Iako se u rezolucijama iz 2012. i 2013. godine traži da se skine oznaka državne tajne sa spornih privatizacija i prodaje 24 kompanije, da se odgovorni procesuiraju a da se pogođena privatna lica i preduzeća obeštete – to se još nije desilo
Sa spornih privatizacija i prodaje 24 kompanije u Srbiji koje su se desile nakon političkih promena 5. oktobra 2000. godine, među kojima je i nasilno oduzimanje Mobtela od tadašnjih vlasnika, još nije skinuta oznaka državne tajne iako je Evropski parlament 2012. godine doneo rezoluciju u kojoj izričito naglašava da one moraju da se odmah ispitaju i da se oštećeni pravično obeštete.
Upravo na ove zahteve u svom izveštaju od 15. maja 2020. godine podsetio je IFIMES, Međunarodni institut za bliskoistočne i balkanske studije sa sedištem u Ljubljani, koji od 2018. godine ima specijalni savetodavni status pri Ekonomsko-socijalnom savetu Ujedinjenih nacija.
IFIMES u analizi „Srbija – poprište konfrontacije obaveštajnih službi“ poseban osvrt daje na jaku i pogubnu spregu vlasti Vojislava Koštunice i kriminala nakon „petooktobarske revolucije“.
– Dolaskom Vojislava Koštunice Srbija se suočila sa ogromnim rastom kriminala i korupcije (24 sporne privatizacije, Izveštaj Saveta za borbu protiv korupcije i njene predsednice pokojne Verice Barać) i neslobodnih medija – navodi u analizi IFIMES i dodaje:
– EU je svoje zahteve za procesuiranjem odgovornih za počinjeni organizovani kriminal i korupciju u Srbiji pojačala posle otvaranja istrage u Austriji septembra 2011. godine zbog kupovine mobilnih operatera u regionu od strane austrijskog državnog Telekoma, od kojih se posebno ističe Mobtel, te zahteva iz rezolucije Evropskog parlamenta od 29. marta 2012. godine u kojoj se od Srbije traži da izvrši reviziju spornih privatizacija. Posebno se naglašava kompanija Mobtel, koja je nasilno i bespravno oduzeta od Bogoljuba Karića i prodana kontroverznom austrijskom biznismenu Martinu Šlafu, kasnije norveškom Telenoru za 1,513 milijardi evra.
Poznato je da Evropska unija insistira na tome da se rezolucije koje je doneo Evropski parlament moraju u potpunosti realizovati.
Podsetimo, u članu 13. Rezolucija Evropskog parlamenta od 29. marta 2012. godine o procesu evropskih integracija Srbije (2011/2886(RSP)) skreće pažnju i poziva da se izbegnu procesi koji uključuju likvidaciju i stečaj privatnih kompanija izazvanih neprimereno uvećanim i retroaktivno primenjenim porezima, da se preispitaju ovakvi slučajevi i omogući pravično obeštećenje onima koji su pogođeni.
Potom se u članu 19. pozivaju srpske vlasti da odmah preispitaju spornu privatizaciju i prodaju 24 kompanije, za koje je Evropska komisija izrazila ozbiljne sumnje u pogledu njihove zakonitosti, uključujući Sartid, Jugoremediju, Mobtel, C market i ATP Vojvodina, kao i da odmah skinu oznaku poverljivosti sa dokumenata u vezi sa tim privatizacijama, koji su označeni kao državna tajna, jer je to u suprotnosti sa evropskim standardima.
Godinu dana kasnije u Rezoluciji Evropskog parlamenta od 18. aprila 2013. godine o Izveštaju o napretku Srbije za 2012. godinu u članu 20. Evropski parlament ponovo poziva na preispitivanje slučajeva neopravdanog zamrzavanja imovine i neprimereno i retroaktivno primenjenih poreza nametnutih pojedincima i privatnim preduzećima; poziva Ministarstvo pravde i Ustavni sud da odmah zaustave selektivnu primenu Zakona o jednokratnom porezu na ekstra profit i ekstra imovinu stečene iskorišćavanjem posebnih pogodnosti, kao i svih odredbi drugih poreskih zakona koje omogućavaju izricanje neprihvatljivo visokih novčanih kazni koje dovode do stečaja, pre konačne presude u poreskim postupcima; poziva srpske vlasti da obezbede pravičnu naknadu za pogođena privatna lica i preduzeća.
Važno je podsetiti da je Savet za borbu protiv korupcije u vreme vladavine Vojislava Koštunice isticao ogromnu zabrinutost zbog porasta korupcije, naglašavajući da to nije samo njihova ocena već da su do istog zaključka došle i Evropska komisija i Svetska banka. Predsednica Saveta Verica Barać je u više navrata insistirala da se skine oznaka državne tajne sa privatizacije Mobtela i da se rasvetli slučaj nasilnog oduzimanja od tadašnjih vlasnika.
Na panelu „Istina o 24 slučaja“, održanom pre dve godine, predstavnici CINS su podvukli: „Nakon analize svih slučajeva, zaključili smo da je u vreme vlasti Vojislava Koštunice zabeležen najveći broj korupcija u periodu od 2000. do 2008. godine“.
Imajući u vidu te sporne privatizacije iz sveta su stizale jasne poruke da je u Srbiji tada bio na sceni ekonomski terorizam koji je uništio domaću privredu. Vlast Vojislava Koštunice je dovođena u spregu sa tadašnjim poslovnim centrima moći što je dovodilo do propasti državnih banaka i kompanija, prilikom čega su bez posla ostale stotine hiljada ljudi, kao i nasilnog oduzimanja privatnih kompanija poput kompanija Bogoljuba Karića.
U ranijem izveštaju „Srbija: Dekriminalizacija Srbije“ koji je IFIMES objavio 2013. godine analizirana je rezolucija Evropskog parlamenta u upravo na primeru uništavanja Karićevih kompanija:
– Sporan je ugovor o prodaji od 4. aprila 2006. godine kada je nezakonito izvršeno preuzimanje imovine Mobtela od strane novoformiranog preduzeća Mobi 63 i prodaja Mobi 63 norveškom Telenoru, koji je proglašen državnom tajnom. Postavlja se pitanje zašto i zbog čega je jedan komercijalni ugovor proglašen državnom tajnom i zbog čijih interesa? Gde je nestalo 1,513 milijardi evra koliko je dobijeno od prodaje Mobtela stranom vlasniku? Zašto na račun Narodne banke Srbije nije uplaćen celokupni iznos za prodaju Mobtela nego iznos umanjen za oko 200 miliona evra? – piše u analizi IFIMES.
linkovi ka dve analize koje je objavio IFIMES na ovu temu (2020. godine i 2013. godine), i pomenutim rezolucijama Evrpskog parlamenta
https://www.ifimes.org/ba/8600-srbija-dekriminalizacija-srbije
