti čovečanstva zbog čega nas on i danas nadahnjuje“, dodao je autor knjige.
Arbutina je primetio da „kada se narodi sretnu u pesnicima, onda su se sreli u najvišem vidu svog postojanja“, a u Sidikovoj knjizi se „sreću dva Homera – Žabajev i Filip Višnjić koga ćemo odlično prepoznati u snazi reči, tradicije i pesničke odgovornosti“.
On je podsetio da je Žabajev bio svedok prelaska naroda iz jednog u drugi civilizacijski kod, naglasivši da su reči i poezija najbitniji kod postojanja.
Citirajući Isidoru Sekulić da je jezik „kuća u kojoj živi narod“, Arbutina je naglasio da pesnik nije neko ko bi trebalo da zabavi ili isključivo kritikuje, već mora da uspostavi „teritorijalne i duhovne granice svog naroda“.
