Миланка Карић, супруга Богољуба Карића, у интервјуу за најновији број „Недељника“ говори о политичким и привредним плановима, али открива и неке тајне породице Карић.
„Мој Богољуб никада није зажалио што се активно укључио у политички живот Србије, а ни ја као његова супруга, што сам га у том подухвату подржала. Као изразито успешан привредник, бизнисмен, стваралац и визионар, одлучио је да се директно укључи у политику. Био је то једини начин да све своје знање, искуство и огроман рад стави у службу економског опоравка Србије, да разбије монопол оних који су у држави видели свој, а не народни интерес. Богољуб је имао све. Од њега је држава само могла да узме, а не и да му да. Баш то нам је и учинила. Узела нам је све – остали су само Фондација и Универзитет…“, испричала је Ненаду Чалуковићу, новинару „Недељника“, Миланка Карић, супруга Богољуба Карића.
Са Миланком Карић смо разговарали док је њен супруг Богољуб добијао признање „Лидер нове Русије“ од Руске Федерације за бројне грађевинске подухвате на простору бившег Совјетског Савеза.
Који политички савет вам је дао ваш супруг Богољуб за ову изборну кампању? Да ли је одлука о наставку коалиције са СНС-ом и Александром Вучићем донета једногласно пре свега у вашем политичком покрету, али и у вашој породици?
„И онда када сам одлучила да уђем у политику, после Богољубовог одласка из земље, подржао ме је речима: „Ти си права српска мајка, остварена жена, племенита, храбра, правдољубива, борбена, искрена и немаш чега да се плашиш! Борићеш се за правду, истину, за част своје породице, за хиљаде чланова Покрета „Снага Србије“, индустријалаца и предузетника, које је тадашња власт рекетирала и прогањала исто као и нас!“ То ме је оснажило и дало ми енергију да издржим током свих ових година, не слутећи колико ће бити тешко. Учествовала сам у свим кампањама ових десет година и обишла целу Србију, осетила муку и проблеме обичног грађанина, радника, сељака… И данас је Богољуб мој једини и најбољи политички саветник. И не само мој! У коалицији са СНС-ом наступамо на изборима већ трећи пут узастопно. Остварили смо одличну сарадњу у свим сегментима политичког и економског програма, тако да у одлучивању о наступу на овим парламентарним изборима није било никакве дилеме.“
Ретко дајете интервјуе, још ређе причате о породици. Сећате ли се како је то изгледало када сте са 18 година ушли у породицу Карић? Које ваше импресије доминирају до данас?
Упознала сам Богољуба када ми је било 15, а њему 18 година. Могу рећи да нас је судбина спојила, а можда и пећки Корзо, где смо предвече излазили, а он имао радионицу за поправку писаћих машина. Можда баш због Корзоа, јер је поправку писаћих машина обављао и у Општини и у Народној банци, где је радио мој тата Милан и у Великој апотеци, где је радила моја мама Боса… Када сам први пут дошла код Богољуба, у његовој кући је владала неуобичајена атмосфера, чак и за патријархалну средину, каква је тада била Пећ. Сва браћа су живела заједно, са родитељима, супругама и децом. Љубав, слога, поверење, узајамно помагање и разумевање биле су основне одлике породичне заједнице. Поштовање родитеља, мајке Данице и оца Јанићија, било је доминантно осећање свих укућана, синова, снајки, ћерки, зета, унучића… сви су оца и мајку љубили у руку. То је у традицији Срба. Некад је то било обавезно традиционално поштовање родитеља и старијих, али се с временом потпуно изгубило. У породици Карић се та традиција сачувала до данас. Култ родитеља је нешто што ме је већ тада импресионирало! Уосталом, и данас компанија носи име мајке Данице. Много је тога што бих могла да вам испричам о посебностима наше породице, али за то би била потребна цела књига.“
Да ли сте некад зажалили што сте се укључили у политику? Шта сте ви тада саветовали Богољубу? Неки сматрају да сте се управо због тога нашли на удару људи који су тада били симболи власти? Да ли је она Богољубова салата била превише „кисела“ за ваше политичке опоненте?
„Мој Богољуб никада није зажалио што се активно укључио у политички живот Србије, а ни ја као његова супруга, што сам га у том подухвату подржала. Као изразито успешан привредник, бизнисмен, стваралац и визионар, одлучио је да се директно укључи у политику. Био је то једини начин да све своје знање, искуство и огроман рад стави у службу економског опоравка Србије, да разбије монопол оних који су у држави видели свој, а не народни интерес. Богољуб је имао све. Од њега је држава само могла да узме, а не и да му да. Баш то нам је и учинила. Узела нам је све – остали су само Фондација и Универзитет… Грађани су то препознали. Богољуб је на председничким изборима добио петину гласова. Управо тај успех био је разлог што смо се нашли на удару појединаца у врху тадашње власти и монтираног судског процеса. Нису се на томе зауставили већ се нису смирили док нису остварили циљ – политички прогон, не само Богољуба већ и целе породице, а цео менаџмент БК Групе и већину чланова Покрета „Снага Србије“ затварали су, прогањали, отпуштали… Било је то ужасно време! Једно је сигурно, да га нису протерали, Србија данас не само да не би увозила „салату“, него би била економски најјача земља у региону.“
Још се памти ваш гест када сте у републичком парламенту изненадили европске парламентарце од којих сте тражили да престане прогон представника приватног капитала у Србији. Какав је данас однос државе према власницима крупног капитала? А какав према породици Карић?
„Нити сам их изненадила, нити је то неуобичајено. Најмање сам мислила на „одбрану“ мог супруга, јер се претходна власт немилосрдно обрачунавала са сваким ко их је само у назнакама угрожавао. Једноставно сам поставила питање једнакости свих пред законом и указала да се ондашња власт обрачунавала са онима који су им сметали својим идејама или их политички угрожавали својом популарношћу у народу. Дакле, све што сам рекла односило се на прошлост, а не на садашњост. Ова данашња власт је изједначила све, и власнике крупног и средњег капитала. Данас сви морају да плаћају порезе и доприносе.“
Јавно сте активни од деведесетих, познајете готово све политичке лидере у Србији. Да ли сте међу реткима који су најбоље живели за време Милошевића? И ко је за вас био Милошевић, а ко Коштуница? Ко су Тадић или Дачић, а ко Николић или Шешељ?
Заборавили сте Тита. Тито нам је отворио пут. Те вечери, давних седамдесетих година, када је окружен углавном косовским руководиоцима вечерао у пећком хотелу, а браћа Карић били позвани да свирају јер су већ били познати оркестар „Плаве звезде““, Махмут Бакали их је представио речима: „Браћа Карић су не само добри музичари већ и веома успешни мали привредници који имају своју приватну фабрику.“ Броз је на то рекао: „Па бога ти, они раде користан посао, подижу сиромашан Космет и запошљавају људе!“ Од тог тренутка нама је био отворен пут да радимо и стварамо, а да нас у томе локална власт не омета. Тако је Јосип Броз Тито, том реченицом и нехотице Богољубу отворио пут ка капитализму у ондашњој комунистичкој СФРЈ. Било је то време када је приватна својина била јерес и када ниједан приватник није смео да запосли више од пет радника. Богољуб је осмислио формулу – сваки Карић по пет радника, сваки члан шире породице – такође по пет радника… Тако удружени, формирали смо прву Уговорну организацију удруженог рада у оној Југославији која је била комбинација приватног и друштвеног капитала. Убрзо смо се осмелили да изађемо и ван граница Југославије, посебно у СССР, где смо такође посејали семе приватног бизниса.“
Осим оног изненађујућег Богољубовог резултата, сви помало заборављају да сте ви били четврти на председничким изборима. Највероватније ћете поново бити посланик. Колико вам тај политички живот отежава вођење ваше хуманитарне фондације?
„Богољубов успех на председничким изборима изненадио је руководства ондашњих партија, а не народ, јер је он и дао свој глас. Одјек тога је и моје четврто место на следећим председничким изборима. Све је то доказ да народ у Србији верује успешним људима. Поносни смо на све што смо у тим кампањама постигли. Што се тиче ових парламентарних избора, верујем у победу Александра Вучића и СНС-а на чијој сам листи. Иначе, Фондацију сада води наша најмлађа ћерка Даница и то чини са великом љубављу и преданошћу. Ја јој у томе здушно помажем.“
Као мајка четворо деце и бака четворо унучади, шта очекујете од ових избора?
„Очекујем да ће коалиција окупљена око СНС-а добити поверење народа и да ће нова Вучићева влада урадити оно што није урађено за последњих четврт века. А то значи – наставити са реформама, убрзаним развојем економије, стварањем нових радних места за младе и образоване људе. Верујем да ће Србија у наредном периоду постати стабилна и уређена држава у којој ће људи живети од свога рада.“
А када очекујете да се Богољуб врати у Србију? И да ли, осим покретања нове телевизије на јесен, има још неке озбиљније пословне планове у Србији?
„Нажалост, то питање није за мене већ за тужилаштво. Ушли смо у једанаесту годину политичког прогона, а предмет је још увек у истрази. Сигурна сам да ћемо се изборити да истина и правда напокон победе. Имамо велике планове за Србију, посебно у грађевинарству, да поновимо оно што управо радимо у земљама бившег Совјетског Савеза. Верујем да ћемо у томе успети. За ових 10 година, у Србији смо једино сачували Фондацију и Универзитет. Све остале компаније су отете и годинама се уништавају. БК универзитет је био први приватни универзитет на Балкану, а последњи смо добили акредитацију! На њему је дипломирало преко двадесет хиљада студената. Више хиљада студената је стипендирала наша фондација! Данас су они на најбољим позицијама у домаћим и страним компанијама, државним институцијама у Србији и иностранству. Сви који су затражили посао, лако су га добили и у Србији и у свету. Рецимо, у најосетљивијем делу у фабрици BMW у Немачкој је високопозициониран некадашњи наш студент, у Мерцедесу, Теленору… Намера нам је да Алфа БК универзитет вратимо на место које му припада! Добра је идеја да их овог лета све окупимо у Београду и покажемо свима на најбољи начин вредности БК универзитета. Свима је већ сада јасно, ко хоће да буде наш Ђоковић у бизнису данас, биће студент Алфа БК, јер ће једино наш универзитет пружити ту могућност!
