Obraćanje Predsednika Kasim-Žomarta Tokajeva narodu Kazahstana

0
910

KONSTRUKTIVNI DRUŠTVENI DIJALOG –  OSNOVA STABILNOSTI I PROSPERITETA KAZAHSTANA

  1. septembar 2019.

 

Poštovani sunarodnici!

Poštovani poslanici i članovi Vlade!

Čestitam svima početak novog parlamentarnog zasedanja!

Približavamo se važnoj etapi u novijoj istoriji naše zemlje.

Pre skoro 30 godina proglasili smo svoju Nezavisnost, ispunivši time mnogovekovni san naših predaka.

Tokom tih godina pod rukovodstvom Prvog Predsednika Kazahstana – Jelbasi Nursultana Abišuli Nazarbajeva naša zemlja je postala stabilna i ugledna država u svetu.

Zahvaljujući istrajnom  jedinstvu, učvrstili smo svoju Nezavisnost i stvorili uslove za poboljšanje blagostanja naroda.

To vreme je postalo period stvaranja i progresa, mira i harmonije.

Naš put razvoja dobio je priznanje u celom svetu kao kazahstanski model ili model Nazarbajeva.

Sada nam je data mogućnost da uvećamo dostignuća Nezavisnosti, da izvedemo zemlju na kvalitativno novi nivo razvoja.

Moći ćemo da postignemo te ciljeve obezbeđivanjem kontinuiteta politike Jelbasija i sprovođenjem sistemskih reformi.

Poznato Vam je da je to predstavljalo osnovu mog predizbornog programa.

Danas državni organi sprovode odgovarajući posao za njegovu realizaciju.

Ja ću neizostavno ispuniti obećanja data narodu.

U našem poslu treba krenuti od neophodnosti potpune realizacije Pet institucionalnih reformi i Plana Nacije koje je razradio Jelbasi. Treba obnoviti posao Nacionalne komisije za modernizaciju koju je on oformio.

Dalje, hteo bih da predstavim svoje viđenje kako ostvariti naše zajedničke zadatke, a konkretno, moju predizbornu platformu.

І. SAVREMENO EFIKASNO DRUŠTVO.

Politička transformacija koju sam obećao će se postepeno i neprekidno realizovati, uzimajući u obzir interese naše države i naroda.

Iskustvo u svetu svedoči o tome da rušilačka, nesistemska politička liberalizacija dovodi do destabilizacije unutrašnje političke situacije i čak do gubitka državnosti.

Zbog toga ćemo realizovati političke reforme bez „srljanja napred“, dosledno, upornoipromišljeno. Naš fundamentalni princip: uspešne ekonomske reforme više nisu moguće bez modernizacije društveno-političkog života zemlje.

„Jak Predsednik – uticajan Parlament – odgovorna Vlada“. To još nije ostvarena činjenica, nego cilj ka kojem treba da se krećemo ubrzanim tempom.

Ova formula političkog sistema je osnova stabilnosti države.

Naš zajednički zadatak je da udahnemo život konceptu „Država koja sluša“, gde će država operativno i efikasno da reaguje na sve konstruktivne zahteve građana. Samo putem konstantnog dijaloga vlasti i društva možemo da izgradimo harmoničnu državu, koja se uklapa u kontekst savremene geopolitike.

Zbog toga je neophodno da se podržava i jača građansko društvo, da se ono uključuje u razmatranje najaktuelnijih opštedržavnih zadataka u cilju njihovog rešavanja.

Upravo je zbog toga oformljen Nacionalni Savet društvenog poverenja, koji je po svom sastavu predstavnički i koji će raditi po principu rotacije.

U najskorije vreme svima nama predstoji da realizujemo sledeće mere.

Prvo. Nastaviti proces partijske izgradnje.

Stranka „Nur Otan“, zahvaljujući našem lideru i njenom predsedniku Nursultanu Abišuli Nazarbajevu, dosledno izvršava tešku i odgovornu misiju vodeće političke sile zemlje.

Moramo da sarađujemo i sa drugim političkim partijama i pokretima koji sprovode konstruktivnu politiku za dobrobit društva.

Osnovni problemi koji brinu naše društvo, moraju da se razmatraju i da pronađu svoje rešenje upravo u Parlamentu i u okviru građanskog dijaloga, a ne na ulicama.

Poslanici mogu i dužni su da koriste svoja zakonska prava, uključujući i slanje zahteva Vladi o aktuelnim problemima, zahtevajući od nje da preduzme konkretne mere.

Istovremeno odnosi između zakonodavne i izvršne vlasti moraju da budu sa međusobnim uvažavanjem, poslovni i bez veštačke konfrontacije.

Kao Šef države vidim svoj zadatak u učestvovanju u razvoju višepartijskog sistema, političke konkurencije i pluralizma u mišljenju u zemlji.

To je važno za stabilnost političkog sistema u dugoročnoj perspektivi.

Predstojeći izbori za Mažilis Parlamenta i lokalne vlasti moraju da doprinesu daljem razvoju višepartijskog sistema u zemlji.

Drugo. Efikasna povratna veza sa stanovništvom.

Društveni dijalog, otvorenost, operativno reagovanje na potrebe ljudi su glavni prioriteti u radu državnih organa.

U Administraciji Predsednika oformljeno je odeljenje koje će pratiti kvalitet reagovanja državnih organa na obraćanja građana i preduzimaće operativne mere u vezi sa njima.

Često su ljudi primorani da se obraćaju Predsedniku zbog „gluvoće“ i zatvorenosti činovnika u centralnim institucijama i u filijalama.

Višekratne žalbe na nepravednost odluka u nekoj sferi su znak sistemski problema u konkretnom državnom organu ili regionu. Sada se prema tome treba odnositi upravo tako i preduzimati odgovarajuća rešenja.

U cilju povećanja efikasnosti rada državnih službenika neophodno je dovesti u njihove redove obučene mlade kadrove.

Istovremeno, počevši od 2020. godine pristupićemo postepenom smanjenju broja državnih službenika, a oslobođena sredstva usmerićemo na materijalno stimulisanje najkorisnijih radnika.

Do 2024. godine broj državnih službenika i radnika u državnim kompanijama treba smanjiti za 25 procenata.

Treće. Poboljšanje zakonodavstva o mitinzima.

U skladu sa Ustavom naši građani imaju pravo na slobodno izražavanje volje.

Ako mirne akcije ne teže cilju kršenja zakona i mira građana, onda treba izaći u susret i na način utvrđen zakonom dati dozvole za njihovo organizovanje i odrediti za to posebna mesta. Pritom, ne na periferiji gradova.

Ali bilo koji pozivi na neustavne radnje i huliganske akcije biće sprečeni u okvirima zakona.

Četvrto. Jačanje društvene harmonije.

Harmonija između različitih socijalnih i etničkih grupa je rezultat napora celog društva.

S tim u vezi, neophodno je proanalizirati političke procese i preduzeti konkretne mere za jačanje našeg jedinstva.

Moramo, uzimajući u obzir ulogu kazaškog naroda kao nacije koja je obrazovala državu, da nastavimo da jačamo međuetničku harmoniju i međureligiozno razumevanje.

Naš stav je „Jedinstvo nacije je u njenoj raznolikosti“!

Nastavićemo da stvaramo uslove za razvoj jezika i kultura svih etničkih grupa u našoj zemlji.

Smatram da će uloga kazahstanskog jezika kao državnog biti ojačana i doći će vreme kada će on postati jezik međunacionalne komunikacije.

Međutim, da bismo došli do tog nivoa, nisu potrebne glasne izjave, nego naš zajednički rad.

Pored toga, neophodno je imati u vidu da je jezik instrument velike politike.

Smatram da je za formiranje aktivnog građanskog društva neophodno povećati ugled nevladinih organizacija.

Zato treba u najkraćem roku da razradimo i prihvatimo Koncept razvoja građanskog društva do 2025. godine.

Već su započeti pripremni radovi za proslavljanje značajnih jubileja i velikih događaja sledeće godine.

Sledeće godine obeležavamo 1150-ogodišnjicu el-Farabija i 175-ogodišnjicu Abaja Kunanbaiulija.

U okviru jubilarnih događaja potrebno je, ne dozvoljavajući rasipanje, popularizovati u narodu rad ovih genijalnih ličnosti.

Pored toga, treba preduzeti neophodne mere za proslavu 30-ogodišnjice Nezavisnosti.

Uveren sam da će ovi značajni događaji doprineti vaspitanju mlađih generacija u duhu istinskog patriotizma.

  1. OBEZBEĐIVANJE PRAVA I BEZBEDNOSTI GRAĐANA.

Dubinske reforme sudskog i pravozaštitnog sistema su ključni faktor pojačavanja zaštite prava građana i njihove bezbednosti.

Neophodno je realizovati niz ozbiljnih mera za poboljšanje kvaliteta sudskih odluka.

Pravo sudije da donese odluku, koja proističe iz zakona i unutrašnjih ubeđenja, ostaje neprikosnoveno. Međutim, potrebno je sprovesti detaljnu analizu sudskih odluka i obezbeditidoslednost sudske prakse.

U javnopravnim sporovima prilikom žalbe na odluke i delovanje organa vlasti, građani se često nalaze u neravnopravnim uslovima. Njihove mogućnosti nisu uporedive sa resursima državnog aparata.

Zbog toga je neophodno uvođenje administrativne pravde kao posebnog mehanizma rešavanja sporova koji niveliše tu razliku.

Od sada prilikom rešavanja sporova sud će imati pravo da inicira prikupljanje dodatnih dokaza, a odgovornost za prikupljanje biće na državnom organu, a ne na građaninu ili pravnom licu.

Sve protivrečnosti i nejasnoće zakonodavstva moraju da se tumače u korist građana.

Hteo bih, takođe, da se osvrnem i na sledeće važno pitanje.

Odustali smo od prakse preterano represivnih mera i žestoke kaznene prakse pravosuđa. Pored toga, u zemlji još uvek postoje mnogobrojni teški zločini.

Bavili smo se humanizacijom zakonodavstva, pritom smo izgubili iz vida osnovna prava građana.

Neophodno je po hitnom postupku pooštriti kaznu za seksualno zlostavljanje, pedofiliju, stavljanje u promet narkotika, trgovinu ljudima, kućno nasilje nad ženama i druge teške zločine protiv ličnosti, naročito nad decom. To je moja naredba Parlamentu i Vladi.

Nedavni tragični događaji otkrili su i problem lovokrađe, kao najopasniju formu organizovanog kriminala.

Lovokradice su opremljeni, naoružani i osećaju svoju nekažnjivost. Samo ove godine su od njihovih ruku poginula dva inspektora za zaštitu životinjskog sveta.

Nedavno je bila presečena kriminalna delatnost bande lovokradica na jezeru Markakolj u Istočnokazahstanskoj oblasti.

To su samo pojedinačni slučajevi, ali lovokrađa je pustila duboko korenje, a tome treba dodati i popustljivost pravosudnih organa i organa reda. Lovokradice nemilosrdno uništavaju prirodu koja je naše nacionalno bogatstvo.

Poručujem Vladi da u toku dva meseca preduzme hitne mere za pooštravanje odgovarajućeg zakona.

Sa dnevnog reda ne silazi pitanje sistemske borbe protiv korupcije.

Neophodno je uspostaviti antikorupcijsku ekspertizu projekata normativnih pravnih akata centralnih i lokalnih organa uz učešće eksperata i javnosti.

Treba zakonodavno i normativno urediti odgovornost prvog rukovodioca ustanove u kojoj je došlo do korupcionog prekršaja.

Takođe, treba predvideti strogu odgovornost saradnika samih antikorupcijskih organa za nezakonske metode rada i provokacijske aktivnosti. Oni ne smeju da budu zastupljeni u istražnoj praksi.

Princip pretpostavke nevinosti mora da se poštuje u potpunosti.

Jedan od najaktuelnijih zadataka ostaje potpuna reforma pravosudnog sistema i sistema organa reda.

Slika policije, kao instrumenta sile države, će postepeno odlaziti u prošlost; ona će postati organ za pružanje usluga građanima za obezbeđivanje njihove bezbednosti.

U prvoj etapi neophodno je do kraja 2020. godine reogranizovati rad Komiteta administrativne policije. To mora da se uradi kvalitetno i sistematično.

Efikasan rad policajaca zavisi od prestiža same policijske službe.

Za reformu MUP-a biće izdvojeno 173 milijardi tenge u toku sledeće tri godine.

Ta sredstava će biti utrošena na povećanje plata, iznajmljivanje stanova, izgradnju savremenih front ofisa policije po principu Centara usluživanja stanovništva (CUS).

Posebna pažnja biće dodeljena pitanjima zaštite građana od prirodnih pojava iindustrijskih katastrofa koje su, nažalost, postale česta pojava ne samo u našoj zemlji, nego i u celom svetu.

U toj oblasti treba da radi profesionalni kadar.

Nalažem Vladi da poveća plate saradnicima civilne zaštite u okviru sredstava odvojenih za reformu MUP-a i da usmeri na te ciljeve oko 40 milijardi tenge.

Pred nama je zadatak formiranja vojske sposobne za borbu na osnovu novog koncepta.

Događaji u Arisu su pokazali da su se u Oružanim snagama nakupili ozbiljni problemi.

Najzad, treba srediti sve vojne rashode, ojačati finansijsku i opštu disciplinu u vojsci. U isto vreme treba povećati prestiž vojne službe, kao i materijalno opremiti oružane snage.

Upotpunjena profesionalno pripremljenim oficirima i vojnicima koji su predani Otadžbini, naša vojska mora biti spremna za odbijanje opasnosti po bezbednost zemlje u novim geopolitičkim realijama.

III. RAZVIJENA I INKLUZIVNA EKONOMIJA.

Ekonomija Kazahstana se postepeno razvija, bez obzira na poteškoće koje imaju globalni karakter.

Od početka godine pokazatelji ekonomskog rasta premašuju svetske srednje vrednosti.

Ako sprovedemo neophodne strukturne izmene, onda ćemo do 2025. godine moći da obezbedimo stabilni godišnji rast bruto domaćeg proizvoda za 5% i više.

Za davanje novog impulsa ekonomiji Administracija Predsednika i Vlada moraju detaljno da prouče sve predloge domaćih i stranih eksperata.

Treba da realizujemo niz strukturnih zadataka u okviru dugoročne strategije razvoja do 2050. godine i Plana nacije koje je predložio Jelbasi.

Prvo. Odustajanje od resursnog mentaliteta i diverzifikacije ekonomije.

„Ekonomija znanja“, povećanje produktivnosti rada, razvoj inovacija, uvođenje veštačke inteligencije postali su osnovni faktori globalnog progresa.

Tokom realizacije treće petogodišnje industrijalizacije neophodno je da uzmemo u obzir sve dopuštene greške.

Vlada po tim pitanjima mora da uzme u obzir moje primedbe i u potpunosti izvrši odgovarajuće zadatke.

Treba da povećamo produktivnost rada najmanje 1,7 puta.

Strateški zadatak je jačanje ugleda zemlje u Centralnoj Aziji kao regionalnog lidera.

Taj politički kurs dao je Jelbasi.

Drugo. Povećanja izdvajanja za kvazidržavni sektor.

Naše državne kompanije su se pretvorile u glomazne konglomerate, čija međunarodna konkurentnost izaziva sumnju.

U cilju smanjenja neopravdanog prisustva države u ekonomiji, doneo sam odluku o uvođenju moratorijuma na stvaranje kvazidržavnih kompanija.

Moramo da shvatimo kakav je realno doprinos Fonda nacionalnog blagostanja za rast blagostanja naroda za proteklih 14 godina od trenutka osnivanja Fonda.

Vlada zajedno sa Knjigovodstvenim komitetom u periodu od tri meseca mora da sprovede analizu efikasnosti državnih holdinga i nacionalnih kompanija.

Kvazidržavne kompanije su često konkurenti između sebe u istoj sferi rada. U sferi stambene politike, na primer, istovremeno radi 7 državnih operatera i to samo na centralnom nivou!

Broj državnih kompanija možemo i moramo da smanjimo.

Pritom treba pažljivo pristupati radu državnih kompanija koje rade u strateškim sektorima.

Državna kontrola nad njima mora da se sačuva. U suprotnom, umesto državnih monopolista dobićemo privatne monopoliste sa svim posledicama koje proističu odatle.

Vlada mora sistemski i predmetno da se bavi pitanjima formiranja cena i tarifa. To se tiče roba i usluga prirodnih monopolista. Nije tajna da su cene u našoj zemlji visoke, počev od prehrambenih proizvoda i odeće do cena različitih usluga.

Na primer, postavlja se pitanje zašto su avio karte glavnog avioprevoznika za najtraženije destinacije mnogo skuplje, ponekad do 30% nego u Evropi?! Na čemu se zasniva tako visoka cena usluga naših aerodroma?

Zašto je cena avionskog goriva za inostrane prevoznike na kazahstanskim aerodromima skuplja nego za domaće?

Kao rezultat toga, vazduhoplovna industrija Kazahstana gubi svoju međunarodnu konkurentnost i smanjuje tranzitni potencijal zemlje.

Zbog propusta resornog ministarstva i uprava stvoren je veštački deficit karata u železničkom putničkom saobraćaju.

Neophodno je hitno uvesti red u te oblasti.

Naš cilj je da obezbedimo potpuni razvoj tržišnih instituta i mehanizama uz državu kao faktor stabilnosti.

Pritom ne treba zaboraviti i na „ekonomiju jednostavnih stvari“. To je prioritetni pravac našeg rada.

Treće. Efikasan mali i srednji biznis je trajna osnova razvoja grada i sela.

Mali, a pre svega mikro biznis, ima važnu ulogu u socijalno-ekonomskom i političkom životu zemlje.

Pre svega, on obezbeđuje stalnu zaposlenost stanovnika sela i smanjuje nezaposlenost. Takođe, popunjava lokalni budžet formirajući poresku bazu.

Pored toga, razvoj masovnog preduzetništva pruža mogućnost da se oslobodimo od ukorenjenih u svesti paternalističkih stavova i zavisnosti.

Zbog toga će država nastaviti da pruža pomoć biznisu.

Za te ciljeve iz Nacionalnog fonda izdvojeno je oko 100 milijardi tenge.

Međutim, prema mišljenju stručnjaka, korist od finansijske podrške dobijaju samo domaćinstva pridružena lokalnim vlastima.

U stvari, u okviru novih projekata trebalo je da se formiraju nove kompanije i radna mesta.

To je direktno vezano za „ekonomiju jednostavnih stvari“.

Ali predsednici okruga na terenu nisu na odgovarajući način ispunili organizacione poslove.

Iz tog razloga nisu bili stvoreni uslovi za povećanje poreske baze, penzionih doprinosa i jačanje lokalnog budžeta.

S tim u vezi nalažem Knjigovodstvenom komitetu i ministarstvu finansija da sprovede strogu kontrolu trošenja budžetskih sredstava.

U našoj zemlji ima mnogo uspešnih primera razvoja preduzetništva. Čitavo društvo treba da podrži mali biznis.

Poručujem Vladi da razradi zakonodavnu osnovu za oslobađanje kompanija mikro i malog biznisa od plaćanja poreza na dohodak u periodu od tri godine.

Odgovarajuće izmene u zakonodavstvu treba da stupe na snagu od 2020. godine.

Od januara 2020. godine stupiće na snagu moja odluka o trogodišnjoj zabrani proveravanja subjekata mikro i malog biznisa.

Mi verujemo u poštenje i poštovanje zakona našeg biznisa koji mora da ima odgovornost pred potrošačima i građanima. U periodu delovanja moratorijuma neophodno je aktivirati instrumente samoregulacije i društvene kontrole.

U slučaju da biznis subjekti prekrše propisane norme i pravila, naročito u sanitarno-epidemiološkoj oblasti, takve kompanije će biti zatvorene, a njihovi vlasnici pozvani na odgovornost.

Na taj način smanjujemo opterećenje na biznis.

U isto vreme, on se i dalje sreće sa mnogobrojnim problemima koji se odnose na delatnost pravosudnih organa i organa redai regulatornih organa.

Postali su česti slučajevi korporativnih rejdera u malom i srednjem biznisu.

Moj stav je po tom pitanju poznat: bilo kakvi pokušaji sprečavanja razvoja biznisa, posebno malog i srednjeg, biće smatrani kao prekršaj protiv države.

U vezi sa tim potrebne su dodatne mere zakonodavnog tipa. Parlament i Vlada su dužni da predlože rešenje ovog problema.

U isto vreme, neophodno je pojačati borbu protiv sive ekonomije, pooštriti borbu s iznošenjem kapitala i utajom poreza.

Dalje. Sistem državne finansijske podrške malom i srednjem biznisu treba „osvežiti“ davanjem prioriteta novim projektima.

Naređujem Vladi da u okviru novog programa „Karta puteva biznisa“ izdvoji u tu svrhu dodatnih 250 milijardi tenge u sledeće tri godine.

Treba aktivno uvoditi nove oblike podrške poslovanja sa osloncem na socijalne aspekte – stvaranje porodičnih biznisa, pre svega za porodice sa više dece i porodice sa malim primanjima.

Treba obratiti pažnju na razvoj turizma, pre svega eko i etno turizma, kao na važnu oblast ekonomije.

Treba obeležiti 750-godišnjicu Zlatne horde iz ugla privlačenja pažnje turista na našu istoriju, kulturu i prirodu.

Za razvoj turizma važno je da se obezbedi izgradnja neophodne infrastrukture, pre svega puteva, kao i da se pripreme kvalifikovani stručnjaci.

Četvrto. Podrška nacionalnog poslovanja na međunarodnom tržištu.

Predstoji da se odlučno poveća efikasnost državne podrške kompanijama koje se bave izvozom.

Pre svega, imam u vidu srednji biznis.

Između ostalog, nemamo efikasne mere državne podrške upravo u tom segmentu preduzetnika. Pre svega, u oblasti prodaje proizvoda. Treba dati podršku našem srednjem i malom biznisu.

Poručujem Vladi da u okviru Državnog programa industrijsko-inovacionog razvoja razradi kompleks mera za podršku srednjeg biznisa sa visokim nivoom proizvodnje, uključujući poreske, finansijske i administrativne podsticaje.

Neophodno je ozbiljno započeti posao privlačenja direktnih stranih investicija, bez kojih će rezerve daljeg rasta ekonomije biti ograničene. To je jedan od prioritetnih zadataka izvršne vlasti.

U okviru Strateškog plana razvoja Kazahstana do 2025. godine predstavljeni su za svaku granu i region odgovarajući ciljni pokazatelji.

Njihovo realizovanje predstavlja direktnu odgovornost rukovodioca državnih organa, naročito predsednika okruga.

Kazahstan je na kursu razvoja digitalne ekonomije.

Ovde predstoji veliki posao. Naš zadatak je da ojačamo liderstvo u regionu po nivou razvijenosti informaciono-komunikacione infrastrukture.

Vladi predstoji da adaptira zakonodavstvo za nove tehnološke pojave: 5G, „pametne gradove“, big data, blokčejn, digitalne aktive, nove digitalne finansijske instrumente.

Kazahstan mora da postane brend kvaliteta otvorene nadležnosti za tehnološko partnerstvo, izgradnju i postavljanja data centara, razvoja prenosa podataka i učešća na globalnom tržištu digitalnih usluga.

Vlada treba da nastavi da pruža podršku delatnosti Međunarodnog finansijskog centra koji je, u suštini, dobio Ustavni status. Međunarodni finansijski centar „Astana“ mogao bi da postane platforma za razvoj najnovijih digitalnih tehnologija zajedno sa Nazarbajev Univerzitetom.

Peto. Razvijen agroindustrijski kompleks.

Poljoprivreda je naš osnovni resurs, ali on nije iskorišćen u potpunosti.

Imamo značajan potencijal za proizvodnju organskih i ekološki čistih proizvoda koji su traženi ne samo u zemlji, nego i u inostranstvu.

Moramo u etapama da povećamo površinu navodnjavane teritorije do 3 miliona hektara pre 2030. godine.

To će omogućiti da se obezbedi rast poljoprivredne proizvodnje 4,5 puta.

Ministarstvo trgovine i integracija i Ministarstvo poljoprivrede treba odlučno da podrže poljoprivrednike u plasiranju njihovih proizvoda na međunarodno tržište.

Vlada već ima odgovarajuće naređenje. To je prioritetni zadatak.

Dalje. Treba se udaljiti od sirovinsko orijentisanog izvoza poljoprivrednih proizvoda koji je dostigao 70%, dok prerađivačke kompanije rade kapacitetom od svega 40%.

Aktuelni zadatak je privlačenje stranih investitora u poljoprivredu. Već se vode pregovori, Vlada treba da ostvari konkretne rezultate.

Hoću posebno da se osvrnem na pitanje koje brine društvo, pitanje zemljišta.

Kao Šef države još jednom izjavljujem: naše zemljište se neće prodavati strancima. To nećemo dozvoliti.

Po tom pitanju treba prekinuti sve spekulacije. Pritom naš zadatak je da obezbedimo efikasno korišćenje zemljišta.

Pitanje neefikasnog korišćenja zemljišnih resursa postaje sve aktuelnije.

Situacija se pogoršava niskim nivoom direktnih poreza na zemlju.

Mnogi od onih koji su dobili od države zemlju na besplatno korišćenje, drže zemlju kao rezervu, ne radeći sa njom ništa. U zemlji se formirao ceo sloj takozvanih „posednika latifundija“. Oni se ponašaju kao „Kir-Janja“.

Vreme je da se pristupi oduzimanju neiskorišćenog poljoprivrednog zemljišta.

Zemlja je naše zajedničko bogatstvo i mora da pripada onima koji rade na njoj.

Vlada i Parlament treba da predlože odgovarajuće mehanizme.

Ovo je izuzetno važno zato što nije moguć kvalitetan razvoj domaćeg agroindustrijskog kompleksa bez rešenja ovog pitanja.

Danas se povećanje proizvodnje mesa oslanja ne toliko na problem matičnih grla, koliko na problem manjka zemlje kod poljoprivrednika za uzgajanje krmnog bilja. Obezbeđenost stočnom hranom iznosi manje od 60%.

Povećanje poljoprivredne proizvodnje nije moguće bez stvaranja odgovarajućih uslova za kvalitetan život na selu.

Nastavićemo realizaciju Jelbasijevog specijalnog projekta „Auыl – El Besіgі“(Selo – kolevka zemlje).

Pred nama je da rešimo krajnje složen problem održavanja malih naselja. Razrađeni su regionalni standardi koje sada treba primeniti u više od tri hiljade većih i manjih seoskih naselja.

Poručujem Vladi da usmeri na realizaciju projekta „Auыl – El Besіgі“ 90 milijardi tenge u naredne tri godine kao dodatak na 30 milijardi tenge koje su izdvojene ove godine.

Ta sredstva će biti utrošena kako na rešavanje infrastrukturnih pitanja kao što su saobraćaj, vodosnabdevanje, gasifikacija, tako i na rekonstrukciju i izgradnju škola, bolnica i sportskih terena.

Potrošnja ovih sredstava treba da bude pod strogom kontrolom svih državnih organa.

Šesto. Pravedno oporezivanje i razumno fiskalno regulisanje.

Bez obzira na rast BDP i dohotka stanovništva, imovinsko raslojavanje unutar kazahstanskog društva ostaje i štaviše, dalje jača.

To je zabrinjavajući faktor koji zahteva posebnu pažnju.

Smatram da je neophodno modernizovati poreski sistem sa fokusom na pravednije raspoređivanje nacionalnog dohotka.

Vlada mora da obrati pažnju i na rastući obim doprinosa.

S jedne strane, ta izdvajanja obezbeđuju stabilnost socijalnog i penzionog sistema.

Međutim, postoje rizici da će poslodavci izgubiti stimulans za otvaranje radnih mesta i povećanje plata. Poslovanje će odlaziti u sivu ekonomiju.

Zato poručujem Vladi da odloži uvođenje dodatnih penzionih izdvajanja u obimu od 5% do 2023. godine. Kasnije ćemo se vratiti na to pitanje.

Za to vreme, Vlada, predstavnici biznisa i eksperti dužni su da preračunaju varijante i dođu do usaglašavanja rešenja, uzimajući u obzir interese kako budućih penzionera, tako i poslodavaca.

Vlada mora da naloži zabranu svih plaćanja koja nisu predviđena Poreskim kodeksom. To su, u suštini, dodatni porezi.

Poseban problem je povećanje kvaliteta trenutnog poreskog sistema.

On treba da podstakne kompanije da investiraju u ljudski kapital, u povećanje produktivnosti rada, tehničko opremanje i izvoz.

Trebalo bi svuda uvesti bezgotovinska plaćanja i odstraniti ograničavajući faktor – visoku proviziju banaka. Za to je potrebno da se aktivno razvijaju nebankovski sistemi plaćanja sa odgovarajućim pravilima kontrole. Zbog očigledne jednostavnosti i atraktivnost ovog segmenta, on ne treba da postane kanal za pranje novca i povlačenje kapitala iz zemlje. Narodna banka bi trebalo da uspostavi efikasnu kontrolu u ovoj oblasti.

Sledeće pitanje. Za podršku izvoza nesirovinskih proizvoda treba da se razmotri pitanje primene jednostavnijih i bržih procedura povraćaja PDV-a.

Jedno od najproblematičnijih pitanja naše ekonomije je nedovoljan obim njenog kreditiranja. Za poslednjih pet godina ukupan obim kreditiranja pravnih lica, kao i malog i srednjeg biznisa smanjio se za više od 13%.

Banke drugog nivoa oslanjaju se na deficit dobrih primalaca kredita i dodeljuju preveliki rizik na vrednost kreditnih sredstava.

Naravno, problem kvalitetnih primalaca kredita postoji. Ali ne treba se baviti prebacivanjem odgovornosti i ići samo lakšim putem.

Očekujem skladan i efikasan rad Vlade i Narodne banke po ovom pitanju.

Drugi problem je zaduženost, posebno socijalno osetljivih slojeva stanovništva, koji povlači sa sobom neophodnost preduzimanja ekstremnih mera. Sa time ste već upoznati.

Taj problem je dobio društvenu i političku hitnost.

Zato poručujem Vladi i Narodnoj banci da u toku dva meseca pripreme za uvođenje mehanizme koji sigurno neće dozvoliti ponavljanje takve situacije.

Nedovoljna efikasnost monetarne politike ostaje jedna od kočnica ekonomskog razvoja zemlje.

Banke drugog nivoa treba da obezbede kreditiranja poslovanja po prihvatljivim uslovima i na duži rok. Narodna banka treba da završi nezavisnu procenu kvaliteta aktiva banaka drugog nivoa do kraja godine.

Sedmo. Pitanje efikasnog korišćenja Nacionalnog fonda.

Neophodno je smanjiti korišćenje sredstava Nacionalnog fonda za rešavanje tekućih problema.

To su sredstva budućih generacija.

Transferi Nacionalnog fonda treba da se izdvajaju samo za realizaciju programa i projekata usmerenih na povećanje konkurentnosti ekonomije.

Obim zagarantovanih transfera od 2022. godine postepeno treba da se smanji do 2 triliona tenge.

Neophodno je značajno povećati efikasnost investicione politike pri korišćenju sredstava iz fonda.

Poručujem Vladi da zajedno sa Narodnom bankom do kraja godine pripremi konkretne predloge za poboljšanje mehanizma upravljanja sredstvima Nacionalnog fonda.

Osmo. Povećanje nivoa plata.

Prihodi velikih rudarskih kompanija rastu, ali vidimo da se plate naših građana značajno ne povećavaju.

Što se tiče društvenog položaja stanovništva, Vlada mora da bude uporna u rešavanju ovog pitanja.

Naređujem Vladi da razmotri mogućnosti podsticaja poslodavaca da povećaju fond za plaćanje rada.

ІV. NOVA ETAPA DRUŠTVENE MODERNIZACIJE.

Budžet zemlje mora da bude orijentisan na dva osnovna cilja – razvoj ekonomije i rešavanje društvenih problema.

U društvenoj sferi posebnu pažnju treba obratiti na sledeće pravce.

Prvo. Povećanje kvaliteta obrazovanja.

U našoj zemlji do sada nije razrađen efikasan metod obračuna bilansa radnih resursa.

Praktično je domaći sistem pripreme specijalista odvojen od realnog tržišta rada.

Oko 21 000 maturanata srednjih škola svake godine ne može da se upiše u strukovne i visokoškolske ustanove.

Ta kategorija mladih ljudi se nalazi u redovima nezaposlenih i marginalnih grupa. Mnogi od njih padaju pod uticaj kriminalnih i ekstremističkih grupacija.

Moramo da pređemo na politiku profesionalne orijentacije na osnovu utvrđenih sposobnosti učenika.

Ta politika mora da se nalazi u osnovi nacionalnog standarda srednjeg obrazovanja.

Tražnja za specijalistima u tehničkoj sferi u našoj privredi je veoma visok, međutim mogućnosti domaćeg obrazovanja nisu dovoljne. Kompanije su primorane da pozivaju određene stručnjake iz inostranstva. Moramo hitno da ispravimo ovo stanje.

Raste jaz u kvalitetu srednjoškolskog obrazovanja između gradskih i seoskih škola.

Osnovni problem je manjak kadrova – kvalifikovanih pedagoga na selu.

Zato treba proširiti sferu dejstva programa „Sa diplomom u selo“ i nastaviti rad na novom nivou. Poručujem Vladi da sledeće godine finansiranje ovog projekta podigne na 20 milijardi tenge.

Neophodno je birati talentovanu seosku omladinu i spremati je za studiranje na domaćim i stranim univerzitetima.

Poručujem Vladi da razradi Kartu puta za podršku nadarene dece iz porodica sa malim primanjima i porodicama sa više dece.

Vlada i lokalna uprava, takođe, moraju da obezbede toj deci mogućnost da posećuju sekcije, centre i letnje kampove.

Posebno hoću da prokomentarišem kvalitet visokog obrazovanja.

Samo polovina visokoškolskih ustanova u zemlji obezbeđuje šezdesetoprocentni nivo zapošljavanja svojih diplomaca.

Zato je neophodno da se razmotri pitanje smanjenja broja takvih obrazovnih ustanova.

Nije tajna da postoje univerziteti koji se umesto kvalitetnog obrazovanja bave prodajom diploma.

Prvo ih moramo eliminisati, a odmah zatim moramo da usmerimo naše napore na povećanje kvaliteta obrazovanja.

Još jedan problem vezan je za obrazovanje – to je neravnomerno finansiranje i neefikasnost postojećeg sistema upravljanja u regionima.

Neophodno je prebaciti upravljačke funkcije obrazovnim ustanovama i funkcije budžetske administracije sa nivoa regiona na nivo oblasti.

Neophodno je uneti poseban red finansiranja za svaki nivo obrazovanja.

Još jedno aktuelno pitanje je problem kvaliteta udžbenika.

Obezbeđivanje kvalitetnih udžbenika za učenike je direktna obaveza resornog ministarstva.

Te mere neće dati efekat ako ne poboljšamo društveni položaj učitelja i predavača.

Zato sam na Avgustovskoj konferenciji zatražio da se u toku sledeće četiri godine poveća plata učiteljima dva puta. To znači da će se od sledeće godine plata pedagoga povećati za 25%.

Posebnu pažnju zahteva situacija u nauci. Bez nje ne možemo da obezbedimo napredak nacije. Druga stvar je koliko je kvalitetna i efikasna naša nauka?

Vlada treba da razmotri dati program iz ugla povećanja nivoa naučnih istraživanja i njihove primene u praksi.

Drugo. Podrška instituciji porodice i detinjstva, stvaranje inkluzivnog društva.

Pitanje zaštite prava deteta i borba sa nasiljem u porodici moraju da budu naši prioriteti.

Treba usredsređeno da se bavimo problemom visoke suicidnosti među adolescentima.

Predstoji nam da stvorimo celovit program za zaštitu dece koja su bila žrtve nasilja, kao i za njihove porodice.

Posebna pažnja treba da se posveti porodicama koje se brinu o deci sa ograničenim sposobnostima. Samo po zvaničnoj statistici na evidenciji osoba sa invaliditetom ima više od 80 hiljada dece.

Vlada treba da razradi mere za poboljšanje medicinskog i socijalnog praćenja dece sa dijagnozom celebralne paralize.

Neophodno je proširiti mrežu malih i srednjih centara za rehabilitaciju dece u „pešačkoj blizini“.

U obavezi smo da stvorimo jednake uslove za ljude sa posebnim potrebama.

Govorio sam o tome u okviru svoje predizborne platforme. Sada poručujem Vladi da izdvoji za ove ciljeve najmanje 58 milijardi tenge u toku tri godine.

Posebnu pažnju treba obratiti na pitanja jačanja zdravlja nacije. Važno je razvijati masovni sport među svim uzrasnim grupama stanovništva.

Treba obezbediti maksimalnu pristupačnost sportske infrastrukture namenjene deci.

Razvoj masovne fizičke kulture treba da bude kao piramida, na čijem vrhu će se nalaziti šampioni, a u njenoj osnovi dobićemo zdravu, aktivnu omladinu i u krajnjem ishodu, snažnu naciju.

Neophodna je zakonska obezbeđenost tog kursa, kao i usvajanje Kompleksnog plana za razvoj masovnog sporta.

Naredna, 2020. godina, proglašena je za „Godinu volontera“. Aktuelni zadatak je da se poveća učešće građana, posebno omladine, studenata i učenika u volonterskim aktivnostima, da im se usade navike aktivnog životnog položaja. To je važan sastavni deo našeg posla na jačanju građanskog društva.

Treće. Obezbeđivanje kvaliteta i dostupnosti medicinskih usluga.

Ovde dolaze do izražaja regionalni disbalansi u pokazateljima zdravlja stanovništva, posebno u slučaju smrtnosti majki i novorođenčadi.

Da, taj pokazatelj se smanjuje, ali je još uvek visok i značajno premašuje nivo razvijenih zemalja.

Vlada treba da sastavi spisak prioriteta za svaki region za konkretne nozologije u medicini i na osnovu toga uvede budžetsko finansiranje.

Od 1. januara 2020. godine u Kazahstanu se pokreće sistem obaveznog socijalnog medicinskog osiguranja.

Hoću svako da zna: država će sačuvati zagarantovan obim besplatne medicinske pomoći. Za njegovo finansiranja biće usmereno više od 2,8 triliona tenge u toku sledeće tri godine.

Sa jedne strane, implementacija obaveznog socijalno medicinskog osiguranja osmišljena je da poboljša kvalitet i dostupnost medicinskih usluga.

U okviru trogodišnjeg budžeta biće usmerena dodatna sredstva u iznosu više od 2,3 triliona tenge na razvoj sistema zdravstvene zaštite.

Vlada treba izuzetno odgovorno da pristupi pitanju realizacije socijalnog medicinskog osiguranja kako bi se izbeglo njegovo dalje diskreditovanje.

Nemamo pravo na grešku.

Četvrto. Podrška radnicima u kulturi.

Ne posvećujemo dovoljno pažnje građanima koji rade u oblasti kulture.

To se tiče, pre svega, zaposlenih u bibliotekama, muzejima, pozorištima i umetnicima.

Njihova plata se poslednjih godina praktično nije povećavala.

Kao posledica toga, zaposleni u kulturi, pre svega mladi stručnjaci, nemaju mogućnost da učestvuju u povlašćenim stambenim programima.

Takva situacija dovodi do smanjenja prestiža ove profesije, a deficit odgovarajućih kadrova postao je već očigledan.

Vlada mora od sledeće godine da poveća platu zaposlenima u kulturi.

Pored toga, socijalne povlastice, koje su na snazi u svim sferama obrazovanja i zdravstva, moraju biti omogućeni i zaposlenima u kulturi.

Peto. Dalji razvoj sistema socijalne podrške.

Država preduzima sve mere kako bi pomogla građanima kojima je to potrebno.

Ali niz donetih odluka nije bio detaljno proveren.

Kao rezultat toga, dobili smo ozbiljan rast paternalističkih osećanja. Za pet godina broj primalaca socijalne pomoći u Kazahstanu porastao je sa 77 hiljada ljudi na više od 1,4 miliona.

Obim sredstava koja se izdvajaju iz budžeta za socijalnu pomoć od 2017. godine povećao se 17 puta i više.

Drugim rečima, sve više ljudi preferira da ne radi ili, što je još gore, da prikriva svoje prihode zbog dobijanja socijalne pomoći. Činjenice da socijalnu pomoć dobijaju dobrostojeće porodice obelodanjene su u medije.

Još jednom ću istaći. Naša država je prema Ustavu socijalna i zato je dužna da ispunjava svoje obaveze pred građanima.

Vlada je obavezna da u svom radu polazi od tog principa, a rezerve je dužna da nalazi na račun ukidanja svih neefikasnih troškova i povećanja prihoda.

Takve rezerve bezuslovno postoje. Ministarstvo finansija radi na povećanju prihoda. Ali potrebni su dodatni napori. Na primer, u pogledu carina.

Jelbasi je na zasedanju glavnog odbora stranke „Nur Otan“ skrenuo pažnju na uređivanje procesa javnih nabavki. Ministarstvo finansija pristupilo je optimizaciji nabavki, ali su neophodne zakonodavne mere.

Javne nabavke kriju ogromne rezerve (po nekim procenama do 400 milijardi tenge godišnje) koje bi mogle da služe za rešenje aktuelnih socijalnih pitanja.

Obim javnih nabavki 2018. godine iznosio je 4,4 triliona tenge od kojih je 3,3 triliona tenge ili 75% proisteklo na nekonkurentni način iz jednog izvora.

Vreme je da se zatvore „hranilice“ za činovnike i razne vrste „parazita“.

Vraćajući se ciljanoj socijalnoj pomoći, Vlada treba da prilagodi mehanizam njene raspodele, tako da ona postane transparentna, pravedna i motivisala na rad, a ne na isprazan način života. Pomoć uglavnom treba da dobiju oni koji se trude.

Istovremeno treba se brinuti o deci iz porodica sa malim primanjima. Za njih je neophodno uvesti zagarantovani socijalni paket – redovnu pomoć za decu uzrasta od 3 do 7 godina, besplatne tople obroke za sve učenike, obezbediti im školski pribor i uniformu, plaćenu medicinsku, kao i stomatološku pomoć, nadoknadu troškova za putovanje javnim prevozom.

Sve ove mere treba da stupe na snagu od 1. januara 2020. godine.

Vlada zajedno sa Nacionalnom palatom preduzetnika „Atameken“ treba hitno, u roku od mesec dana, da razradi specijalni program za uključivanje majki sa više dece u mikro i mali biznis, kao i u rad od kuće.

Šesto. Posebno hoću da skrenem pažnju na razvoj domaćeg penzionog sistema u kojem su se skupili ozbiljni problemi.

Trenutno problem nedostatka penzione štednje se ne oseća toliko. Međutim, već kroz 10 godina situacija može da se promeni. Broj građana koji rade i stvaraju penziona sredstva će se značajno smanjiti, a u isto vreme će porasti broj penzionera.

Pri tome nivo prikupljenih sredstava i investicionih prihoda, koji se dobijaju od penzionih aktiva, ostaće nizak.

Zato Vlada zajedno sa Narodnom bankom treba da sprovede ozbiljan rad na povećanju efikasnosti penzionog sistema.

Sada čovek koji radi može da koristi penziona sredstva samo posle odlaska u penziju. Ali jasna je i želja ljudi da koriste ta sredstva još i pre odlaska u penziju.

Poručujem Vladi da do kraja godine razradi pitanje ciljanog korišćenja dela svojih penzionih sredstava za građane koji rade, na primer, za kupovinu stambenog prostora ili za dobijanje obrazovanja.

U cilju optimizacije troškova i poboljšanja kvaliteta investicionog upravljanja aktivama, poručujem Vladi da prouči pitanje konsolidacije van budžetskih sistema socijalne sigurnosti putem stvaranja jedinstvenog socijalnog fonda i uvođenja jedne socijalne uplate.

  1. JAKI REGIONI – JAKA ZEMLJA.

U ovoj oblasti treba se usredsrediti na sledeće zadatke.

Prvo. Povećanje efikasnosti rada lokalnih organa vlasti.

Ljudi stalno treba da imaju pristup lokalnim vlastima. To je aksiom, ali nije realnost.

Smatram da je moguće kao pilot projekat uvesti sistem ocenjivanja efikasnosti rada lokalnih vlasti od strane stanovništva.

Na primer, ako u rezultatu ankete ili onlajn glasanja više od 30% stanovnika smatra da gradonačelnik ili upravnik sela nije efikasan, to je signal da Administracija Predsednika osnuje specijalnu komisiju u cilju ispitivanja problema koji su se pojavili, uz uvođenje preporučenih izmena.

Drugo. Reforma sistema međubudžetskih odnosa.

Očigledno je da trenutni sistem međubudžetskih odnosa ne stimuliše lokalne vlasti na svim nivoima da stvore sopstvenu bazu razvoja – malog i srednjeg biznisa. Regioni su slabo motivisani da pronađu dodatne izvore prihoda.

Od sledeće godine regionima na raspolaganje će biti dodeljeni dodatni poreski prihodi od malog i srednjeg biznisa.

Ali to nije dovoljno. Postoji potreba da se preispita organizacija budžetskog procesa na svim nivoima. Veliku ulogu u ovom radu treba da ima stvarno uključivanje stanovništva u formiranje lokalnih budžeta.

Oblasni, gradski i seoski nivoi vlasti moraju da postanu ekonomski samostalniji u rešavanju zadataka od lokalnog značaja. Njihova prava, obaveze i odgovornosti treba jasno regulisati zakonskim aktima.

Treće. Kontrolisana urbanizacija i jedinstvena stambena politika.

Ranije usvojeni zakoni „O statusu prestonice“ i „O posebnom statusu grada Almate“ odigrali su svoju pozitivnu ulogu, ali danas im je potrebno usavršavanje.

Neophodno je proširiti koncept lokalnih vlasti tri najveća grada, uključujući i oblasti urbanističke politike, saobraćajne infrastrukture i formiranja arhitektonske slike.

Veliki broj stanovnika gradova od republičkog značaja, više nije predmet ponosa, nego razlog za zabrinutost u pogledu potpunog obezbeđivanja socijalno-ekonomskih potreba stanovništva.

Primećuje se prenaseljenost u najvećim gradovima i istovremeno nedostatak ljudskih i radnih kapaciteta u gradovima kao što su, na primer, Pavlodar i Petropavlovsk, gde se stvaraju odgovarajući uslovi za prijem novih stanovnika.

Vlada treba da preduzme efikasne mere za upravljanje migracionim procesima.

U svom predizbornom programu sam istakao neophodnost razrade jedinstvene stambene politike.

Osnovni princip je povećanje pristupačnosti stambenog prostora, posebno za socijalno osetljive slojeve stanovništva.

Vlada treba da razradi jedinstveni model stambenog razvoja u zemlji, odstupajući od prakse usvajanja različitih neusaglašenih programa.

Na primer, u okviru programa „7-20-25“, koji je trebalo prvobitno da bude socijalni, prosečan nivo porodičnih prihoda primaoca kredita trebalo je da iznosi oko 320 hiljada tenge mesečno. Ljudi sa malim nivoom prihoda nisu mogli da priušte da učestvuju u njemu.

Zato je ove godine na inicijativu Jelbasija pokrenut novi program „Baқыttы Otbasы“ (Srećna porodica) sa preferencijalnom stopom od 2% i prvobitnim ulaganjem od 10%. To su veoma povoljni uslovi.

Do kraja godine najmanje 6 hiljada porodica će dobiti stambeni prostor u okviru ovog programa. Pre svega, porodice sa više dece i porodice koje vaspitavaju decu sa invaliditetom. Od 2020. godine 10 hiljada takvih porodica će godišnje biti obezbeđeno stambenim prostorom.

Vlada treba da definiše jasne kriterijume za učešće u programu i obezbedi njegovo strogo izvršavanje. Podršku treba pružiti isključivo onima kojima je ona zaista neophodna.

Moja poruka Vladi je da u toku tri  godine reši pitanje obezbeđivanja stambenog prostora za porodice sa malim primanjima i više dece, koje čekaju u redu. Imamo ih oko 30 hiljada.

Građanima koji nemaju prihode za kupovinu sopstvenog stambenog prostora treba dati mogućnost da žive pod uslovima smeštaja u ustanovama socijalne zaštite.

Za te ciljeve do 2022. godine država će izdvojiti više od 240 milijardi tenge.

Treba razraditi nove mere uključivanja privatnog biznisa u taj posao i uključiti mehanizme javno-privatnog partnerstva.

Ljudi su nezadovoljni nejasnim procesom formiranja i određivanja prioriteta kada lokalne vlasti dodeljuju društvene stanove.

Vlada do kraja godine treba da formira jedinstveni nacionalni sistem računanja liste čekanja za iznajmljivanje stambenog prostora, kao i dobijanje preferencijalnih stambenih kredita prema programu „Baқыttы Otbasы“.

Bez obzira na smanjenje istrošenosti komunalnih mreža sa 65% na 57%, ovaj pokazatelj ostaje visok.

Pored toga, od 78 hiljada stambenih zgrada 18 hiljada mora da se renovira.

Neophodno je izdvojiti za regione najmanje 30 milijardi tenge za dve godine u obliku budžetskih kredita za modernizaciju i renoviranje stambenog prostora.

Naređujem Vladi obezbedi ovaj mehanizam i strogo kontroliše efikasnost upravljanja ovim sredstvima.

Budžeti za razvoj regiona do 2022. godine će premašiti 800 milijardi tenge.

Poručujem predsednicima okruga da zajedno sa lokalnim upravama usmere polovinu ovih sredstava na sufinansiranje modernizacije komunalnih usluga i rešavanje aktuelnih socijalnih problema stanovnika u regionima.

Četvrto. Razvoj infrastrukture.

Očigledno je da stanovnici različitih regiona u zemlji imaju različit nivo pristupa čistoj vodi za piće, prirodnom gasu i saobraćajnoj infrastrukturi.

Neophodno je pojačati posao na eliminisanju te nejednakosti.

Prema Jelbasijevoj naredbi završava se izgradnja prvog dela magistralne mreže gasovoda „Sarыarka“.

Od sledeće godine počeće se sa radom na izgradnji distributivne mreže u gradu Nur-Sultan i Karagandinskoj, a dalje i u Akmolinskoj i Severokazahstanskoj oblasti.

Za ove svrhe država izdvaja 56 milijardi tenge. Kao rezultat toga, više od 2,7 miliona ljudi dobiće pristup prirodnom gasu.

U toku naredne tri godine biće izdvojeno oko 250 milijardi tenge za obezbeđivanje čiste vode za piće i kanalizacije za naše građane.

U vidokrugu izvršne vlasti mora da se nalazi potpuna i kvalitetna realizacija programa „Nұrlы žol“ (Svetao put).

To je strateški projekat zahvaljujući kojem će efikasna modernizacija uticati na celokupnu saobraćajnu infrastrukturu.

U te svrhe država će uložiti do 2022. godine više od 1,2 triliona tenge investicija.

Vlada je i ranije izdvajala ogromna sredstva, ali su ona u poražavajućoj količini otišla u vetar, tačnije rečeno u džepove činovnika, međutim čiste vode, puteva i druge infrastrukture još uvek nema dovoljno.

Ovoga puta Vlada i Parlament, zajedno sa Knjigovodstvenim komitetom moraju da obezbede apsolutnu efikasnost u korišćenju budžetskih sredstava.

Vlada treba da pojača rad na poboljšanju ekologije, širenju korišćenja obnovljivih izvora energije i negovanju ideje poštovanja prirode. S tim u vezi, kampanja „Bіrge – taza Қazaқstan!“ (Zajedno za čist Kazahstan!) zaslužuje svako odobravanje i treba da se nastavi.

Parlament treba da razmotri i usvoji novu verziju Ekološkog kodeksa.

Generalno, Vlada bi u narednom periodu trebalo da poveća efikasnost svog delovanja. Kazahstanci očekuju konkretne rezultate.

Dragi sunarodnici!

Ušli smo u novu etapu reformisanja zemlje. Moramo kvalitetno da ispunimo postavljene zadatke.

Svaki stanovnik naše zemlje mora da oseti pozitivne promene.

Zahtevam od državnih organa operativan rad i postizanje konkretnih pokazatelja.

Neprihvatljivo je sprovoditi reforme radi reformi.

Svaki ministar i predsednik okruga mora da ima spisak osnovnih pokazatelja efektivnosti rada.

I na osnovu njih će se određivati nivo konkretnih ciljeva koje su postigli.

Članovi Vlade, šefovi državnih organa i regiona, državnih kompanija i ustanova snose ličnu odgovornost za efikasno sprovođenje reformi.

S tim ciljem, nedavno sam potpisao odgovarajući Uredbu. Prema ovoj Uredbi, situacija u zemlji, uključujući i položaj stanovništva u regionima, biće konkretno ocenjena na osnovu anketa.

Vladine strukture odgovorne za socijalnu i ekonomsku politiku trebalo bi da vode konkretne preliminarne radove koji uzimaju u obzir potrebe društva. Za to je neophodno značajno ojačati sistem kontrole, analize i predviđanja.

Zato, na osnovu zahteva poslanika, nalažem formiranje Instituta za analizu i ekspertizu zakonodavstva pri Parlamentu.

Ova struktura treba da pomogne u poboljšanju kvaliteta naših zakona.

Dragi Kazahstanci!

Mi smo vrlo svesni svih problema koji brinu narod.

Za poboljšanje situacije sprema se akcioni plan.

Na nama je posebna odgovornost.

Polažem nade na svakog građanina koji navija za sudbinu zemlje.

Kazahstan je naš zajednički dom!

Pozivam svakoga od nas da dâ svoj lični doprinos prosperitetu naše Otadžbine!

Konstruktivni društveni dijalog je osnova sloge i stabilnosti.

Kao što znate u šestoj reči pouka Knjige slova, veliki Abaj je napisao: „Jedinstvo mora da bude u umovima“.

Naš večiti princip ostaje i Jelbasijeva krilatica: „Jedinstvo naroda je naše najdragocenije bogatstvo“.

Sloga i jedinstvo, mudrost i međusobno razumevanje doprinose našem kretanju napred.

Naš cilj je jasan, put naš je otvoren.

Siguran sam da ćemo zajedno postići  nove podvige!

Želim vam svima blagostanje i uspeh!

POŠALJITE ODGOVOR

Molimo Vas unesite Vaš komentar!
Molimo Vas ovde upišite svoje ime