BLOG

МИЛАНКА КАРИЋ: Живели смо као у филмовима о Џејмсу Бонду!

13 феб 2018, Posted by Snaga Srbije in Vesti

Миланка Карић, народна посланица и супруга Богољуба Карића, ексклузивно се за „Ало!” присетила првих корака на политичкој сцени и открила какве је последице на њу оставио дугогодишњи прогон супруга Богољуба.

Она је говорила о моди, породици, кувању и открила да јој је највећа жеља да ове године ожени сина Небојшу.

Када сте ушли у политику и шта је био основни мотив?

– У политику сам ушла 2004, када је мој супруг био председнички кандидат. Тада сам стекла основна искуства, а активно сам се у политички живот укључила 2007. године, после његовог прогона. Када је напустио земљу, преузела сам вођење нашег покрета као потпредседница. Нисам се покајала, напротив!

Колико вам је тада било тешко, били сте у комфорној позицији док је ваш супруг био ту, а онда сте у једном тренутку остали на неки начин сами на ветрометини?

– У том тренутку сам била сама у земљи и борила се против једне групе људи из тадашње власти, који су мислили да је држава њихово власништво. То је било време када се није поштовао ни Устав, ни закони, ни елементарна људска права. Био је то најтежи период у мом животу. Наша породица се у тим моментима држала заједно, трудили смо се да сачувамо децу, физичко и ментално здравље. Тада су нам одузели и противзаконито увели у стечај све компаније. Штета која нам је нанета износи више од три и по милијарде евра.

Да ли имате слободног времена?

– Сада више времена посвећујем себи. Годинама сам била под сталним стресом, у страху, живели смо као у Бондовим филмовима, дописивали се у шифрама, непрестано сам путовала, тајно смо се виђали. Када се све то завршило и када су се Сретен и Богољуб коначно вратили у Србију, одахнула сам. Трудим се да сваки слободан тренутак проведем са унуцима и уживам у њиховом одрастању, смеху, игри.

Породично смо шампиони у кувању

Какви сте домаћица?

– Ми смо у породици сви заиста шампиони у кувању, и свекрва, и јетрве, и заова Оливера. Највише сам научила од мајке Данице и моје маме Босе. Волим да будем у кући, да је сређујем, да кувам деци и унуцима, да организујем породичне ручкове. Никада нисам превазишла своју маму, син Небојша ми често каже: „Реци баби да спреми оне њене ћуфте кад дођемо”.

У чему је тајна успешног брака?

– Најбитније је да се две душе нађу, ми смо имали ту срећу. Када смо се упознали, имала сам 15, он 18 година. Као прави избор за Богољуба, препоручио ме је и његов најбољи друг Нагип. Упознали смо се на концерту ансамбла „Браћа Карић“, 1972. године, у Дому ЈНА у Пећи. Богољуб је био менаџер групе и повремено свирао бас. На концерт смо моја другарица Лидија и ја стигле у последњем моменту, када су све карте већ биле распродате. Она је познавала Богољуба и замолила га је да нам некако нађе две карте. Одмеравајући ме, рекао је: „За тебе и твоју лепу другарицу имам две гратис карте“. Пресудни моменат десио се када сам свој мали транзистор однела код њега на поправку и питала да ли зна да га поправи? Одговорио је: „Знам, наравно, али фале неки делови“. Онда су се ти делови набављали наредних шест месеци.

Да ли вас Богољуб некад изнервира?

– Он је врло темпераментан човек, гласно прича, има моћан глас. Често му кажем: „Молим те, тише мало, немој да вичеш”, на шта ми он одговори: „Не вичем, него гласно говорим и не могу, а и нећу да се мењам у 63. години.”

У 2017. сте остали без важног члана породице, Сретена, како сте ви то доживели?

– То је била најтежа цена нашег страдања. Отац Јанићије је преминуо од жалости. Када год бих га видела, плакао је и говорио: „Умрећу, децу видети нећу”. Сретен је као човек био једна велика фондација, помагао је свима који су му се обратили за помоћ. Разболела га је неправда и то га је коштало живота. Његов одлазак је највећи губитак за нашу породицу и све наше пријатеље.

Јесте ли строга ташта?

– Нисам, најбоља сам на свету! Наша три зета обожавају и мене и Богољуба. То су предивни млади људи, тако да наш син Небојша сада има још три брата, а ми још три сина.

Уз супруга сте имали прилику да упознате и највеће светске лидере, који сусрет памтите?

– Када смо се упознали са Хилари Клинтон, то је снажна и јака жена. Мене одушевљавају председници наших братских словенских земаља, пре свих Лукашенко, Назарбајев и, наравно, Путин.

Колико водите рачуна о свом изгледу?

– Заиста се трудим, јер верујем да колико нам је важна унутрашња лепота, од које све полази, толико је важно и да бринемо о свом телу. Ја бих, као и све жене, желела који килограм мање, али сам у суштини задовољна и испуњена жена у сваком смислу, тако да неким већим незадовољствима нема места у мом животу.

Када је реч о одабиру гардеробе, колико вам времена треба да се одлучите и да ли гардероба мора да буде маркирана?

– Носим квалитетну гардеробу, не мора да буде маркирано. Моје три ћерке ми помажу у куповини. Волим мирне боје, сведене кројеве и елегантне костиме.

Коју песму певате супругу?

– Мој Богољуб и ја углавном певамо заједно и најчешће је то „Лове Сомебодy” од „Бее Геес“. Мојој души су најближе старе косовске изворне песме „Гора јечи”, „Касаба” и она вечна „Зајди, зајди”.

Ћерке сте удали, остало вам је да ожените сина. Небојша је, самим тим што носи презиме Карић, вероватно био на мети многих удавача, шта му мама саветује?

– Недавно нас је обрадовао и обавестио да је у озбиљној вези са једном лепом девојком из Белорусије. Надамо се да ће се ове године оженити, то је највећа Богољубова и моја жеља.

Ко вам најчешће измами осмех?

– Моји унуци, деца, Богољуб, пријатељи! Богољуб често уме да ме насмеје до суза.

Тешко ми је да видим Пећ без Срба

Недостаје ли вам Пећ?

– Недостаје ми град, заједнички живот, када смо сви живели у пријатељству и миру. Тамо још живе наши добри пријатељи и Срби и Албанци, али тешко ми је кад видим колико нас је мало тамо остало. Моја породица и ја одемо у Пећ бар једном годишње, пре свега у Пећку Патријаршију, да посетимо нашу светињу и обиђемо вечну кућу нашег оца Јанићија. До сада нисмо имали никаквих непријатности.

АУТОР: Д.Рамадани – Ј.Ђондовић