Na 61. sajmu knjiga u Beogradu 23. oktobra 2016. godine o novom izdanju knjige „Putin snaga Rusije“ Dragomira i Bogoljuba J. Karića govorio je Prof dr Milivoje Pavlović! Prenosimo vam njegov govor u celosti!
U vezi s ovom knjigom, s ovom dobro struktuiranom pričom o živom akteru savremene ruske i svetske istorije – o kome se piše bez uobičajene vremenske distance – najpre se postavlja pitanje njene žanrovske pripadnosti.
Dve bratske ruke, Dragomirova i Bogoljubova, ispisale su knjigu koja nije biografija u raširenom značenju te reči.
Za razliku od mnogih drugih knjiga o značajnim ljudima u kojima je dominantan biografski metod, gde pisci često zatrpavaju čitaoce nebitnim sitnicama od kolevke pa do zrelog doba, faksimilima, domaćim zadacima, porukama iz dečaštva, prvim ljubavima ili slikama iz vojničkog života, koautori Dragomir i Bogoljub Karić izdvojili su samo najkrupnije, najvažnije činjenice iz života svog junaka iz naslova i integrisali ih u celinu koherentnog teksta ne samo o Putinu već i o epohi u kojoj se on pojavio i ostavio neizbrisiv trag.
Pažljivo odabrane, proverljive, verodostojne činjenice iz života Vladimira Putina stavljene su u širi društveni i istorijski kontekst na način dragocen za jasnije razumevanje prelomnih istorijskih događaja poslednje decenije 20. veka i početka trećeg milenijuma.
Život i delo za naše autore nisu distinktivne kategorije: poznavanje ključnih podataka iz života njihovog junaka je, naravno, uslov ispravne interpretacije. Kao i svaki istorijski ili književni narativ, i ovaj podrazumeva, s jedne strane, hronološki sled važnijih datuma i događaja u vremenu, a s druge – pouzdanu tačku s koje su ti događaji sagledani i uvučeni u celinu jedne vizije, vizije o tome kako treba da izgleda Rusija i u čemu je njena snaga u „svetu puštenom s lanca“, kako je savremene dramatične okolnosti na planeti video jedan srpski pesnik, rođen u Čačku.
Ova knjiga stoga predstavlja i biografiju i letopis, i pronicljivu analizu epohe u kojoj je Rusija povratila svoju moć i slavu upravo u vreme kad su mnogi očekivali njenu propast. To je knjiga o Putinu, ali i o prošlosti, o iskušenjima i obavezama Rusije u svetu u kome je s mukom obnovljen princip multipolarnost.
Ona donosi znatno više od autorskog, ličnog viđenja vremena i glavnih protagonista.
Autori Dragomir i Bogoljub Karić ne gledaju na Rusiju tradicionalno i nekritički kao na svetu matušku, već nastoje da objektivno prezentuju etape njenih kriza i dramu ponovnog narastanja do vodeće sile na planeti.
Rusija je za njih, i za nas, „zemlja na zemlji“, najveća država na svetu koja se prostire na dva kontinenta, ima devet vremenskih zona, graniči se sa 18 drugih država i izlazi na 22 mora i tri okeana. Samo jedan region Rusije – Sibir – veći je od druge po veličini zemlje na planeti, od Kanade.
Rusi su danas najveći narod u Evropi i jedan od najvećih i najuticajnijih na svetu. Samo takav, veliki narod mogao je da stvori veliku državu, koja već trista godina igra značajnu ulogu na međunarodnoj sceni. U takvom narodu, u takvoj zemlji, u okolnostima koje autori detaljno rekonstruišu, mogao je da se na istorijskoj sceni pojavi državnik kao što je Putin koga većina ljudi doživljava – kako se nedavno izrazio ruski analitičar Aleksandar Dugin – kao „ogroman napredak u sunčanom smeru“.
Taj državnik je, afirmišući stav da interesi, prava i volja naroda treba da budu iznad interesa, procena i metoda samoproglašenog apsoluta, lišio Ameriku daljih pretenzija i tapije na hegemoniju i pokazao da zapadnjački način uterivanja demokratije izaziva katastrofalne posledice.
Iz ove knjige – koja ruskog predsednika prikazuje kao državnika koji ima i znanje, i talenat, i viziju, i snagu, i odlučnost – jasnije je zašto Putinove reči i dela izazivaju tolike frustracije na Zapadu, koji se teško miri s činjenicom da postoji javni delatnik moćniji i dalekovidiji od njih, koji je više puta ponovio rečenicu od koje im skače pritisak: „Rusija mora da bude jaka!“
Zbog te uporišne rečenice ga stalno napadaju, boje ga se, podvaljuju i kleveću, pripisujući mu nedela koja nije nikad uradio ili kazao. Toga ima povremeno i na našoj šarenoj medijskoj sceni.
Uveren sam da će, posle ove knjige, koja se uvek, kako god padne, otvara na pravom mestu, te makulature biti znatno manje.
Na kraju, da kažem da je ova knjiga i kao izdavačko-grafički proizvod izvanredno urađena, da ima svedeni, efektan naslov, koji izvire iz sadržaja, i da je pisana lako prohodnim i čitljivim stilom.
Možda mimo nekih očekivanja, autorska pozicija u njoj je relativno diskretna, a pristup književnom i istorijskom junaku uravnotežen. Autori ne kriju da Putina smatraju vodećim državnikom na svetu, ali ipak – iako su izdanak porodice čiji su preci, pre više vekova, naseljavali Ukrajinu, Belorusiju, Pridnjestrovlje i Rusiju, posebno predele oko reke Volge i Dnjepra – pisanje ove knjige za njih nije bilo neka vrsta traganja za istinskim otačestvom.
Glavna loza Karića ostala je u Peći, iako su se mnogi od njih razmileli po Zemljanom šaru, pa se nisu slučajno ni obreli u Rusiji.
Pošto u toj „zemlji na zemlji“ – za koje je pesnik Tjutčev davno napisao da se ne može umom sagledati, već se u Rusiju samo može verovati – Karići i danas imaju prestižan status graditelja, a ne ometača, posebno Bogoljub koji je, ako ne baš kao manastirski baštovan, svakako mnoge dane proveo u molitvi i tihožitiju, više ozaren nostalgijom nego melanholijom, i pošto verujem da će Dragomir i Bogoljub bratski – vredni, istinoljubivi, hristoljubivi, zdravi i jaki – kao i njihov književni junak, biti u privilegovanoj poziciji da svetu podare još koju dobru ideju, uveren sam da će se i ova knjiga – kao zrno budućih dela – neprestano dopunjavati i širiti, kao što će, na dobrim temeljima i zajedničkom rodoslovnom stablu, rasti i rascvetavati se srpsko-rusko prijateljstvo i saradnja.
Izvor: Milivoje Pavlović
