Mati Angelina otišla Hristovim putem u carstvo Božje

0
1469

Vekovna zvona Pećke patrijaršije ođeknula su podno snežnih vrhova Prokletija i nađačala šum hladne Bistrice, koja se u daljini stapala sa vrletima Rugovske klisure. Pokraj manastira, u mimohodu, kretala se povorka noseći krst na kojem je zlatnim slovima bilo ispisano ime monahinje mati Angeline Karić.

Za sveštenstvom i crnim kovčegom laganim hodom koračala su braća Bogoljub, Dragomir i Zoran sa sestrom Oliverom, članovima porodice i brojnim prijateljima. Sa njihovih usana glasno se širilo nebom nad Metohijom „vječnaja pamjat“ dok je protojerej-stavrofor Stanko Trajković sa monasima manastira Visoki Dečani služio pomen blaženopočivšoj mati Angelini. Poslednji pogled, poslednji pozdrav i grumen zemlje… Bog da joj dušu prosti. Amin.

A ne pamti Peć ni okolina tako dobru ženu i majku kakva je bila majka Karića. Svetovno ime Danica je, nakon upokojenja supruga Janićija, a zamonašivši se po blagoslovu patrijarha srpskog Irineja, promenila u Angelina. Rođena na dan Svetog Jovana Krstitelja 1918. godine, Bogu se prestavila na veliki pravoslavni praznik Materice 2019. godine. Mnogi su došli da izjave saučešće, da se poklone senima preminule, da pomenu plemenitu dušu koja ju je krasila. Došli su i Srbi i Albanci. Jer mati Angelina je uvek zbližavala ljude, okupljala ih kao što je okupljala i svoje najbliže.

Nisu zalud suze u očima Muhameda Ahme.

– Tuši moj – nazva ga po nadimku Bogoljub i raširi ruke. Čvrsto ga zagrli.

Odrastao je Tuši s Karićima. Prve su komšije bili. Odmakoše se taman toliko da zadrže ruke jedan drugom na ramenima. Gledaju se na čas. Brada podrhtava. I novi zagrljaj. Jak. Prijateljski. Bratski.

– Tetka Dana je bila majka svima nama u ulici. Zajedno smo proveli najlepše godine detinjstva. Sve nas je gledala kao svoju decu – govori nam Tuši dok mu u suznom pogledu svetluca odsjaj januarskog sunca.

I sve što je tog četvrtog dana tek nastale 2020. godine kazano u kolevci srpskog bića i nacije, oslikava jačinu reči patrijarha srpskog Irineja koji je dan ranije održao opelo mati Angelini u beogradskom manastiru Vavedenje. Njeno bivstvovanje na ovome svetu uporedio s nasleđem slavne dinastije Nemanjića.

– Čitav njen život i život porodice Karić vodio se onako kako Gospod želi – s puno ljubavi, puno odanosti jedno drugome, a pre svega odanosti Bogu, crkvi svojoj i veri svojoj – istakao je patrijarh.

On je na odrom mati Angeline ukazao da se tako živeći posvetila Bogu i zamonašila po ugledu na velike i dične ličnosti naše istorije, poput Anastasije, majke Svetoga Save, i Stefana Nemanje, začetnika svetorodne loze srpskih vladara.

– Usnila je u Gospodu. Prosto zaspala snom večnim. Ispustila je svoju bogoljubivu i miločežljivu dušu, koja je ukrašena mnogim hrišćanskim svetlim vrlinama. A ono što je posebno važno jeste da je sve te vrline prenela na svoju porodicu.

I simbolici tu nema kraja. Dok se patrijarh besedom opraštao, a porodica se spremala da iz Beograda doprati mošti pokojnice u Pećku patrijaršiju, Bogoljubu Kariću je stigla poruka iz Belorusije da su njegov sin Nebojša i snaja Ksenija dobili ćerku Evu. Novi život se rodio… I rađaće se još u porodici Karić.

Udavši se za Janićija, Danica se iz Đakovice doselila u Peć. Rodila je četiri sina Sretena, Dragomira, Zorana i Bogoljuba i ćerku Oliveru. Njeno ime ubrzo je na Metohiji a i diljem ondašnje Jugoslavije postalo simbol očuvanja srpske tradicije i jačanja porodice, koja je uvek bila najsigurnije mesto. O tome pokraj „šam-duda“, koji je u porti Pećke patrijaršije bezmalo pre 760 godina zasadio srpski arhiepiskop Sava Drugi, sin Stefana Prvovenčanog, svedoči i Mirna Tripković.

– Mati Dana je bila potpuno svesna svega što radi, požrtvovana majka, supruga i svekrva… Nikada nisam čula da je glas povisila i pored toliko problema u životu. Mirna, tiha i pribrana vodila je porodicu pravim putem. Tačno je znala pravac kojim će da ih usmeri i uspela je iako to nije bilo lako.

Hladno vreme nije sprečilo Ranka i Anđelka Bakića i Životu Nikolića da dođu iz sela Ljevoše i izraze saučešće porodici. Ruku pružaju Dragomiru. Čvrsto. Tri poljupca. Na dobro da se vraća. Pamte oni i zanavek će pamtiti da su Karići te 2005. godine svim povratnicima u njihov zavičaj nadomak Peći darovali satelitske antene sa svom pratećom opremom i televizore. Uvek pomagali koliko su mogli. I nisu gledali ko je ko. Važno je bilo da je čovek, a nacionalnost je nebitna. Zna to i Džemo Bahljulji. Sa rođacima i komšijama Albancima stigao je na sahranu.

– Došli smo da izrazimo najiskrenije saučešće za tetka Danu, mati Angelinu… Gledali smo na nju kao našu majku. Kao deca mnogo smo puta jeli iz njenih ruku. Karići su uvek bili veoma fini za sve ljude bez obzira na nacionalnu pripadnost i ne treba nikoga da čudi što je mnogo Albanaca došlo danas ovde – govori Džemo dok se narod okuplja u manastirskoj porti.

Da tugu podele sa porodicom Karić iz Goraždevca su došli Tatjana Jovanović i Miloš Kastratović.

– Bila je toliko odana porodici i nisam srela bolju ženu od nje. Plemenitost je iskazivala prema svakome, a prema svojoj deci – e, to je bilo nešto što se retko može videti. Pošto sam bila zaposlena kod Karića jednom prilikom sam otišla kod njih kući da uzmem neki aparat i nađem nju kako ljulja dve kolevke i troje unučadi hrani. Tu sliku nikad neću zaboraviti – veli nam Ljiljana zamišljenog pogleda, kao da ponovo doživljava taj susret od pre nekoliko decenija.

A Miloš se nadovezao na njene reči:

– Mati Angelina bila je najsrećnija žena jer je imala toliko dece, unučadi, praunučadi… Kada bi sve porodice imali toliko dece, Srbija bi procvetala kao država!

Na oproštaju od majke Karića u Beogradu i Peći bili prijatelji sa svih strana sveta, a iz Švedske je u Patrijaršiju stigao Derviš Vučetović samo da bi zagrlio Bogoljuba, Dragomira, Zorana i Oliveru.

– Dugo godina smo prijatelji. Leba i soli smo jeli zajedno ovde. Eto sad je došlo vreme takvo da se rasturimo po svetu, ali smo i dalje veoma bliski.

Dirljivim govorom od majke se oprostio Dragomir J. Karić, dok su se tihi jecaji čuli podno vekovnih fresaka.

– Majka nikada nema godina – ona ostaje majka, a mi siročići kada izgubimo majku koliko god da nam je godina. Mi koji verujemo u vaskrsenje, u nama su nada i vera da ćemo se sresti sa puno radosti na onom svetu. Bila je simbol čvrstine, plemenitosti i dugovečnosti velike porodice Karić, koja je velika ne samo po brojnosti i snazi već i po plemenitosti i stvaralaštvu koje je unela u mučenički srpski rod, dala mu nadahnuće i velika dela i nadu da naš narod ima budućnost. Naša majka Angelina je svojom skromnošću i smernošću, načinom života i delom oličavala sve dobre osobine srpskog naroda i time postala istinska ikona koja je bdila nad porodicom i doživela da vidi velike plodove stvaralaštva svog poroda. Mirno je sklopila svoje plave oči i otišla blagoslovena u rajske visine.

A onda je na tren zastao i i tihim i smernim glasom uz brižan pogled prema sestri, koja je brisala suze, nastavio:

– Uvek će se ponositi sa tobom tvoja ćerka Olivera, sinovi, zetovi, snajke, mnogobrojni unuci i praunuci. Mnogi zaslužuju zahvalnost za dugovečnost naše dobre majke mati Angeline, ali želim da istaknem posebno u ime braće i svih Karića zahvalnost našoj sestri Oliveri, ćerki jedinici naše majke Danice. Mnogo je bilo lako raditi i postizati uspehe kada smo znali da naša majka ima pored sebe svoju jedinicu, svoju ćerku Oliveru.

Zvona Pećke patrijaršije odžvanjala su podno snežnih vrhova Prokletija stapajući se sa šumom hladne Bistrice. Na brežuljku poviše samog manastira sahranjena je mati Angelina. I sobom zanavek ponela sveto ime Majka. A njena duša je otišla putem Hristovim u carstvo Božje.

POŠALJITE ODGOVOR

Molimo Vas unesite Vaš komentar!
Molimo Vas ovde upišite svoje ime